24 sedam na snimanju filma "Oluja"! Jovo Maksić: Naša priča je opelo svim žrtvama iz kolone

Prva klapa filma i serije “Oluja” snimljena je danas u okolini Uba, čime je i zvanično započet projekat koji govori o jednom od najvećih srpskih stradanja u novijoj istoriji. Reditelj Miloš Radunović, koji potpisuje i scenario, okupio je ekipu dragocenih glumaca na čelu sa Zlatanom Vidovićem i Jovom Maksićem, kako bi prvi put na filmskom platnu bila ispričana ova bolna, ali izuzetno važna tema za naš narod.

Sa Maksićem smo imali prilike da porazgovaramo o tome koliko mu lično znači što je deo ove priče, koja je posebno emotivna za njega jer je i sam bio protagonista nemilih događaja.

Naime, Jovo Maksić je rođen 1972. u Bosanskom Grahovu, a odrastao je u Kninu, gde je živeo sve do progona Srba iz Hrvatske, odnosno operacije “Oluja”, nakon čega dolazi u Beograd i upisuje Fakultet dramskih umetnosti, u klasi profesora Predraga Bajčetića.  

Od tada se okreće karijeri u Beogradu i postaje stalni član Beogradskog dramskog pozorišta. Iza sebe ima zapažen broj pozorišnih, televizijskih i filmskih uloga u svim većim projektima.

Film i serija “Oluja” prikazaće priče ljudi u koloni na traktorima i drugim poljoprivrednim vozilima koji su izbegli u Srbiju tokom operacije hrvatske vojske koja je trajala od 4. do 9. avgusta 1995. godine. Na hiljade ljudi je ubijeno i nestalo, oko 250.000 proterano.

Kako nam je otkrio, Maksić igra Iliju, oca porodice čije se izbeglištvo prati jednim delom priče.

– Većina ljudi u tom događaju bavilo se običnim životom, preživljavanjem, hranjenjem svoje porodice, ali silom prilika došao je rat, morali su da brane svoju kuću… Moj lik je personifikacija najvećeg broja ljudi koji su i kroz istoriju najviše muke pretrpeli, a o njima niko ništa ne zna. To su tihi heroji i tihi borci. Imam tu čast da oživim taj lik – kaže na početku razgovora Maksić.

Nažalost, i sami ste preživeli “Oluju”. Koliko je to uticalo ili otežavalo rad na ovoj ulozi?   

Ne bih voleo da ono što sam ja proživeo bude veće i važnije od onoga što mi ovde radimo. Učili su nas još na Akademiji da sve što je u životu čovek proživeo,  može da iskoristi u stvaranju lika kako bi sve bilo iskrenije i verodostojnije. Mi tako proživljavamo i vraćamo sećanja na mnoge stvari iz prošlosti. Zato na neki način to posmatram i sa pozitivne strane, jer mogu da iz svega negativnog što se događalo izvučem pravu emociju, kako bi sve bilo istinito i tačno.

Koliko je za vas važno da se ova priča ispriča?

Jako je važno. To je jedan deo istorije, sećamo je se svi mi. Ne samo ja koji sam bio protagonista svega toga, već i oni koji su to gledali sa distance. Svi zajedno smo to preživeli. Isto tako, nemam ništa protiv da to radi i druga i treća strana, jer svaka rana najviše boli onoga čija je. Zašto onda ne bismo svi radili. Ovo nije sramota, sramota je šta su učinili od nas, a mi smo najmanje krivi, mi običan narod. Ljudi nose tragediju i mislim da treba da se bavimo time, da jedni drugima na taj način i oprostimo i da razumemo jedni druge.

Da li je dovoljna vremenska distanca da bi se sagledalo sve?

Zavisi ko gleda. Srešćete one koji kažu: “Manite se te teme, dosta mi je toga”. Ali, mislim da ako nešto zaboravimo, moramo prvo biti pošteni prema sebi. Jer ako mi to zaboravljamo na taj jedan banalan način, to će se ponavljati. U ovoj priči me to i drži – da se više tako nešto ne ponovi. Cilj svih nas je da se stvori empatija kod ljudi, da se shvati da je sve što se dešavalo na kraju ispalo jako loše. Sve tri strane su žrtve, osim moćnika koji drže konce. Da li ćemo se dozvati pameti ne znam, ali ovde pokušavamo da damo glas tom običnom čoveku. Sve je još sveže iako je prošlo toliko godina, a možemo to i da osetimo jer i dalje postoji netrpeljivost i i dalje se sve pominje. Ovde možda manje, ali na drugoj strani mnogo više.

Scenario je sačinjen iz potresnih i istinitih priča ljudi iz kolone. Da li je ovaj film odavanje počasti tim žrtvama?

Svaki čovek iz kolone je jedna filmska priča, verujte mi. Ovo je pokušaj da sve to objedinimo. Namera je da se tim ljudima oda počast, jer, sve vreme se priča o ratnim zločincima, samo se pominju poznata imena, ali niko ne pominje te ljude i sa jedne, i sa druge i sa treće strane – te obične ljude. Običan čovek je najviše stradao i moramo to da shvatimo, kao što moramo da razmišljamo svojom glavom. Kada upadnete u kolotečinu, u taj haos, tu najviše ispaštaju obični ljudi. Niko od njih nije bio profesionalni vojnik, oni su motiku i strugarske mašine zamenili oružjem braneći svoje ognjište, svoju kuću. Može ta država da se zove kako hoće, ali moje dvorište je moja država, pobogu! I to tako treba i da ostane i da to svako razume. Zato je ovaj naš film neka opomena i opelo i sećanje i oda tim našim ljudima koji su, ni krivi, ni dužni to doživeli. Verujte mi, razumeće tu emociju i jedna i druga i treća strana. Imao sam prilike da sretnem ovakve sudbine i tamo i ovamo, tako da je to jedna univerzalna priča. Kada biste skinuli obeležja, svako dobronameran će se prepoznati, a zlonameran će uvek naći šta da zameri. Ali, nas oni ne interesuju, mi njima ne pravimo film. Sigurno će biti ovakvih ili onakvih komentara, ali nama je važno da budu istiniti i iskreni i da mi budemo zadovoljni našim učinkom jer smo se dali u potpunosti.

Kada ste uzeli scenario u ruke, kakve emocije su vas preplavile?

Velika odgovornost, velika trema i još veća sreća. Odgovornost je ogromna i veoma sam počastvovan što su me zvali da učestvujem u ovome. Rad na scenariju me tek čeka, meni je bilo bitno da to bude autentično da, pošto je to istorijski događaj, ipak važni detalji budu tačni i precizni. Ostalo je fikcija koja je rađena na osnovu priča ljudi koji su to preživeli. Mi smo tih 10 priča sublimirali u jednu, a kao što sam vam malopre i rekao, svaki taj čovek iz kolone je jedan film.

Pročitajte još

Svaka njihova suza zaslužuje posebnu priču: Po istinitim, potresnim sudbinama snima se film i serija “Oluja”

Publiku na jesen očekuje i serija “Crna svadba” u kojoj tumačite jednu od uloga. Šta nam zasad možete otkriti?

Ne mnogo, zbog ugovora. Biće to srpski triler koji je napisao Strahinja Madžarević, koga ja zovem srpski Stiven King. Iskreno, u početku sam imao averziju, međutim kada sam pročitao scenario shvatio sam koliko on to dobro radi i zna. Često se snimaju neke serije ili filmovi na osnovu ovoga ili onoga, i ne bude naše autentično. Bude kao što kažu: “Videla žaba da se konj kuje, pa digla i ona nogu”. Međutim, videćete, ovo će biti zaista zanimljiva priča, naša tematika, uobličena u jednu mistiku. Kada odete do Timočke krajne videćete sijaset toga, te mistike koje postoji samo u Srbiji.

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi