PRVA VELIKA ISPOVEST! Miloš Timotijević o sinu Jakovu: Žao mi je što moj otac nije živ da može da upozna unuka

Tokom prethodnih godina imao sam zadovoljstvo da sa Milošem Timotijevićem uradim niz odličnih intervjua, koji i danas predstavljaju kvalitetna i autentična svedočanstva o određenim periodima života i karijere ovog glumca. Nikada se nismo zvanično upoznali, ali su profesionalizam i poverenje, nakon prve saradnje, rezultirali sjajnim pričama koje jesu cilj svakog novinara, ali i lepa zabeleška o nečijem radu koji godinama pratite. Sada vam predstavljam još jedan. Drugačiji od svih prošlih intervjua i siguran sam, najposebniji. Pred vama je priča koju Miloš nikada ranije nije ispričao, a koja će, siguran sam, ostati upamćena po iskrenoj i čistoj emociji koja se provlači kroz svaku njegovu reč kada govori o najvažnijoj osobi u njegovom životu. Do sada sam predstavljao Miloša glumca. Sada imam tu čast da ga predstavim kao oca. 

Foto: Katarina Mihajlović/24sedam

Dugo ste jedan od najtraženijih i najangažovanijih glumaca u Srbiji, a i šire, i čini se da svakom novom ulogom postajete stabilniji, samosvesniji, hrabriji i istinitiji u svom poslu. Čime nadograđujete tu zrelost?

Stvar našeg posla je upravo samopouzdanje i što više radiš više samopouzdanja imaš. Iz toga dolazi ta zrelost. Vremenom, naravno i iz iskustva. Umetnik koji ne radi nije umetnik. Umetnik koji ne radi je očajan i depresivan čovek. Tako da, što više radiš to je dobro za tvoje samopouzdanje, a samim tim i posao.

Da li vam takav stav omogućava da realnije sagledavate i svoje greške?

Apsolutno. Uvek znam tačno šta sam dobro uradio, šta osrednje, šta sam odlično uradio, a šta loše. To isto dolazi sa iskustvom. Ja verujem i u kritiku. Ljudima koji me uvek hvale ništa ne verujem.

Šta iz 2023. godine nosite kao jedno od najvažnijih iskustava, koju ulogu, saradnju, projekat i zbog čega?

Najponosniji sam na saradnju sa Veljkom Mićunovićem na projektu „Poseta“. Četiri priče u kojima sam ja igrao zvale su se „Beton“ i veoma sam ponosan kako smo to odradili, jer je od početka delovalo kao nešto drugačije i novo i bilo mi je veliko zadovoljstvo da radim na tome sa celokupnom tom ekipom. Presrećan sam kako je sve ispalo.

24sedam/Katarina Mihajlović

Voleo bih da odigram nešto što je čista romantika

Da li postoje profesionalni planovi za ovu godinu o kojima u ovom trenutku možete da govorite?

Trenutno radim na seriji „Sumpor“ koja je neka vrsta nastavka filma i serije „Što se bore misli moje“. To ću raditi do marta, a za dalje još uvek ne znam. Kada završimo ovaj projekat na kome radimo već dva i po meseca, planiram da se odmorim od svega jer mi je telo pod velikim naporom zbog te uloge, kao i lice, jer igram čoveka starijeg od 60 godina i nosim tešku masku. Napraviću neku pauzu, pa ćemo za dalje videti. Mi, glumci, smo malo sujeverni po tom pitanju, pa ne želimo da pričamo o projektima koji nisu zaključeni.

Pomenuli smo iskustvo i spektar različitih uloga koje igrate. Ipak, kakva se još uvek nije desila, a dugo je priželjkujete?

Iskreno, voleo bih da odigram nešto što je čista romantika. Mislim da to čuči negde u meni. Veliki sam fan romantičnih filmova. Ne mora to nužno da bude melodramska tematika, ali može romantična komedija koju bih stvarno voleo da radim. Kada bih ja bio reditelj i pisac isključivo bih se fokusirao na romantične komedije jer je to ono što je postojalo 80-ih godina u jugoslovenskom filmu, a trenutno toga nema toliko i zaista fali. Samo, pitanje je koliko mene reditelji i producenti vide u takvom žanru, pošto me obično angažuju za uloge policajca, vojnika, političara ili advokata.

Foto: Katarina Mihajlović/24sedam

U našem prošlom intervjuu rekli ste mi da svesno skrivate svoj privatni život. Zašto ste sada odlučili da progovorite o njegovom najintimnijem delu, a to je porodica?

Zato što sam odlučio da ja pokrenem tu temu. Izabrao sam vas zbog godina dobre saradnje i vrhunskih intervjua koje smo do sada uradili. Smatram da je sada pravi trenutak da nekako podvučem crtu i da nemam više pitanja o privatnom životu. Zašto bih stalno govorio o tome? Ja sam ipak javna ličnost, i moj posao je u tom smislu najvažnija tema, a ne moja porodica. Ipak, rešio sam da to podelim sa vama u ovakvoj vrsti intervjua, da kažem šta imam i stavim tačku na tu temu.

Trajalo je 26 sati

Kako pamtite momenat i koja osećanja su bila najintenzivnija kada ste prvi put videli svog sina i uzeli ga u naručje?

Sećam se panike. Panika i jedno automatsko uključivanje neverovatnog osećaja odgovornosti za to nemoćno biće koje sada ja moram da štitim i prvenstveno da volim. A onda da ga učim svemu onome što znam i što su mene moji roditelji učili. Prva misao u tom trenutku mi je bila: "Žao mi je što moj otac nije živ da može da upozna svog unuka." Zato ću dati sve od sebe da vrednosti kojima me je naučio prenesem na Jakova. 

Kad smo kod toga, da li je njegovo rođenje ispunilo neke praznine koje ste nosili u sebi, a koje su samo na taj način mogle da nestanu?

Apsolutno. Tek kad sam dobio dete shvatio sam koliku sam prazninu u sebi nosio i koliko sam tek sada postao kompletna ličnost.  

24sedam/Katarina Mihajlović

Kako ste proslavili taj dan i šta je iz tog prvog perioda najdraža uspomena?

Nisam ništa slavio. Sam porođaj je bio veoma naporan. Svaka čast mojoj supruzi kako je sve to podnela. Moram da priznam da je to bio baš jak, herojski čin što se mene tiče, kako je izgurala i izdržala zato što je trajalo 26 sati. Ja sam sve vreme bio sa njom i pošto se Jakov rodio jedan sat posle ponoći, nisam ni slavio. Otišao sam kući i spavao sam. Samo se sećam jednog velikog, punog, žutog meseca i osećaja olakšanja pošto sam bio dosta zabrinut kako će sve da se završi. Sutradan mi je došlo dvoje prijatelja sa kojima sam popio, sećam se, dve kafe, i to je bilo to.

Srećom, sve dobro završilo i evo, prošlo je već tri meseca. Kako je izgledao prethodni period u vašem životu i šta je ono najdragocenije?

Verovatno je najdragoceniji taj konstantan osećaj odgovornosti za to malo ljudsko biće. Ta ljubav prema detetu je stvarno nešto što ne može da se poredi ni sa čim drugim. Ta bezuslovna ljubav koju imate je ono što vas oplemenjuje i što vam daje jednu vrstu snage, ali u isto vreme i panike i konstantnog straha. Ljubav, strah, paniku i snagu stalno osećam u sebi od kad se Jakov rodio.

Kad dobijete osmeh to je kao da ste osvojili Oskara

Koga sad vidite u onom ogledalu o kome smo kroz godine pričali?

Sada vidim prvenstveno oca i da je sve kroz šta sam prolazio u životu u stvari bila priprema za ovo. Vidim šta znači biti roditelj i da me je sve spremalo za ovu najvažniju ulogu. A stvarno jeste najvažnija uloga. Zvuči kao fraza i floskula, ali nije. To je zaista najvažnija uloga zato što svaki vaš postupak, sve što radite deca upijaju i zato je jako bitno da budemo balansirani, mirni i da im konstantno pružamo pažnju i ljubav, a onda se to reflektuje. On je još uvek mali, ali radujem se svemu onome što ću ga naučiti. Jedva čekam da sve što su mene naučili roditelji i baka i deka prenesem njemu.

Foto: Katarina Mihajlović/24sedam

Kako izgledaju trenuci sa bebom koji su vama najbitniji i kojima se radujete kada ste van kuće?

To je neverovatna stvar pošto supruga i ja živimo u dve zemlje, trenutno su oni ovde, ali su više u Lisabonu. Bili smo razdvojeni nekih mesec dana kad se Jakov rodio i mnogo mi je nedostajao. Međutim, sada se ispostavlja da kad odem da obavim neku dnevnu stvar koja traje dva-tri sata, da je isto takvo nedostajanje i jedva čekam da se vratim, da komuniciramo, da se igramo, da provodimo vreme zajedno. Jer on, kad vam se osmehne, kad dobijete osmeh na tom licu kad nešto uradite, kakvu god glupost da napravite, to je kao da ste osvojili Oskara.

Ove praznike dočekujete u najlepšem mogućem društvu. Kakve su želje?

Samo zdravlje, pre svega njegovo, a onda i naše. Imao sam sreću da pronađem divnu suprugu, njena uloga je sada dominantna i ona trenutno nosi 90% roditeljstva. Ja sam tu isključivo i samo potrčko, za sada. Preuzmem minimalni deo nečega, da bi ona mogla da se odmori, ali ona je apsolutno Majka Hrabrost. Kako zbog teškog porođaja, tako i sada. Oduvek sam to znao i cenio kod nje. Odrastao sam pored žena, poštovao i voleo sam žene, ali kad ovako nešto proživite iz prvog reda, shvatite šta je to i svesni ste da su one apsolutno superiorniji pol. 

24sedam/Katarina Mihajlović

Spominjete prethodni život i i sve što vas je pripremalo za roditeljstvo. Da li ste sada pronašli sreću za kojom ste tragali?

Sreća je relativna stvar. Pre bih to nazvao zadovoljstvom. Zadovoljan sam time što sam postao otac. Mislio sam da će to biti moja neostvarena želja, iskreno, dugi niz godina. I sada, kada se to desilo, prosto sam zadovoljan, miran, stabilan i ispunjen.

Bonus video:

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi