Neustrašive ptice koje ne lete, ali žive u zajednicama veličine gradova

Pingvini, neobične ptice koje su postale simboli južnih mora i hladnih predela, oduvek su privlačili pažnju ljudi svojim jedinstvenim načinom života. Ovoj posebnoj vrsti posvećena je pažnja u svetu nauke, a njihova živopisna ponašanja i okruženja ostavljaju bez daha. Evo nekoliko zanimljivih činjenica o ovim neustrašivim pticama koje su osvojile svet.

Letenje nije za njih: Pingvini su deo retke grupe ptica - oko 40 vrsta koje ne mogu leteti. Njihove anatomije su prilagođene plivanju i ronjenju, a krila su evoluirala u peraje.

Pixabay

 

Ugrožene vrste: Nažalost, većina naučnika se slaže da je čak 13 od ukupno 17 vrsta pingvina ugroženo, a pojedine se nalaze na rubu izumiranja. Ova zabrinjavajuća situacija ukazuje na potrebu za očuvanjem njihovih prirodnih staništa.

Sankanje na stomaku: Pingvini se kreću tako što "sankaju" na svojim stomacima. Istraživači veruju da je ovo ne samo efikasan način kretanja, već i izuzetno zabavan za ove vesele ptice.

Južna hemisfera: Svi pingvini naseljavaju južnu hemisferu, od Antarktika pa do toplih voda Galapagosa blizu ekvatora. Zanimljivo je da nijedan pingvin ne obitava na Severnom polu.

Druželjubivi putnici: Pingvini su izrazito društvene ptice. Čak i na moru, preferiraju da plivaju i hrane se u grupama. Neki Antarktički rojevi mogu brojati i do neverovatnih 20 miliona pingvina!

24sedam/Katarina Mihajlović

 

Kraljevski izdržljivci: Carski pingvini (Aptenodytes forsteri) su posebno izdržljivi. Naseljavaju Antarktik gde su temperature vazduha ekstremno niske, često i do -40 stepeni Celzijusa, a brzine vetrova dostižu neverovatnih 144 km/h.

Majstori ronjenja: Pingvini mogu ostati pod vodom čak 10-15 minuta, dok carski pingvini izdrže i do 20 minuta, pre nego što moraju izroniti kako bi udahnuli svež vazduh.

AP Photo/Schalk van Zuydam

 

Bez prirodnih neprijatelja: Pingvini na Antarktiku ne moraju brinuti o kopnenim neprijateljima, što im omogućava relativno bezbrižan život.

Red i disciplina: Kraljevski pingvini mogu formirati kolonije sa čak 10.000 jedinki. U ovim organizovanim zajednicama, svaki pingvin zauzima tačno određenu poziciju u odnosu na svoje komšije.

AP Photo/Schalk van Zuydam

 

Ova ptica koja ne leti, ali pliva, roni i živi u zajednicama sa izuzetnim redom i disciplinom, i dalje intrigira naučnike i očarava ljude širom sveta. Svojom jedinstvenom prilagođenošću hladnom okruženju i neobičnim običajima, pingvini su postali simbol života na ekstremnim geografskim širinama.

Bonus video

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi