Poražavajuće: Polovina srednjoškolaca probala drogu pre 15. godine, a svaki treći zna kako da je nabavi
Direktorka KC Vojvodine objasnila je da mladi ne konzumiraju drogu iz hira, a istraživanje koje su sproveli pokazalo je da roditelji uopšte nemaju dublju komunikaciju sa decom
Više od 50 odsto srednjoškolaca probalo je marihuanu pre svoje 15. godine, poražavajući su podaci Ministarstva zdravlja, koje je prošle godine sprovelo istraživanje u srednjim školama u saradnji sa Klinikom za psihijatriju KC Vojvodine.
Podaci dalje pokazuju da u razredu od 30 učenika, njih troje ili četvoro svakodnevno uzima marihuanu i ispoljava zavisnost, a trećina učenika je rekla da bi veoma lako pronašli drogu.
- Ono što takođe zabrinjava jeste činjenica da roditelji tek dve godine nakon početka uzimanja narkotika, najčešće kada je dete već na heroinu, prepoznaju da im je dete zavisnik i to zbog nestajanja novca iz kuće - objašnjava načelnica odeljenja za bolesti zavisnosti prof. dr Aleksandra Dickov.
Počnu sa jednom, navuku se na druge
Ona dodaje da je bolest zavisnosti ozbiljna biološka bolest mozga.
Pročitajte još:
- Heroin je najopasniji jer je najveća smrtnost među zavisnicima od heroina, ali i zbog toga što najbrže stvara zavisnost – pojašnjava.
Profimedia/Pixabay
– Nakon heroina sledi alkohol, pa marihuana, duvan i kokain. Zanimljivo je to da kokain pretežno koriste starije osobe koje uzimanje koliko-toliko drže pod kontrolom jer su zrelije. Ali, osobe koje u starijem životnom dobu počnu da konzumiraju narkotike ili alkohol najčešće imaju maskirani, prikriveni mentalni poremećaj. Najčešće su to depresija ili anksioznost – objasnila je dr Dickov.
Kombinuju opijate
Direktorka klinike za psihijatriju KC Kragujevac prof. dr Mirjana Jovanović dodaje da roditelji greše jer misle da njihova deca uzimaju drogu iz hira.
- Poražavajuće je to što smo iz istraživanja shvatili da se roditelji uopšte ne bave svojom decom. Obuzeti su svojim problemima i iz odgovora srednjoškolaca shvatili smo da oni sa roditeljima uopšte nemaju dublju komunikaciju. A roditelji su ključni – upozorila je Mirjana Jovanović.
Ona objašnjava da se zavisnost na opijate razvija vrlo lako.
Profimedia
- Dovoljno je jednom ili dvaput uzeti drogu da bi se razvila zavisnost, tako je brzo. Nakon toga s vremenom se povećava količina opijata i opioida, dolazi do apstinencijalnih kriza i do složenih neurohemijskih procesa u organizmu i mozgu – objasnila je dr Jovanović i dodala:
– Najadiktivniji su heroin i kokain, mada se kokain najčešće uzima rekreativno (povremeno). Kokain se uzima kao pokušaj samolečenja depresije ili aknsioznog poremećaja.
Još jedan od problema je i taj što mladi kombinuju više opijata istovremeno.
- To su alkohol i lekovi za smirenje (lorazepam, bromazepam), ili ekstazi i energetska pića, ili alkohol i marihuana. Najčešće je u pitanju kombinacija i ona zavisi od toga šta žele da postignu – da li žele da plešu do jutra na nekoj žurci ili da se opuste - objašnjava
(Ne)priznate zavisnosti
Dr Dickov je istakla da je nužno i važno u bolesti zavisnosti uvrstiti i nehemijske zavisnosti kao što su patološko kockanje i zavisnost od interneta.
- Važno je da ih Svetska zdravstvena organizacija, a ka tome se ide, uvrsti na listu bolesti zavisnosti kako bi mogli da ih lečimo i tretiramo, jer su ovo bolesti koje nastaju po istom modelu i razvijaju se na isti način kao i zavisnost od narkotika ili alkohola – objasnila je dr Dickov.
Splash.com
Direktorka klinike za psihijatriju KC Kragujevac prof. dr Mirjana Jovanović dodaje da roditelji greše jer misle da njihova deca uzimaju drogu iz hira.
- Dovoljno je jednom ili dvaput uzeti drogu da bi se razvila zavisnost, tako je brzo. Nakon toga s vremenom se povećava količina opijata i opioida, dolazi do apstinencijalnih kriza i do složenih neurohemijskih procesa u organizmu i mozgu – objasnila je dr Jovanović i dodala:
– Najadiktivniji su heroin i kokain, mada se kokain najčešće uzima rekreativno (povremeno). Kokain se uzima kao pokušaj samolečenja depresije ili aknsioznog poremećaja.
Tržište odoleva pandemiji
Pandemija koronavirusa dilere nije omela.
Profimedia/Pixabay
- Podaci pokazuju da tokom pandemije uopšte nije došlo do poremećaja tržišta droge. Ljudi koji se bave proizvodnjom i trgovinom narkotika su veoma prilagodljivi, pa su za transport droge, na primer, koristili privatne letelice i morske puteve. Narkotike su kupcima dostavljali najčešće preko brze pošte - zaključila je direktorka KC Vojvodine za K1 televiziju.
Bonus video
Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.
Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi
Komentari