Spavate osam sati, a budite se iscrpljeni? Evo zašto je sve više ljudi umorno čim ujutru otvori oči

Legli ste na vreme, alarm je zazvonio posle sedam ili osam sati sna, ali umesto da ustanete odmorni imate osećaj kao da niste ni spavali. Kafa postaje prva pomoć, koncentracija opada već pre podne, a posle ručka jedino o čemu razmišljate jeste krevet.

Problem je što broj sati provedenih u krevetu nije isto što i kvalitetan san.

Stručnjaci upozoravaju da nije dovoljno samo „odraditi“ preporučenih sedam ili osam sati. Za stvarni odmor važno je da san bude dovoljno dubok i neprekidan. Česta buđenja tokom noći, problemi sa uspavljivanjem ili poremećaji sna mogu dovesti do toga da se čovek probudi umoran iako je, gledajući na sat, spavao sasvim dovoljno. CDC upravo osećaj umora nakon dovoljnog broja sati sna navodi kao jedan od znakova lošeg kvaliteta spavanja.

Osam sati u krevetu ne znači osam sati kvalitetnog sna

Tokom noći prolazimo kroz različite faze sna koje imaju važnu ulogu u oporavku organizma. Kada se taj proces stalno prekida, telo možda neće dobiti odmor koji mu je potreban.

Buđenja mogu biti toliko kratka da ih se ujutru uopšte ne sećamo. Čovek zato može iskreno da veruje da je spavao celu noć, dok je njegov san zapravo više puta bio prekidan.

Zbog toga se dešava poznati paradoks – neko ko spava šest ili sedam sati kvalitetnim, neprekinutim snom može se osećati odmornije od osobe koja je provela devet sati u krevetu, ali se tokom noći neprestano budila.

Pexels

Stres odlazi sa nama i u krevet

Jedan od čestih razloga za osećaj iscrpljenosti jeste stres.

Posao, računi, porodične obaveze, neprekidne poruke i informacije kojima smo izloženi tokom dana mogu otežati potpuno opuštanje čak i kada zaspimo.

Stres, anksioznost i životne teškoće među poznatim su uzrocima dugotrajnog umora, navodi britanski NHS.

Mnogi zato odlaze na spavanje fizički iscrpljeni, ali mentalno i dalje „rade punom parom“.

Telefon pred spavanje nije bezazlena navika

Još jedan problem modernog života jeste to što se dan često završava gledanjem u telefon.

Poruke, društvene mreže, video-snimci i vesti drže mozak aktivnim upravo u trenutku kada bi trebalo da počne da se smiruje.

Stručnjaci zato preporučuju redovan raspored odlaska na spavanje i smanjivanje izlaganja jakom i veštačkom svetlu u večernjim satima. Korisno je i tokom dana provoditi vreme na prirodnom svetlu i biti fizički aktivan.

Možda se budite, a da toga niste ni svesni

Posebnu pažnju treba obratiti ukoliko se čovek mesecima budi iscrpljen bez jasnog razloga.

Jedan od mogućih uzroka je apneja u snu, poremećaj kod kojeg tokom spavanja dolazi do ponavljanih prekida disanja. Osoba često nije ni svesna šta se tokom noći događa.

Glasno hrkanje, prekidi disanja koje primećuje partner, hvatanje vazduha tokom noći, jutarnje glavobolje i izražena pospanost tokom dana mogu biti znaci ovog poremećaja. Američki Nacionalni institut za srce, pluća i krv navodi da apneja može dovesti do dnevnog umora, problema sa koncentracijom i usporenijih reakcija.

Nije svaki umor posledica lošeg sna

Ponekad čovek zaista spava dovoljno i kvalitetno, ali se i dalje oseća iscrpljeno.

U tom slučaju uzrok uopšte ne mora biti u spavanju.

Dugotrajan umor može pratiti anemiju usled nedostatka gvožđa, poremećaje rada štitne žlezde, dijabetes, pojedine infekcije, depresiju i anksioznost, ali može biti povezan i sa određenim lekovima.

Zbog toga nije dobra ideja svaki umor automatski pripisivati „brzom načinu života“.

Kako da znate da li zaista dobro spavate?

Jednostavno pitanje može mnogo toga da otkrije: kako se osećate kada ustanete?

Ako se većinu jutara budite relativno odmorni, tokom dana nemate izraženu potrebu da spavate i možete normalno da funkcionišete bez ogromnih količina kofeina, vaš san verovatno obavlja svoju funkciju.

Ako, međutim, redovno spavate sedam ili osam sati, a budite se iscrpljeni, zadremate tokom dana ili imate ozbiljne probleme sa koncentracijom, važno je potražiti razlog.

CDC navodi da odraslima uglavnom treba najmanje sedam sati sna, ali naglašava da su za zdrav san važni i njegovo trajanje i kvalitet.

Kada umor ne treba ignorisati

Povremeno iscrpljujuća nedelja nije razlog za paniku. Svi imamo periode tokom kojih spavamo lošije ili smo pod većim opterećenjem.

Međutim, ako umor traje nedeljama, ne popravlja se ni posle odmora ili počinje da ometa posao i svakodnevne aktivnosti, trebalo bi razgovarati sa lekarom.

Posebno treba obratiti pažnju ukoliko ga prate drugi simptomi, poput nedostatka vazduha, lupanja srca, neobjašnjivog gubitka telesne težine, izrazite žeđi, glasnog hrkanja ili prekida disanja tokom sna.

Jer ponekad problem nije u tome koliko dugo spavamo, već u tome kako spavamo – ili šta se sa našim organizmom događa dok mislimo da se odmaramo.

BONUS VIDEO:

 

 

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi