Mislite da znate sve o Titu? Ovih 30 detalja iz njegovog života zvuče neverovatno: Jedan brod krije posebnu priču

Josip Broz Tito decenijama nakon smrti ostaje jedna od najpoznatijih, ali i najkontroverznijih ličnosti jugoslovenske istorije. O njegovom životu napisane su brojne knjige, ali njegova biografija i dalje krije detalje koji su široj javnosti malo poznati.

Pre nego što je postao neprikosnoveni lider socijalističke Jugoslavije, Tito je bio bravar, austrougarski podoficir, ratni zarobljenik i profesionalni revolucionar koji je koristio veliki broj pseudonima. Čak i priča o njegovom čuvenom „Galebu“ počinje mnogo pre nego što je brod postao njegova ploveća rezidencija.

Donosimo 30 zanimljivih činjenica iz života Josipa Broza Tita – od mladosti i godina provedenih u Rusiji, preko uspona u Komunističkoj partiji, do detalja koji su ostali u senci njegove velike političke biografije.

1. Pre politike bio je traženi metalac

Broz je završio bravarski zanat u Sisku 1910. godine, a potom radio u nekoliko tada značajnih industrijskih centara, među kojima su bili Zagreb, Ljubljana, Plzenj, Minhen i Bečko Novo Mesto.

Njegovi prvi profesionalni koraci, dakle, nisu bili vezani za politiku, već za razvijenu metaloprerađivačku industriju tadašnje Austro-Ugarske.

2. Bio je austrougarski podoficir

Vojsku je počeo da služi 1913. godine, a naredne godine završio je podoficirsku školu i dobio čin vodnika. U avgustu 1914. upućen je na srpski front.

Tako je čovek koji će decenijama kasnije biti poznat kao vrhovni komandant jugoslovenskih partizana svoju vojničku biografiju počeo u austrougarskoj vojsci.

3. Ranjen je i zarobljen na ruskom frontu

U aprilu 1915. godine teško je ranjen na ruskom frontu, nakon čega ga je zarobila ruska vojska.

Godine koje će potom provesti u Rusiji značajno će uticati na dalji tok njegovog života.

4. Uspevao je da pobegne iz zarobljeništva

Broz je prolazio kroz zarobljeničke logore, a revolucionarna 1917. zatekla ga je u Rusiji. Posle hapšenja tokom boljševičkih demonstracija u Petrogradu završio je u Peter-Pavlovskoj tvrđavi, a potom je uspeo da pobegne tokom transporta prema Sibiru.

5. Ruski mu je pomogao tokom bekstva

Tokom jednog od bekstava policija je u vozu tragala za odbeglim ratnim zarobljenikom. Broz je uspeo da izbegne otkrivanje, između ostalog i zahvaljujući znanju ruskog jezika.

6. U Rusiji se priključio boljševicima

U proleće 1920. postao je član Jugoslovenske sekcije Ruske komunističke partije boljševika. Krajem iste godine napustio je Rusiju i vratio se u Jugoslaviju.

7. Gotovo šest godina proveo je iza rešetaka

U Zagrebu je uhapšen 1928. godine i u takozvanom Bombaškom procesu osuđen na pet godina zatvora. Kaznu je služio u Lepoglavi i Mariboru, a potom je odslužio i ranije izrečenu kaznu u Ogulinu.

8. U zatvoru je radio kao električar

Tokom boravka u Lepoglavi radio je u zatvorskoj električnoj centrali, a pomoćnik mu je bio Moša Pijade. Njih dvojica su tamo organizovali i partijsku ćeliju.

9. Robiju je koristio i za učenje

Veliki deo vremena provedenog u zatvoru Broz je posvetio proučavanju marksizma, lenjinizma i društvenih nauka.

10. Ime „Tito“ pojavljuje se 1934. godine

Pseudonim po kojem će postati poznat širom sveta nije koristio od početka političke karijere. Kada je 1934. otišao u Beč i bio kooptiran u Politbiro CK KPJ, pojavljuje se ime Tito.

Najstariji poznati dokument sa tim pseudonimom datiran je 2. avgustom 1934. godine.

11. U Kominterni je bio Valter

Kada je 1935. stigao u Moskvu, u Kominterni je koristio pseudonim Fridrih Valter, odnosno Valter. Pseudonimi i lažni identiteti bili su uobičajeni deo života tadašnjih komunističkih ilegalaca.

12. Stanovao je u čuvenom Hotelu Lux

Tokom boravka u Moskvi Broz je živeo u Hotelu Lux, koji je Kominterna koristila za smeštaj međunarodnih komunističkih funkcionera.

13. Hotel je tokom Staljinovih čistki postao mesto straha

Iako mu naziv zvuči glamurozno, Hotel Lux tokom Staljinovih čistki bio je sve samo ne bezbrižno mesto. Njegovi stanari hapšeni su i odvođeni tokom noći, a mnogi su živeli u stalnom strahu od NKVD-a.

Broz je preživeo taj period, dok su brojni jugoslovenski komunisti završili u sovjetskim zatvorima ili bili streljani.

14. Više puta je morao da piše sopstvenu biografiju

Tokom prvog boravka u Moskvi Kominterna je od Broza zahtevala da napiše svoju biografiju. To nije učinio samo jednom – različite verzije služile su kadrovskoj službi za proveru podataka i njihove verodostojnosti.

15. Bavio se pitanjima četiri zemlje

Kao politički referent Balkanskog sekretarijata Kominterne nije se bavio samo Jugoslavijom, već i Bugarskom, Rumunijom i Grčkom.

16. Prošao je vojni kurs Crvene armije

Tokom boravka u Moskvi pohađao je i kurs vojne taktike koji je organizovala Crvena armija, što dobija posebnu težinu kada se uzme u obzir njegova kasnija uloga tokom Drugog svetskog rata.

17. Posećivao je Boljšoj teatar

Njegov moskovski život nije se svodio samo na politiku i ilegalni rad. Povremeno je odlazio i u čuveni Boljšoj teatar.

18. Staljina je prvi put video 1935.

Josifa Staljina video je na Sedmom kongresu Kominterne 1935. godine, kojem je prisustvovao kao jedan od 510 delegata.

19. U Moskvi je upoznao buduću suprugu

U sovjetskoj prestonici upoznao je Johanu Kenig, poznatu kao Lucija Bauer, koja je takođe radila u Kominterni. Venčali su se 1936. godine, ali njihov brak nije dugo trajao.

20. Koristio je veliki broj pseudonima

Valter i Tito bili su samo neka od imena kojima se Broz služio. Među dokumentovanim pseudonimima nalaze se i Rudi, Georgijević, Dragomir, Isaković, Petar, Oto, Viktor, Novak, Radnik i Metalac.

21. Kao dečak bio je ministrant

Broz je kao dečak pohađao katoličku školu i jedno vreme bio ministrant. Kasnije je postao ateista.

22. Esperanto je učio u zatvoru

Kada se 1953. susreo sa predstavnicima esperantista, pokazao je da razume njihov jezik i rekao da ga je učio tokom boravka u zatvoru.

23. Poznavao je više jezika

Njegov zvanični biograf Vladimir Dedijer tvrdio je da je Tito govorio srpskohrvatski, ruski, češki, slovenački i nemački, kao i da je čitao i razumeo francuski i italijanski. Kod tvrdnji o stepenu njegovog poznavanja pojedinih jezika, međutim, treba biti oprezan.

24. Njegove biografije nisu uvek bile identične

Podaci u sovjetskim dokumentima, partijskim biografijama i kasnijim zvaničnim životopisima nisu se uvek potpuno podudarali kada je reč o njegovom obrazovanju, kretanju i identitetima.

To samo po sebi ne mora da ukazuje na veliku tajnu, budući da je Broz godinama delovao kao profesionalni ilegalac i koristio različite identitete.

25. KPJ je preuzeo posle Staljinovih čistki

Brojni jugoslovenski komunisti stradali su tokom Staljinovih čistki. Tito je preživeo taj period i 1937. praktično preuzeo rukovođenje KPJ, dok ga je Kominterna početkom 1939. formalno potvrdila za generalnog sekretara.

26. „Galeb“ prvobitno nije napravljen za Tita

Jedan od najvećih simbola Titovog kasnijeg života imao je potpuno drugačiju prvobitnu namenu. Brod koji će postati poznat kao „Galeb“ prvobitno se zvao „Ramb III“.

Porinut je 1938. godine u Đenovi kao transportni brod namenjen italijanskoj kompaniji koja je trgovala bananama iz italijanske Istočne Afrike.

27. „Galeb“ je prošao kroz rat

Tokom Drugog svetskog rata „Ramb III“ postao je pomoćna krstarica italijanske mornarice. Britanska podmornica HMS Triumph torpedovala ga je 1941. kod Bengazija, ali je brod uspeo da se vrati do Italije.

28. Nemci su ga pretvorili u minopolagač

Posle kapitulacije Italije brod je završio pod nemačkom kontrolom i dobio ime „Kiebitz“. Pretvoren je u minopolagač, a njime je u severnom Jadranu položeno više od 5.000 mina.

29. Brod je potopljen, pa vraćen u život

Savezničko bombardovanje Rijeke 1944. godine potopilo je brod. Posle rata je izvađen, obnovljen i uveden u sastav Jugoslovenske ratne mornarice, da bi kasnije bio preuređen u Titovu ploveću rezidenciju.

30. „Galeb“ je postao diplomatski centar na moru

Na „Galebu“ se kasnije odvijao i važan deo diplomatije Pokreta nesvrstanih. Tito je brodom putovao u Afriku i druge delove sveta, a njegovo putovanje po Africi 1961. godine trajalo je oko 70 dana.

Tako je nekadašnji trgovački i ratni brod na kraju postao jedan od najupečatljivijih simbola Titove spoljne politike i svojevrsni plutajući diplomatski centar.

Bonus video

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi