Prinošen kao žrtva bogovima: Grci i Rimljani ga nisu jeli, već koristili za druge namene

Iako je zbog marketinga margarin dugo bio na pijedestalu, poslednjih godina sve više se govori o benefitima koje maslac ima u ljudskoj ishrani. On je jedan od najstarijih i najrasprostranjenijih sastojaka ljudske ishrane.

E, sad ono što će vas iznenaditi je podatak da se u starim vremenima i u pojedinim delovima sveta nije koristio za ishranu. Tako su ga u Indiji prinosili kao žrtvu bogovima. A za stare Grke i Rimljane bio je lek. Mazali su ga na rane na koži, dok su nagoretinu od maslaca koristili kao lek za oči. Njime su mazali telo i kosu, a sudeći prema starim spisima, bila je to savršena krema.

Možda vas zanima: Kratki kurs: Kako da ukiselite kupus poput starih majstora

Pre više od tri veka u Španiji ste maslac mogli da nađete samo u apotekama, a jeli su ga malobrojni koji su shvatili njegovu važnost i ukus koji daje u kulinarstvu. A prvi koji su počeli da ga proizvode za masovnu upotrebu bili su ljudi na teritoriji današnje Skandinavije.

A zašto je tako dobar za ljudski organizam?

Maslac se lako vari i izuzetno je hranljiv. Telu daje snagu za fizički i umni napor. Na 100 grama ima 771 kCal, što je sat vremena i 11 minuta vožnje bicikle, ili sat vremena i 10 minuta trčanja, tako da obratite pažnju na količinu koju konzumirate.

Kako se pravi?

Sa svežeg mleka se skine kajmak (pavlaka) koji se zatim pasterizuje da bi se uništile bakterije. Potom se bućka kako bi se sakupile kapljice iz kojih se izdvaja mlaćenica, bezmasni deo pavlake. U neumućeni maslac se sipa voda i bućka kako bi iz njega izašli poslednji ostaci mlaćenice. Potom se voda ocedi, pa je maslac gotov. Za kraj se propusti kroz presu da bi bio bez gromuljica.

Saznaj više:

Konačno! Srbija uskoro ulazi u „Mišlenov“ gastronomski vodič

 

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi