Miloš Timotijević za 24sedam: Svesno prikrivam svoj privatni život

Biti svoj je imperativ u životu Miloša Timotijevića. Beskompromisno i dosledno. Tako je i sa njegovom karijerom, koja sve više postaje jedna od nezaobilaznih kada govorimo o pravoj glumi, o ulogama koje ostavljaju trag i u kojima ne postoji prosek.

Miloš igra isto i u prvom i u petom planu. Potpuno i bez kalkulacija. Tako i živi. Ume od epizode da napravi vodeću poziciju jer je naučio da, kako kaže, ako dovoljno dugo gledaš u mrak, na kraju ćeš uvek videti svetlost. Nisu česti intervjui u kojima, apropo naslova ove priče, otkriva neke stvari koje o njemu ne znamo. Ovaj jeste. Zato što nismo razgovarali sa popularnim glumcem, već sa običnim čovekom koji veoma dobro poznaje sebe.

Miloš Timotijević Foto: Goran Sivački/24sedam

„Trag divljači“ je trenutno jedan od najaktuelnijih filmova u Srbiji. Na koji način ste izgradili veoma zahtevnu i autentičnu ulogu, u kakvoj vas do sada nismo gledali, a koju ste, pritom, morali da pripremite za svega nekoliko dana?

Kao dete sam mnogo vremena provodio na selu, i onda sam kopao po tom delu svoje prošlosti i sećanjima na neke bliske ljude iz mog ranog detinjstva, ujake, dede, ljude koji su išli u lov, kojima je šuma bila sastavni deo života. Ključna stvar mi je ipak bio jasan lik koji je Živojin Pavlović u svom romanu uspostavio, kao i Nenad Pavlović, Đorđe Milosavljević i Dimitrije Vojnov, koji su to posle uobličili u scenario, i samo je trebalo sprovesti njihovu ideju. Upravo zbog tog kratkog vremena, najveći problem je bio što sam ja, kada su me pozvali, bio izbrijan i ošišan, a morali smo da napravimo da taj lik koliko god je moguće podseća na šumskog čoveka.

Miloš Timotijević, film "Trag divljači" Promo/Emilija Stanišić

Film je veoma kompleksan i težak. Šta je za vas bilo najzahtevnije tokom snimanja, a šta vam je pomoglo da u veoma kratkom vremenskom periodu pronađete prave smernice?  

Najteže je bilo ispratiti ekipu koja se već dugo spremala za taj projekat, a ja sam se sve vreme, od trenutka kad sam počeo da snimam, osećao kao neki vanzemaljac koji je tu upao. Imao sam veliku odgovornost, s obzirom na to da su svi gledali u mene kao na slamku spasa zbog cele priče sa Uliksom Fehmiuom, kome je ova uloga bila namenjena i koji je počeo da je priprema, ali je dobio koronu i morao da odustane od filma. Ja sam morao bukvalno u par dana da se pripremim i uletim, ali je to dobro teklo, jer je i moj lik Aljoše u filmu stranac, neko ko je van svega. S druge strane, najneprijatnija mi je bila scena skidanja kože sa srndaća. To je ubedljivo nešto najteže što sam u svojoj skorijoj karijeri morao da radim.

24sedam/Katarina Mihajlović

Kad se dogodi neočekivana situacija da glumac iznenada postane deo jedne velike i ozbiljne priče, nemoguće je da se ne zapita, uprkos iskustvu, da li je spreman, da li će sve moći da iznese na pravi način i opravda poverenje. Koje su bile vaše dileme, a šta je ulogu Aljoše učinilo i te kako uspešnom?

Moraš da imaš samopouzdanje. To je ključna stvar za bilo kog glumca i bilo kog čoveka, generalno u životu. Bez samopouzdanja i vere u sebe ne možeš ništa da uradiš. Drugo, podrška ljudi sa kojima sam radio, prvenstveno od Neše Pavlovića, koji me je oberučke prihvatio u celoj toj priči, mnogo mi je značila. Bez obzira na to što sam u sve ušao iznenada, osetio sam se dobrodošlim, a tu su i neverovatne kolege sa kojima sam radio.

Miloš Timotijević, film "Trag divljači" Promo/Emilija Stanišić

Miki Manojlović mi je igrao oca, Nada Šargin sestru, tu su i Raša Bukvić, sa kojim ozbiljno već dugi niz godina sarađujem, i Jovo Maksić, koga znam još sa Akademije. Imao sam neverovatnu podršku od svih njih, a veliko olakšanje je bilo i to što smo uspeli u tome da taj lik u pogledu maske i kostima izgleda odlično, autentično i baš onako kako treba. Šminkerki Mari i njenoj asistentkinji Milici moram da zahvalim ovom prilikom jer su uradile fantastičan posao. Svakog dana su sa mnom provodile sat i po da bih se ja pretvorio u Aljošu.

Sve češće vas gledamo u vrlo zahtevnim i teškim ulogama. Koliko ste upravo takvom spektru težili u karijeri, a kako se čuvate da vas to ne slomi, da ne otupite emotivno, da se ne istrošite kao umetnik?

Prevashodno je to stvar mentalne higijene, što u mom slučaju podrazumeva odlaske na psihoterapije, bogat privatni život, uzbudljiv život generalno, širenje vidika na bilo koji način. Ima mnogo opcija kako se to radi. Želja za učenjem, na primer, jedna je od njih, jer što više znaš, shvataš da ništa ne znaš. Što sam stariji, sve više shvatam da mnogo toga ne znam, i samim tim sam veoma otvoren, tolerantan, trudim se uvek da širim vidike koliko god je to moguće, da prihvatam druge ljude i učim od njih, kako dobre, tako i loše stvari, da shvatim odakle one potiču. Sve to mi mnogo pomaže da izgrađujem sebe na najbolji mogući način i da emotivno nikada ne ostanem prazan.

Miloš Timotijević Foto: Goran Sivački/24sedam

Kada se ta praznina, ipak, desi, čime se popunjava?

Posle svake dobro odigrane predstave, svake dobro urađene uloge, uvek dolazi velika praznina. Te večeri ili sledećeg jutra, to se neminovno dogodi, ali vrlo brzo rezervoar za gorivo je opet pun. Kao kod mobilnog telefona, baterija mora da se isprazni, ali upravo tim ispunjenim životom, bogatstvom i konstantnim učenjem dolazi do punjenja baterija, kao i realnim sagledavanjem problema u našem društvu i aktiviranjem u smislu da nisi samotnjak, da nisi individualac, nego član zajednice, koji možda na nešto može da utiče u svom okruženju.

Uloge o kojima govorimo pokazuju vašu profesionalnu i životnu zrelost koju stičete s vremenom i iskustvom. Menjate se, ali to ne skrivate, već dopuštate da u krupnom planu vidimo brazde na vašem licu, godine, pomenuto iskustvo, ranjivost, autoritet, poraze, pobede... Šta vam to donosi?

Svi imamo mrakove, svi budemo ranjeni u životu. Stvar je u tome da ja svoje mrakove volim i nemam problem da se duboko zagledam u njih. Davno sam naučio sebe da ako dovoljno dugo gledaš u mrak, na kraju ćeš uvek videti svetlost. Tako da nisam neko ko se plaši mraka, već sam ga zavoleo zato što je i on deo mene, i to su te neke stvari koje me možda i čuvaju da ostanem normalan i u nekoj vrsti balansa.

Miloš Timotijević Foto: Katarina Mihajlović/24sedam

Kada se duboko zagledate u trenutke samoće i ćutanja, koje ponekad odaberete kao beg i još jedan put ka balansu koji ste spomenuli, šta u njima pronalazite?

Uvek nađem tugu, a samim tim i radost. Zato što tamo gde je tuga, nekad je bila radost, gde je radost, tu je nekad bila tuga. I uvek pronađem neku emociju koja je pozitivna, jer je i tuga apsolutno pozitivna emocija. Samo je bitno da nismo apatični, to je najgora vrsta osećanja, kada nas ništa ne zanima. I dalje mislim, i stvarno verujem u to, da onog trenutka kad istinski počnemo da volimo ceo svet, tek tada zaista volimo sebe.

Šta je, ipak, teško, možda i nemoguće zavoleti?

Nikada neću prihvatiti drskost i bezobrazluk kao način komunikacije. To je jedina stvar koju ne mogu da tolerišem kod drugih, niti da je sebi dozvolim. Ne podnosim takve ljude koji, usled svoje lažne samouverenosti, misle da sve znaju, jer znam da se iza toga kriju jedan neviđeni kompleks i nesigurnost.  

24sedam/Katarina Mihajlović

Iako ste u svojim javnim pojavljivanjima otvoreni i konkretni, karakterišu vas izrazita ozbiljnost i stav koji ne dozvoljava da se pređe granica koju ste postavili. Pomenuli ste bogat i uzbudljiv privatni život. Zbog čega o njemu znamo tako malo?        

Svesno ga prikrivam jer nemam nikakvu potrebu da se prikažem svetu. Imam dve vrste pojave. Jedna je privatna, sa mojim najbližim ljudima, i druga, koja predstavlja javnu sliku o meni. Kako me javnost percipira, ne znači da sam suštinski takav. Nemam nikakvu potrebu da me svi vole, davno sam se izlečio od toga, i tog trenutka sam se najviše oslobodio. Ispunjavaju me radost i veliko bogatstvo društvenog života. Najbitniji su ljudi kojima se okružuješ, jer ako se osećaš sigurno u nekoj sredini možeš da budeš ono što jesi, sa svojom porodicom i prijateljima. Sve drugo je nebitno.

Dotakli ste se psihoterapije u ovoj priči kao nečega što vam, pored ostalog, pomaže da ostanete na pravom koloseku. Koliko je pozorište lekovito i kakvog sebe, kao umetnika, pronalazite u teatru? 

Postoje predstave koje mi izuzetno pomažu i zbog toga i biram šta ću raditi u pozorištu. Predstavu igraš jako dugo, često godinama, i ukoliko me ona ne leči, nije mi terapija, nije tema o kojoj privatno razmišljam i kojom se bavim, onda bolje da je ne radim. „Scene iz bračnog života“ je predstava koja me je izlečila na neki način. Dođem ponekad i ne igra mi se, ali znam da ću se, kad je završim, osećati i prazno i fenomenalno u isto vreme. I sa novom predstavom „Smrt i devojka“ je isti slučaj. Osećam se fantastično, možda ne toliko dok je igram, ali kada je završim, to je neprocenjiv osećaj. Tako je i sa „Režimom ljubavi“ i komadom „64“. Zbog toga volim pozorište. Ono je lek ne samo za publiku, nego i za nas glumce koji činimo to pozorište.

Miloš Timotijević, predstava "64", Atelje 212 Promo/Boško Đorđević

Uskoro ćemo vas gledati u seriji „Poziv“ u kojoj igrate pored Mirjane Joković. Kakvo iskustvo nosite iz te priče?

Reditelja Marka Đilasa znam još iz studentskih dana i hteo sam sa njim da sarađujem, a Mirjanu sam upoznao na snimanju filma „Stršljen“ i veoma cenim njen rad. To su bila dva motiva zbog kojih sam pristao da radim ovu seriju, bez obzira na to što uloga nije velika, ali je dosta zanimljiva. Uživao sam, snimanje je teklo lagano, iako scene nisu nimalo lake, što će gledaoci i videti.  

Mnogo putujete. Šta uvek donosite sa putovanja, a šta ste tokom njih shvatili o sebi?

Putovanjima širimo horizonte, upoznajemo nove ljude i kulture, shvatamo da mi, kao narod, kao zemlja, nismo ni na vrhu ni na dnu, nego tačno tamo gde pripadamo. Sa svakog putovanja donesem nešto prelepo kao uspomenu, ali uvek i neku tugu, neko nedostajanje.

Miloš Timotijević Foto: Katarina Mihajlović/24sedam

Šta vas trenutno ispunjava, čini zadovoljnim i srećnim?

Došao sam do onog momenta u životu kada sam izdefinisao svoja osećanja i posvetio se sebi i svom balansu. Centrirao sam se i konačno našao jednu dubinu, jedan mir koji sam tražio verovatno celog života. Potrudiću se da ga sačuvam i još više obogaćujem.

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi