Portal u prošlost: Legenda kaže da je to mesto gde žive vodene vile i gde je Zemlja otvorila dušu

U srcu Baskije, dok šetate kroz slikovite brežuljke i prostrane pašnjake, trenutak vas može odvesti čak četrdeset miliona godina unazad, duboko u prošlost ove izuzetne regije.

U čarobnom pejzažu jugozapadne Francuske, u samim Pirinejima, između dolina Aezkoa i Garazi, tik uz granicu sa Španijom, leži jedna pećina toliko posebna da već stolećima intrigira baskijsko stanovništvo koje tu obitava, ali i priziva pažnju geologa, speleologa i običnih turista. Na francuskom jeziku zove se "Harpea," a na španskom "Cueva de Arpea," što potiče od baskijske reči za mesto ispod stene.

U okruženju bajkovitih zelenih brežuljaka obraslih gustim travama, u delu prirode čija lepota izgleda gotovo nestvarno, gotovo kao da je izvučena iz scene iz filma Fantazija, ne možete ne primetiti pećinski ulaz koji se uzdiže u slojevima sivog kamena, između svih tih mekih zelenih nijansi.

Profimedia

O ovoj pećini kruže mnoge legende, a najčešća priča govori o baskijskim vodenim vilama koje su, prema predanju, ovde živele. Možda nisu samo ovde boravile, već je ova pećina bila njihov omiljeni dom. Istorija nam govori da je vekovima služila kao prirodna skloništa za pastire i stočare koji su se u njoj sklanjali od oluja. Danas oko pećine možete videti nekoliko pastirskih kućica.

Impresivan portal u prošlost, nažalost, je i najuzbudljiviji deo ove pećine, jer nakon ulaska, ona nije ni posebno prostrana ni duboka... ali nemojte se iznenaditi ako naiđete na stado ovaca. Pastiri ih često koriste kao sklonište i ovde ih često zateknete.

Profimedia

Ako se slučajno nađete u blizini gradića Saint-Jean-Pied-de-Porta, koji je poznat kao jedno od najvažnijih polazišta za najpopularnije evropske hodočasničke rute i raj za planinare i šetače u Pirinejima, ne oklevajte da napravite još jedan korak i zavirite u srce naše planete, piše Punkufer.

BONUS VIDEO:

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi