Priča o jednoj pesmi: Postala je simbol borbe i otpora koji traje punih 115 godina!

Najpozntija italijanska pesma “Bela ćao” uskoro će dobiti audiovizuelnu adaptaciju, u okviru dokumentarnog filma pod naslovom “Priča izvan mita”, najavila je italijsanska režiserka Đulija Đaponezi.

“Una mattina mi son svegliato, o bella ciao, bella ciao, bella ciao, ciao, ciao,…” reči su kultne pesme koju je do sada na društvenim mrežama poslušalo više od milijardu ljudi.

O čemu ona zapravo peva?

Check out our backstage pictures from the making of Bella Ciao! We have filmed in six Italian regions. Incredible stories . . . here’s part of our team with historian Ruggero Giacomini, in Ancona. #bellaciao #documentario pic.twitter.com/d2tp0y7hD8

— Millstream Films (@millstreamfilms) June 3, 2021

Iako se mlađa populacija sa stihovima ove, gotovo himne, možda prvi put susrela u poznatoj španskoj televizijskoj seriji “Kuća od papira”, ona je svetsku slavu postigla mnogo ranije, šezedesetih godina prošlog veka, tokom građanskih i studentskih protesta, koji su organizovani u nekoliko zemalja širom sveta.

Kako je nastala pesma?

A, sami koreni pesme vuku u još dublju istoriju.

Naime, prvobitna verzija nastala je krajem 19. veka, a ista je zabeležena 1906. godine. Tada je nosila naziv “Bella caio de la mandine”, sa stihovima “alla mattina appena alzata“ (“Ujutro rano ustala sam”), a opevale su je žene radničke klase, poznate kao “mandine”, iz doline reke Po na Padskoj niziji u severnoj Italiji.

Povod za stvaranje pesme bio je protest protiv izuzetno loših radnih uslova, jer su “mandine” provodile ceo radni dan golih nogu u vodi do kolena i savijenih leđa, čisteći korov i radeći u poljima pirinča, a dolazile su iz najsiromašnijih društvenih slojeva.

Antifašistički pokret

Kasnije, nastala je i verzija kakvu danas poznajemo, a karakteristična je za period tokom Drugog svetskog rata, u kojoj su bile i pojedine izmene u odnosu na prvobitnu verziju. Te promene su napravljene između 1943. i 1945. godine, kada žene više nisu bile u centru ove melodije, već je protagonist bio čovek koji je otišao da se bori sa nemačkim nacistima, ali je tokom bitke izgubio život.

Junak je okarakterisan kao partizan i traži da bude sahranjen u planinama gde će izrasti cvet koji će podsećati ljude na partizane.

“Bela ćao” tako je postala himna partizana, pevali su je levičarski antifašistički pokret otpora u Italiji, odnosno svi anarhistički, komunistički i socijalistički pokreti.

Pesma je nakon rata prihvaćena i daleko van Italije, kao himna antifašista.

Kult slobode i borbe

Sintagma “Bela ćao” se kroz pesmu ponavlja nekoliko puta, a jedno od značenja je da predstavlja pozdrav sa dragom – “Ćao, lepotice”, dok se drugo značenje pesme odnosi na oproštaj od mladosti, istakao je za “24sedam” predsednik Foruma za strateške studije dr Neven Cvetićanin.

– Slika koju šalje pesma je jako romantizovana i opeva ljubav, kao najjaču silu koja prožima čoveka, ali i rat koji naglo “seče” mladost. Primećujemo i romantični završetak – spominje se cvet na grobu, kao simbol sahranjene mladosti, ali i kao sećanje na žrtvu tokom borbe za pravdu – objasnio je naš sagovornik.

Kako dodaje, ova pesma uspela je ono što niko nije – porušila sve geografske, političke i ideološke granice.

– “Bela ćao”  je jedna od kultnih pesama sa jakom ideološkom pozadinom i velikim emotivnim nabojem. Stekla je globalnu popularnost i predstavlja simbol borbe za pravednu stvar. Vremenom je prevazišla prvobitnu levičarsku ideologiju, što dokazuje i istorija, jer je bila vodeća pesma u desetinama raznih pobuna, demonstracija i štrajkova – od učesnika “arapskog proleća”, do protesta “Okupiraj SAD” i “Okupiraj Mumbaj” – rekao je on.

Zakon o pesmi “Bela ćao”

Grupa članova italijanskog parlamenta iz redova stranaka leve orjentacije predložila je da se zakonom obaveže izvođenje pesme „Bela ćao”, nakon državne himne prilikom proslave Dana oslobođenja od nacizma i fašizma, 25. aprila, piše list „Fanpejdž”.

Predlagači zakona ističu da „Bela ćao” nije izraz niti jedne političke stranke, već da se, naprotiv, sve demokratske političke snage mogu jednako prepoznati u univerzalnim idealima koji su nadahnuli pesmu.

Međutim, predlog zakona već je izazvao polemike i negodovanje članova stranaka desnog centra, koje tvrde da je pesma „Bela ćao” partizanska i kao takva za njih neprihvatljiva.

Prema dostupnim izvorima, pesma nije zaobišla ni pobunu protiv globalizacije, borbu za zdravu okolinu, pevali su je i demonstranti u Sudanu, učesnici demonstracija u Turskoj, Čileu, Libanu, Kubi, a najjači odjek doživela je tokom studentskih protesta 1968. godine, a kako poručuje dr Cvetićanin, postala je kultna i na našim prostorima.

Popularna i u Srbiji

Na našim prostorima za vreme rata se najviše pevala na području Dalmacije, Istre, Crne Gore i Hercegovine i predstavljala je saosećanje i prijateljstvo među ovdašnjim antifašističkim borcima sa italijanskim.

A, pre osam godina je uz ove tužne i svečane tonove sahranjena i prva dama Jugoslavije, Jovanka Broz. Neposredno pred smrt, udovica bivšeg predsednika Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije Josipa Broza Tita poželela je da baš ovu pesmu puste kada se od nje budu opraštali, a razlog za to bio je jer je Jovanka Broz, nakon Titove smrti, izgubila celu imovinu i stavljena je i u kućni pritvor.

I KUD Idijoti

Iako pesma nosi konotaciju levičarske strane i primarno se pevala u krugovima antifašističkog i komunističkog pokreta, zbog teksta koji nigde eksplicitno ne spominje političke programe i stavove, postala je popularna u mnogim delovima sveta kao pesma ljudi koji ne odustaju od svoje borbe. Tako, prepevali su je mnogi poznati muzičari, horski pevači, ulični muzičari, a da je ostavila traga u domaćoj kulturi, pokazuje činjenica da ju je prepevala i legendarna  jugoslovenska pank grupa “KUD Idijoti”  1993. godine.

Inače, režiserka dokumentarnog filma Ðulija Ðaponezi najavljuje nove i neke manje poznate detalje vezane za pesmu koje je, kaže, “otkrila u toku višegodišnjeg istraživanja i priprema za snimanje dokumentarnog filma”.

Italijanska televizija RAI, koja zajedno sa dve privatne produkcijske kuće radi film, najavljuje da će taj dokumentarac biti predstavljen publici u decembru ove godine.

Prevod prve verzije pesme 

Ujutro sam se probudila
U polja riže moram ići

Među insekte i komarce
O lepotice doviđenja, lepotice ćao, lepotice ćao, ćao, ćao!
i među insekte i komarce
naporno moram da radim

Šef stoji sa svojim štapom
O lepotice doviđenja, lepotice ćao, lepotice ćao, ćao, ćao!
Šef stoji sa svojim štapom
A mi radimo iskrivljene kičme

O moj bože, kakvo mučenje
O lepotice doviđenja, lepotice ćao, lepotice ćao, ćao, ćao!
O moj bože, kakvo mučenje
Dozivam te svaki dan

I svaki sat koji provedemo ovde
O lepotice doviđenja, lepotice ćao, lepotice ćao, ćao, ćao!
I svaki sat koji provedemo ovde
Mi izgubimo našu mladost

Ali doći će dan kada će svi
O lepotice doviđenja, lepotice ćao, lepotice ćao, ćao, ćao!
Ali doći će dan kada će svi
raditi u slobodi

Prevod druge verzije (borba partizana) 

Jednog jutra probudio sam se,
o lepa, ćao! Lepa, ćao! Lepa, ćao, ćao ćao!
Jednog jutra probudio sam se
i napadač je bio tu.

O partizani, vodite me,
o lepa, ćao! Lepa, ćao! Lepa, ćao, ćao, ćao!
O partizani, vodite me,
osećam da umreću.

I ako umerem kao partizan,
o lepa, ćao! Lepa, ćao! Lapa, ćao, ćao, ćao!
I ako umrem kao partizan,
ti me moraš sahraniti.

Sahrani me gore u gôrama,
o lepa, ćao! Lepa, ćao! Lepa, ćao, ćao, ćao!
Sahrani me gore u gôrama,
pod senkom lepog cveta.

I ljudi koji prolaze
o lepa, ćao! Lepa, ćao! Lepa, ćao, ćao, ćao!
I ljudi koji prolaze
rećiće ti “Kako lep cvet!”

“I ovo je cvet partizana”
o lepa, ćao! Lepa, ćao! Lepa, ćao, ćao, ćao!
“I ovo je cvet partizana koji je umro za slobodu”

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi