Sanjaju li menadžeri pašnjake i ovce?

Po definiciji, menadžment karakteriše vođenje organizacije kroz raspodelu i manipulaciju resursima. Na našim prostorima istorija menadžerstva je mlada, te je uvreženo mišljenje da biznis ne prepoznaje emocije i osećanja prema čoveku. Na zapadu je odavno poznato sve što ovaj posao nosi.

Zašto je umetnost vođenja posla toliko stresna i zašto sve više menadžera želi da ode na planinu da čuva ovce, pitali smo Branka Miloradovića, menadžera koji dugo godina vodi jednu organizaciju.

– Takvih ljudi i poslova se uglavnom setimo u trenucima infarkta. Često u teškim i naizgled bezazlenim situacijama svakom menadžeru prođe kroz glavu pitanje: „Šta sve ovo meni treba?” Tada često vidimo u mislima nepregledne zelene površine, pa i te ovce u nekom uglu te savršene idilične slike. Međutim, menadžeri su borci. Ne beže od problema. Trenutak slabosti dođe i prođe. Pobeda na poslovnom planu brzo nanese maglu na idilični pejzaž. Sutra je novi dan i slede neki novi izazovi.

A od sutra može i drugačije. Jedan od glavnih razloga stresa među menadžerima jeste preopterećenost. Kada ste konstantno u „multitaskingu” ostaje vam malo vremena za predah. Psiholog Miloš Bojičić savetuje šta je poželjno promeniti u svakodnevnom ritmu jednog menadžera:

– Treba naći period u toku radnog dana kada ćete napraviti pauzu od svih sastanaka, javljanja na telefon, uopšte bilo kakve komunikacije, makar na 15 minuta. Takođe, unutar radnog okruženja uvek je korisno imati mrežu podrške, koja uključuje određen broj saradnika na koje možete da se oslonite i u čiji sud verujete, a koji mogu da vam pruže objektivan uvid u neki problem i njegovo rešenje. Niko od nas nije Atlas pa da može da nosi ceo nebeski svod (u ovom slučaju organizaciju) na svojim leđima, smatra Bojičić.

Profil top-menadžera često je složen. S jedne strane oni trpe veliki pritisak, što velikom broju zaposlenih omogućava komfor a da oni toga nisu ni svesni, jer su donošenje odluka i stavljanje potpisa, nešto što u praksi mnogi ne žele da preuzmu. S druge strane, kretanje po toj ivici često je izazov i pokretač za menadžere.

–  Pomeranje granica je svakako nešto što je osobina svakog uspešnog menadžera. Vrlo često je to ispitivanje sopstvenih granica. Kada bi vam menadžer koji vodi jednu firmu rekao da radi od devet do pet, moj vam je savet da ne kupujete akcije te firme – mišljenja je Miloradović

Iako ovaj  posao pruža strukturu i zadovoljstvo u životu, sve veći broj ljudi nema kapacitete da se izbori sa zahtevima na radnom mestu, niti poseduje strategije prevladavanja stresa. Menadžeri su ljudi od kojih se očekuje da imaju odgovore na razne vrste izazova u poslu. Prema rečima Filipa Kotlera, velikog mendžment gurua, veština upravljanja nije zanimanje koje vam garantuje miran život.

Prema navodima psihologa Bojičića, menadžerska bolest je po simptomima slična sindromu izgaranja (burnt out) na poslu.

– Predstavlja skup različitih psihofizioloških simptoma. Tu se pre svega misli na nervozu, manjak motivacije i samopouzdanja, nesanicu, promene raspoloženja, osećaj preopterećenosti i slično. Fizički simptomi uključuju kontinuirani umor, dijareju, bol u stomaku i grudima, glavobolje, bolove u mišićima.

Nikakvog leka za ovu „boljku“ nema. Ipak, lakše je uz nekoliko saveta, kao što su negovanje dobrih interpersonalnih odnosa u radnom okruženju, kvalitetnije upravljanje vremenom, korišćenje pauze tokom radnog vremena za kratku šetnju ili slušanje muzike, ali i održavanje balansa između posla i privatnog života. A to znači donositi što manje posla kući.

Ljudi koji žive na selu imaju manji rizik obolevanja

 

 

 

 

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi