TEMA NEDELJE Tragična sudbina Kike: Svi smo podjednako krivi, ali postoji način da sprečimo još jednu smrt

Tragična smrt mlade influenserke, jutjuberke Kristine Kike Đukić, osim što je potresla celu zemlju, neminovno je nametnula i pitanje, da li smo svi podjednako kao društvo zakazali u ovom slučaju i šta možemo da uradimo da sprečimo da se u budućnosti ugasi još jedan mladi život.

Osude u javnosti koje su je godinama pratile, negativni, zluradi komentari pratilaca, po svemu sudeći bili su previše za ovu devojku. Nije mogla da se izbori sa svim tim napadima, koji su suviše dugo, u kontinuitetu trajali. Poljuljali su njeno samopouzdanje i ona je poklekla.

Printscreen Youtube/Kika

Stručnjaci su u jednome saglasni, kada dođu u situaciju sa kojom ne mogu da se izbore, mladi moraju da potraže pomoć psihologa ili psihijatra.

-Iza samoubistva skoro uvek stoji depresija, ili neko osećanje psihičke potonulosti. Kada se na vreme obrate stručnjaku, mladi sa tih seansi izlaze ohrabreni i dosta uspešno izvučeni iz depresije, a kod depresije je najvažnije da nešto radite, da se krećete... savetuje u razgovoru za 24sedam psiholog prof. Dobrivoje Radovanović.

On napominje da mladi i ne znaju da postoji mogućnost da se obrate stručnjacima za depresiju i slične poremećaje.

-Čak i kada se isključe sa mreža, mladi opet mogu naići na negativne komentare, kao da postoje ljudi koji jedva čekaju da satanizuju nekoga i jedva čekaju da imaju ružne komentare... Taj problem se posebno ističe kod osoba koje su bile pošteđene sudara sa drugim ljudima. Čak i ljubavne patnje koje doživimo sa recimo 18 ili 19 godina nas nekako nauče da se odbranimo ili da se makar borimo. Kada nemamo takvog iskustva, jedino što pomaže jeste da imate ljude u okolini koji će vam pomoći i odvesti vas kod stručnjaka. U Srbiji ima dosta stručnjaka koji rade sa mladima... Jako je važno da okolina prepozna i da oni intervenišu, savetuje prof. Radovanović.

Prof. Dobrivoje Radovanović Foto: 24sedam/Katarina Mihajlović

Dodaje da roditelji često ne primete promene kod svog deteta, jer deca pate sama u sebi.

-Mi smo sredina koja krije tu vrstu problema, međutim, nema drugog načina, nego da se roditelji uključe u to i da pomognu detetu, ne stideći se da izađu u javnost. Dakle roditelji moraju da pomognu, a mora da postoji i neka akcija obrazovanosti u državnim sredstvima javnog informasanja sa blagim razumljivim člancima. Takva vrsta edukacije roditelja bi morala da postoji. I socijalna politika mora da se bavi više ovom vrstom problema, nije siromaštvo jedino, zaključuje Radovanović.

Aleksandra Janković, psiholog ističe da smo svi kao društvo, krivi za ovu tragediju, ma koliko to preterano delovalo ili zvučalo.

-Činjenica je da na društvenim mrežama postoji poseban vid nasilja koji ostavlja posledice i na mnogo zrelije, odrasle osobe. Ti komentari duboko pogađaju, posebno ako je osoba kontinuirano izložena tome. Komentari tih ljudi kao da dolaze iz zone sumraka, kao da dolaze iz nekih sekti. Normalan čovek to ne može ni da ponovi. Još veći je problem kada vam je to zanimanje, kao što je u slučaju nesrećne Kike. Ona nije mogla da ukine nalog i isključi se sa mreža, jer je to deo njenog posla. Verovatno se trudila da pokaže i hrabrost da može da se izbori na dnevnom nivou sa velikim brojem ne samo negativnih, nego i zlobnih komentara. To se akumuliralo i uspelo je da je poljulja. Čak i ne verujem da je počinila samoubistvo, već da je bila u lošem stanju te je pokušala da se pomoću nekih pilula primiri. U tome je preterala i završilo se tragično. Pokušala je, možda da sebi pomogne, ali na pogrešan način, konstatuje Aleksandra Janković.

Aleksandra Janković, Youtube printscreen

Ona ističe da u tim situacijama nije dovoljna samo pomoć roditelja, podrška prijatelja...

-Postoje situacije koje nas toliko obore, prevaziđu naše kapacitete i tada je neophodna stručna pomoć, nekog ko bi umeo da vam ukaže kako vi možete da se izborite sa nečim što vam se dešava. Postoje osobe koje vole i nose se sa negativnim komenatrima, to im je izazov, vole „fajt“ ali postoje osobe senzibilne. Ma koliko bila pametna i spolja jaka, ne znači da će uspeti da se izbori sa onim što joj priređeno... pogotovo ako to traje konstantno i dugo. Ako vam neko stalno ponavlja „umri“, "ubij se", „pogini“ to ostaje u duši te osobe, ona dolazi do preispitivanja, pucanja... Zato je potrebno da neko stručan radi na podizanju samopouzdanja te osobe. Da naučite kako da odgovorite, a da ne budete agresivni i modelujete i druge koji vas prate, poručuje Aleksandra Janković.

Dodaje da stručnu pomoć treba potražiti onog trena kada vidite da tonete, da vam je neprijatno, da nećete da kažete ni onima koji su vam najbliži o čemu se radi.

-Tada je trenutak da okrenete telefon i potražite pomoć. Mlade osobe su impulsivne, prepune ideja da se one mogu izboriti sa svim i svačim i teško se odlučuju da saopšte nekome da ih nešto muči. Treba da se obrate organizacijama koje se bave mladima i njihovim problemima. Mnoge košta života to što neće da se obrate za pomoć. Suicid nije samo taj jedan čin, mladi dovode sebe u opasne situacije kombinacijama lekova, koji bi trebalo da ih umire, navodi Aleksandra Janković.

Ona poručuje da bi bilo korisno da javne ličnosti priznaju da idu kod psihoterapeuta, kako bi se taj negativni kontekst prevazišao.

-Svi mi koji smo se obrazovali da budemo psihoterapeuti, prolazili smo to individualno za sebe, jer kako ćete pomoći drugome, ako svoj problem niste rešili. Psihoterapeuti imaju svog supervizora i psihoterapeuta koji će i njima pomoći... Na primer, kada sam ja otvorila naloge na društvenim mrežaima, svašta sam čitala od komentara. Plakala sam 24 sata i obratila sam se koleginici. Dakle i meni koja imam sva znanja, pa sam potražila pomoć, objašnjava Aleksandra Janković.

Instagram printscreen

Ona zaključuje da roditelji ukoliko imaju ideju da se nešto sa detetom događa, moraju da mu jasno predoče izlaz – dobićeš nekog sa kim možeš da razgovaraš, a da to ostane između vas, neću se uplitati, niti ću kontrolisati...

-Ako osoba nije u stanju da potraži pomoć, a očigledno je da je pomoć potrebna onda je neodgovorno da ne uradite nešto ma koliko vas mrzelo u tom trenutku. Ako će detetu biti lakše, roditelj može da ponudi da idu zajedno. U tim situacijama je bitno ne uplitati se detetu nego ga pustiti da sa psihoterapeutom reši problem, dodaje na kraju psihološkinja.

Povodom tragične smrti mlade influenserke pokrenuta je i peticija za izglasavanje "Kikinog zakona", kako bi se našao način da se stane na put takozvanom sajberbulingu odnosno zlostavljanju na društvenim mrežama. Advokat Ivan Simić za 24sedam poručuje, međutim da na tom planu treba biti obazriv i suzdržan.

privatna arhiva

-Ovakve peticije degradiraju pravni poredak, koji je iznad svih nas, pa i iznad nažalost pokojne mlade devojke. Prisustvo na internetu je dobrovoljno. Niko vas ne tera da svakoga dana iznosite detalje života na društvenim mrežama. Prostim pritiskom na dugme vi se možete isključiti sa interneta. Ukoliko ste dobrovoljno na internetu, ako ste dobrovoljno ušli u tu arenu, onda morate biti spremni i na posledice. Bez namere da dovedemo u pitanje tragediju ove devojke, one se dešavaju. Uzroci ove tragedije jesu možda u tome što društvo nije imalo snage da vrednosti koje je ova mlada nesrećno preminula devojka prenosila, nisu vrednosti koje su mogle da joj daju snagu da se odupre nečemu što je dovelo do fatalnih posledica. Znamo svi šta su opšte prihvaćene vrednosti. Same društvene mreže i sam virtuelni prostor je postao dekadentan i možete naići na sve i svašta, a svaki pojedinac mora imati svest da to izlaganje za njega može biti opasnost i dovesti do neželjenih posledica, smatra advokat Ivan SImić.

On dodaje da stoji pitanje na koji način sankcionisati negativne komentare.

-Ono gde je društvo kiksnulo jeste što nije našlo način da se suprotstavi trendu da mladi umesto da budu na terenima za odbojku, košarku, u nekoj stvarnoj društvenoj situaciji, gde imaju prirodnu komunikaciju sa ljudima, oni provode sve više vremena u virtuelnom svetu i on je opasan, kao i konzumacija psihoaktivnih supstanci. Društvo može da nađe adekvatne odgovore, tako što će se mladi, umesto bitisanja na mrežama, družiti uživo, što će na prirodan način provoditi vreme i promovisati drugačije vrednosti nego one koje su trenutno aktuelne na mrežama koje su postale potpuno dekadentne, smatra advokat Ivan Simić.

On poručuje da bi bilo kakvo sankcionisanje toga šta je neko nekome rekao u virtuelnom svetu dovelo samo do prenatrpanosti sudova i tužilaštva time šta je ko kome rekao.

-Nemojmo posezati za populističkim rešenjima, jer to nisu rešenja. To su privremene populističke ideje koje na duži rok neće dati rezultat. Takođe, ovaj histeričan progon dečka ne ide u korist društvenih vrednosti, jer i to je progon pojedinca kao posledica pritiska nekakvih nevladinih organizacija, smatra advokat Ivan Simić.

Simić dodaje da zakonom jeste regulisano ugrožavanje sigurnosti putem interneta, ali te pretnje moraju biti stvarne i moraju biti takvog karaktera da za posledicu mogu imati ugrožavanje sigurnosti, da postoji opravdan strah od tih pretnji.

-To su situacije kada neko nekoga progoni ili mu ugrožava sigurnost . Ukoliko neko poziva putem interneta na ugrožavanje nečije bezbednosti i te pretnje jesu ostvarive. Ovakve stvari uglavnom mogu da se prijave i administratorima na mrežama ukoliko vam neko upućuje neprimerene komentare te se vi osećate ugroženo. Virtuelni svet ima određena pravila kojih ako se pridržavate možete donekle da budete spokojni i bezbedni. Zakonska zaštita se pruža u realnim životnim situacijama. Ljudi koji su značajno prisutni na društvenim mrežama nisu kritični ni prema sebi niti prema sagovornicima i pratiocima... To vodi otuđenju od realnog života, pa i smanjene sposobnosti da rasuđujete u konkretnim situacijama, zaključuje advokat Ivan Simić.

Bonus video:

 

 

 

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi