Miloš Timotijević za 24sedam: Trenutak kada u meni proključa krv

18.10.2021

21:01

0

Autor: Dejan Ćirić

„Tamo gde sam mislio da sam grešio u životu, na kraju se ispostavilo da sam radio možda najpametnije i najbolje, jer u ovom trenutku ne bih kod sebe ništa promenio i popravio“, ističe glumac

Miloš Timotijević za 24sedam: Trenutak kada u meni proključa krv
Foto /24sedam

Miloša Timotijevića tokom poslednjih godina gledamo u najpopularnijim televizijskim i filmskim projektima, u odličnim ulogama, zbog kojih je i postao jedan od najtraženijih glumaca današnjice. Svoj, beskompromisan, ranjiv, hrabar, oštar, emotivan, istinit, otvoren, mračan... sve ono što čini dobrog glumca i čoveka koji poznaje sebe. Čoveka sa stavom, umetnika sa kredibilitetom čija karijera ne lebdi na trenutnim uspesima, niti privatni život gubi smisao bez te iste karijere. Njegove reči su jasne, kao i uloge. On ima svoje rane kojima ne dopušta da zarastu. Ima i razloge zbog kojih ne želi da bude drugačiji. I mišljenje koje često ima cenu, ali donosi mir čija je vrednost neprocenjiva. Uz sve to i niz drugih istina koje otkriva intervju koji je pred vama.

Serija „Pevačica“ je od početka emitovanja nailazila na različite reakcije, što se i očekivalo, jer je projekat vrlo intrigantan i kontroverzan. Reklo bi se da igrate ulogu koju imate u malom prstu, ali zbog čega je ipak bila izazov?

Prvenstveno je izazov bilo to što nikada ranije nisam igrao ovakvu ulogu. Nije mi čak ni bilo ponuđeno ništa slično. Vlada Vidak je jak muški lik, ali samo na prvu loptu, jer je veoma emotivan, rastrzan između dve vatre, duboko slojevit karakter koji je više melodramski i dramski nego što je akcioni u bilo kom smislu. To je ono što je najinteresantnije u ovom liku. S druge strane, nikada do sada nisam igrao čoveka koji je po vokaciji kompozitor, ali i mačo muškarac koji ima neku suptilnost u sebi, jer se bavi tom granom umetnosti. Zbog svega toga ovo je veoma zahtevna uloga, jer ja nisam previše muzički obrazovan, a morao sam da odam utisak da znam da se bavim time, a tu je i taj njegov veoma izražen emotivni naboj koji će, kako serija bude odmicala, postajati sve veći. Sve to je uticalo da sa velikim uzbuđenjem igram ovu ulogu.

Foto/24sedam
 

Niste deo estrade, ali ste, sudeći po onome što smo do sada videli, uspeli da izgradite ulogu čoveka iz tog miljea. Na koji način ste se upoznavali sa tim svetom? 

Najviše sam se bavio nekim realnim likovima sa naše estrade koji bi mogli da zaliče na Vladu Vidaka. Istraživao sam ko su ti ljudi, jer poznajem samo jednog takvog kompozitora, pa sam po uzoru na njega gradio lik, a uz to i mnogo čitao i slušao o tom svetu. Najviše sam razgovarao sa Aleksandrom Kovač, koja te ljude poznaje mnogo bolje nego ja, i naravno sa Natašom Drakulić, koja je pisala lik i rekla mi na koji način ga je osmislila. Pokušao sam da sebe približim tom svetu, a ne taj svet sebi.

Kako ste doživeli mračnu stranu tog sveta, koja je okosnica serije, i koliko ćemo upravo kroz vašu ulogu videti to njegovo naličje?

Ne bih previše govorio o tome da ne bih otkrio šta će se sve dogoditi, ali mogu da kažem da je Vlada, iako veoma moćan u tom svetu, na jedan način i van njega. Izbegava ga koliko god može, posvećen je poslu, pošten je čovek i igra fer igru. S druge strane, on ima ozbiljnu mračnu stranu koja se polako već otkriva kroz epizode, i to je upravo ono što taj karakter čini trodimenzionalnim. Nije samo divan, zaljubljen, lirski, već ima ozbiljnu i mračnu prošlost, čak i svoju agresivnu stranu, što će gledaoci tek videti. Ovo je tek početak problema i odavde sve kreće nizbrdo.

Kako se branite od mračne strane svoje profesije?

Ne branim se. Bavim se sobom koliko god mogu. Psihoterapija mi je već ustaljena stvar. Imam svoj mali svet u kome živim. Deo sam sveta glume, ali nekako i nisam. To je moj način.

Foto/24sedam
 

Velika prašina se podigla kada je najavljeno da će u seriji „Pevačica“ igrati Milica Pavlović. Da li je po vašem mišljenju opravdano da se takve uloge dodeljuju osobama koje nemaju nikakvih dodirnih tačaka sa glumom, ili je ipak za ulogu Ivane trebalo angažovati glumicu?

Nije prvi put da se takva uloga dodeljuje pevačici. Ima mnogo primera, kako kod nas, tako i u svetu. To nije ništa čudno, a uz to je i izvanredan marketinški potez, jer se o ovoj seriji pričalo godinu dana pre nego što će početi da se emituje upravo zbog Milice. To je moje mišljenje. Milica je devojka na mestu i stvarno se trudila i radila najbolje što je mogla, shodno vremenu i uslovima, jer smo počeli da snimamo posle onog karantina, praktično pod potpunom psihozom, tako da uopšte nije bilo lako raditi ovaj projekat. Nikola Rakočević, još nekoliko kolega i ja najviše smo se trudili da joj bude ugodno na setu, da razume prirodu našeg posla, i mislim da je, kako su dani odmicali, bila sve bolja.

Mnogo se piše i o vašim ljubavnim scenama sa Milicom, što nije ništa neuobičajeno, ali koliko to skreće pažnju sa suštine priče koju pratimo u seriji i da li vam smeta što to uvek izbija u prvi plan?

Naše intimne scene su scene poljupca u usta, što je suvišno komentarisati, jer sam imao mnogo teže i eksplicitnije u dosadašnjoj karijeri. Ponekad imam utisak kao da živimo u nekoj puritanskoj državi gde se ljudi nikad nisu poljubili u usta. Da bi napravio jedan topao odnos koji zahteva serija, moraš da imaš poljubac. Da smo se samo grlili rekli bi da je to odnos brata i sestre, da je bilo nešto mnogo ekstremnije opet bi izazivalo banalne komentare. To je prosto deo posla, mora da se uradi tako i kraj.

Milica Pavlović i Miloš Timotijević, serija “Pevačica” Promo/Irena Canić
 

Drugi deo serije „Besa“ je snimljen i gledaoci s razlogom mnogo očekuju. Šta možemo da otkrijemo o nastavku?

Ono što je sigurno je da će priča biti mnogo uzbudljivija i slojevitija. Radnja se više ne bazira samo na tri glavna lika, nego se širi u veoma interesantnom pravcu. Biće daleko kompleksnije, pre svega u smislu intimne ljudske drame, jer je ona u prvoj sezoni bila usmerena samo na Uroša Perića, ulogu koju igra Raša Bukvić, a sada je napravljena bukvalno za sve stubove priče. I svi su nekako dobili treću dimenziju. Sve odlazi u jednu neočekivanu krajnost i publika bukvalno može da očekuje neočekivano.

Šta ste morali da promenite u svom liku, ne bi li mu dali svežinu i uneli novu boju i emociju u taj karakter?

Vizuelno se lik potpuno promenio, takođe i emotivno, seting se promenio, lokacije su nove, sve je drugačije. Sve je suprotno od onoga na šta je publika navikla u prvoj sezoni. Sam početak će biti neobičan za gledaoce, a kako bude odmicala serija, biće sve luđe i neočekivanije.

Promo/Adrenalin produkcija
 

Šta, pored „Bese“, možemo da najavimo od budućih projekata?

Trenutno snimam dve serije, ali nemam dozvolu da o tome govorim. Jedino što mogu da otkrijem je da igram u drugom delu „Močvare“. Počinje pozorišna sezona i tome se jako radujem. Nastavljam da igram „Scene iz bračnog života“ sa Tamarom Krcunović, u Ateljeu 212 predstave „64“ i „Režim ljubavi“, a u Bitefu „Seks, umetnost i komunizam“. Spremam još jednu divnu predstavu, ali o tome ćemo pričati kada dođe vreme.

Televizijski projekti imaju mnogo širu publiku, što jeste dobro, ali pozorište, kao esencija umetnosti kojom se bavite, ponekad ostane u senci, jer su predstave većinom skoncentrisane na prestoničke teatre. Koliko se, kao glumac, razlikujete na sceni od onoga što vidimo na ekranu?

U pozorištu ništa ne možete da sakrijete. Izdržljivost je tu jako bitna, a emocija i izraz se razlikuju gotovo u potpunosti. Samim tim, i sve ostalo je drugačije, i tu najviše biram šta ću da igram, jer predstave često traju po tri-četiri godine i moraš konstantno da razvijaš svoj lik. Svaka predstava je drugačija, to je živa stvar koju možeš da menjaš. Nekad grešiš, nekad si bolji, nekad lošiji, ali si svakako otvoreniji. Sve mora da bude i šire, i jače, i emotivnije. Takve su i uloge koje igram. U „Scenama iz bračnog života“ igram nešto što je skoro  naturalizam, predstava „64“ je užasno teška, dinamična i kompleksna priča koju donosim kroz prizmu komičnosti, u komadu „Seks, umetnost i komunizam“ igram čoveka koji je fantastičan filozof, pisac i filmski umetnik. Mnogo raznovrsnije uloge imam u pozorištu nego u serijama i na filmu i drago mi je zbog toga.

Na koji način sa sebe skidate plašt svojih uloga, posebno tih teških, o kojima govorite? Pomenuli ste psihoterapiju, šta vam još pomaže da ne ostanete zarobljeni u nekom liku i da ga ostavite tamo gde pripada, a ne u sebi i svom privatnom životu?  

To je najteži deo našeg posla - ne poneti ulogu kući. Taj reset posle predstave je veoma bitan, jer glumci često podlegnu alkoholu ili nekim drugim porocima, zato što je jako teško vratiti se normalnom životu i samom sebi posle emotivno snažne uloge koju igrate godinama. Ponekad se po dva sata osećam neuračunljivo, ako tako mogu da se izrazim, posle snažnih, dinamičnih uloga, posebno kada igram negativce ili ljude koji prolaze kroz neku vrstu tragedije. Teško je osloboditi se te energije, i zato neretko posle takvih uloga sednem u auto i vozim, pustim glasnu muziku, resetujem se, i ako treba napravim dva kruga više po gradu, samo da takvu energiju ne bih doneo svojoj porodici.  

Promo/Boško Đorđević
 

Veoma ste zastupljeni u medijima, traženi ste, nosite veliku popularnost. S druge strane vrlo ste otvoren i iskren čovek, direktan u svojim izjavama i stavovima. Konkretno govorite o temama koje su još uvek tabu u ovoj zemlji, o LGBT populaciji, dostojanstveno branite svoje uloge takvog karaktera, poštujete slobodu mišljenja i izbora. Jeste li platili cenu toga?

Najlakše je biti svoj i otvoren. To je moj izbor. Mediji ponekad umeju da izvrnu reči, ali to je ipak na kraju dana njihov problem, njihov greh koji moraju da nose, a ne moj. Ja znam šta sam hteo da kažem i šta sam rekao, a to šta ljudi izvrću i kako to posle komentariše publika nije moja stvar. Ja sam ono što jesam, od toga ne bežim, ne stidim se sebe i uopšte nemam razloga da budem drugačiji. Moja životna filozofija je - živi i pusti druge da žive. Dokle god ne ugrožavamo jedni druge, nemam nikakav problem sa tim šta ko privatno želi, misli i radi i apsolutno podržavam i poštujem svačiju odluku i način života. Nemam razlog da mislim drugačije, niti da bilo kome želim zlo. Onog trenutka kad neko pređe prag dobrog ukusa, vaspitanja i kulture, tog trenutka u meni proključa krv i imam potrebu da reagujem, ali umem i da prećutim, zato što znam da je to vrlo često borba sa vetrenjačama.

Koliko su vam takav stav u privatnom životu i hrabrost i širina u odabiru uloga doneli u svakom smislu slobodu, bez koje možda danas ni kao umetnik ni kao ličnost ne biste bili zadovoljni sobom?

Bez toga ne bih mogao da pružim najbolje od sebe. Uvek se trudim da ostavim pečat na liku koji igram, kakav god da je. Što se privatnog života tiče, niko nije odrastao pod staklenim zvonom, pa ni ja. Svi nosimo svoje intimne priče i tragedije. To je jedan deo mene koji uvek nosim sa sobom, to su rane koje ne želim da zarastu. Tamo gde sam mislio da sam grešio u životu, na kraju se ispostavilo da sam radio možda najpametnije i najbolje, jer u ovom trenutku ne bih kod sebe ništa promenio i popravio. Moja najveća pobeda je upravo to što sam svojim strpljenjem, čekanjem i radom na sebi došao dovde gde sam trenutno.

Foto/24sedam
 

Kakav je vaš režim života, ljubavi, glume i sebe samog?

Ustaljen, opušten, iskren, otvoren, svoj na svome. Trudim se da, pošto mi je poslovni život dosta uzbudljiv, privatni što više smirim na putu ka sreći. A verujem da sam na dobrom putu. 

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi

Možda vas zanima

Najčitanije Vesti