Stravičan izveštaj iz osam institucija u Srbiji: Bolesna deca zatvorena u kavezima, spavaju u fekalijama! Reagovalo ministarstvo

Deca i mladi bez roditeljskog staranja, sa smetnjama u razvoju puštena su da umru u ustanovama socijalne zaštite u Srbiji – dane provode u metalnim krevetima, atrofirani i u bolovima, piše portal 021.rs.

Ovo je jedan od zaključaka iz upravo objavljene publikacije “Zaboravljena deca Srbije” koja je rezultat temeljnog terenskog rada i istraživanja Inicijative za prava osoba sa mentalnim invaliditetom (MDRI).

Reč je o organizaciji za ljudska prava koja se bavi zaštitom i punim socijalnim uključivanjem dece sa smetnjama u razvoju i odraslih sa invaliditetom u društvo. Radom MDRI upravljaju osobe sa invaliditetom i članovi njihovih porodica.

Izveštaj “Zaboravljena deca Srbije” se zasniva na nalazima prikupljenim tokom 2019. godine u ustanovama socijalne zaštite širom Srbije. Istraživači su ušli u ukupno osam institucija – tri ustanove za decu i mlade sa smetnjama u razvoju i pet institucija za decu bez roditeljskog staranja i decu sa smetnjama u razvoju. Zbog privatnosti ove dece, ne navodi se o kojim je institucijama reč. Samo jedna od njih se pokazala dobro, dok su sve ostale katastrofalno organizovane, bez motivisanog obučenog kadra i rukovodstva, bez ikakvih normalnih uslova za život bilo koga.

Tokom niza godina, MDRI i brojne druge organizacije su ukazivale Vladi Srbije na, kako navode, “veoma loše uslove, zlostavljanje, zanemarivanje i nečovečno postupanje koje je i dalje prisutno u institucijama”. Vlada Srbije nije učinila gotovo ništa da se situacija popravi, iako je bila svesna stanja u ovim ustanovama. Niko imenom i prezimenom, a kamoli funkcijom, nije odgovarao, piše ovaj portal.

“U ustanovi 6 na primer, smrad urina, znoja, fekalija i prljave posteljine je bio preplavljujući”, samo je jedan od zaključaka iz ovog izveštaja, čije delove 021.rs prenosi.

Deca sa smetnjama u razvoju čine oko 80 odsto dece koja žive u institucijama, gde su često pomešana sa odraslima i preti im doživotna segregacija. U ovakvim ustanovama se i dalje primaju vrlo mala deca, koja potom u istim dočekaju smrt, ostavljena nikome na brigu. Dominantan razlog za napuštanje institucije zapravo je – smrt.

“Srbija nije adekvatno reagovala na ozbiljna kršenja ljudskih prava i zlostavljanje osoba koje su prinuđene da žive u neljudskim uslovima – od kojih mnogi dostižu nivo mučenja. U svim institucijama koje smo posetili, bez obzira na njihovu veličinu, uočili smo drastično zanemarivanje i nedostatak medicinske nege koji su opasni po zdravlje i život dece sa smetnjama u razvoju”, navode istraživači.

Polako umiru u metalnim kavezima

Deca sa oblicima invaliditeta u Srbiji nisu smeštena u porodice i ne odrastaju ni blizu normalno. Zvanično žive u malim domskim zajednicama koje funkcionišu kao (loše) ustanove. U jednoj od njih istraživači su zatekli oko 100 dece, uglavnom sa posledicama cerebralne paralize, koja po ceo dan leže u metalnim krevecima sa visokim rešetkama – u kavezima. Napuštaju ih samo kad se kupaju i kad jedu.

Mnoga deca izgledaju znatno mlađe jer su im mišići atrofirali od nekretanja. Doslovno polako umiru u metalnim kavezima jer, bez obzira na količinu hrane koja im se daje, nemaju ni minimum kretanja. Takođe u istoj ustanovi, istražitelji su zatekli decu sa zgrčenim i veoma tankim udovima koja su ležala na tvrdim podlogama. Takvo stanje je posledica zanemarivanja i nedostatka rehabilitacije i kretanja. Osoblje je izjavilo da deca “ne smeju da se pomeraju zbog rizika od preloma”. Više od polovine dece hrani se preko sonde, kroz nos, što je izuzetno opasno.

U drugoj ustanovi je osoblje reklo istražiteljima da se deci uskraćuje medicinska nega jer osoblje bolnica odbija da primi akutno bolesnu decu sa smetnjama u razvoju iz ove domske ustanove. Bolničko osoblje je tako izjavilo za jedno od dece: “Zašto ste ga doveli ovde, pustite ga da umre”.

Nekoliko dece u domskom smeštaju ima vrlo hitnu potrebu za bolničkim lečenjem jer im se cerebrospinalna tečnost nakuplja u mozgu, osećaju stalni bol i smrt je pitanje dana. Ali, ako dobiju bolničko lečenje, živeće dug i srećan život. U toj ustanovi osoblje je navelo da jedino konzilijum lekara odlučuje o operaciji dece, a da to najčešće odbijaju jer je “rizično”, iako dete sigurno umire bez operacije. Tako ih osuđuju na smrt i to je svesno ubijanje dece sa smetnjama u razvoju.

U istoj toj ustanovi je ovaj tim istražitelja 2012. godine otkrio dečaka sa hidrocefalusom – izlivanjem tečnosti u mozak, koji leži na boku okrenut zidu i plače. Dečak je ubrzo nakon posete tima umro, a lekarska komisija je priznala da je pogrešila jer ga nije poslala na operaciju. Niko nije odgovarao za njegovu smrt.

Seksualno zlostavljanje i prinudna kontracepcija

U jednoj od ustanova su istražitelji zatekli jezivu praksu za žene i devojčice. U toj ustanovi su dozvoljeni “partnerski odnosi” uz pretpostavku da su dobrovoljni, što mnoge žene dovodi u vrlo rizičan položaj budući da im ceo život zavisi od ustanove u kojoj su i od ljudi koji tu rade. Visok procenat žena podvrgnut je prinudnoj kontracepciji. Direktor te ustanove kaže da više od polovine žena ima ugrađenu “spiralu” (kontraceptivni uređaj) u matericu, a ostatak dobija tablete bez ikakvog saznanja o tome šta uzimaju.

“Ova praksa praktično služi za prikrivanje eventualnih slučajeva silovanja i seksualnog zlostavljanja. Osoblje takođe navodi da su prinudna kontracepcija i abortusi nešto što se i dalje dešava”, zaključuje se u izveštaju.

Još jedna od opasnih praksi je ta što deca i odrasli spavaju u istom prostoru u nekoliko posećenih institucija.

Mnoga deca su prinudno odvojena od roditelja bez ikakvog valjanog razloga, umesto da se radilo na osnaživanju njihovih (često siromašnih) porodica. Istražitelji navode slučaj jednog deteta čije je stanje značajno pogoršano posle odvajanja od majke, koja je tražila podršku da bi on ostao s njom, ali joj je dete oduzeto. To dete sada većinu vremena provodi u metalnom kavezu, zgrčen poput fetusa, izgubio je većinu kose i kosti su mu vidne – pritom on ima tek blizu 20 godina. U najgorem položaju su bebe sa smetnjama u razvoju, koje dočekaju (preranu) smrt u instituciji jer hraniteljske porodice nisu dovoljno specijalizovane za brigu o njima.

Drastični slučajevi zanemarivanja i opasnosti po život

Mnogi tinejdžeri u ovim ustanovama izgledaju kao deca jer se, usled dugogodišnjeg boravka u metalnim kavezima, u ležećem položaju, nisu razvili. Vremenom, zbog ležanja, glava postaje ravna. Mnoga od ove dece, pritom, već imaju cerebralnu paralizu.

Deca u ovim ustanovama nemaju normalne dušeke i jastuke, opremu za kretanje, tako da vremenom propadaju i konstantno su u bolu. Neka deca su u riziku od gušenja jer nemaju dobru podršku za glavu. U jednoj od institucija deca su u jezivo malim krevecima, leže na strunjačama na podu, sede klateći se, leže ispod klupa ili puze.

“Nismo primetili upotrebu opreme koja bi podržala njihovo samostalno kretanje (hodalice, adaptirana kolica) i deca su zavisila od osoblja da ih pomeri ili pozicionira”, navodi se u istraživanju.

U maloj domskoj zajednici u okviru ustanove 3 istražitelji su evidentirali slučaj ekstremnog zanemarivanja.

Sklupčan u metalnom krevetu

“Zoran (pseudonim) je šesnaestogodišnji mladić koji većinu svog dana provodi sklupčan u metalnom krevetu, koji je nalik kavezu. Na osnovu izjava osoblja on ima povredu kičme. Zoranovo telo je zgrčeno u položaju fetusa, sa prekrštenim nogama; njegovi mišići izgledaju jako zgrčeni. On je bio čvrsto sklupčan i iako je ekspertkinja pokušavala da uspostavi kontakt sa njim držeći ga za ruku, on nije reagovao. Prema navodima osoblja – ‘mi njega ne pomeramo’. Navode da im je savetovano da ga ‘puste da sam promeni položaj kada oseti potrebu’. Međutim, za sve vreme koje su istražitelji proveli u instituciji on je ostao u istom položaju – što samo po sebi mora biti veoma bolno”, zaključak je istraživača.

U jednoj od soba u ustanovi 1, ekspertkinja je zatekla dve devojčice koje su otežano disale, bile vruće na dodir, znojile se i ispuštale škripeći zvuk kroz usta, najverovatnije zbog upale pluća koja može biti izazvana udisanjem sekreta i želudačnog sadržaja u disajne puteve.

Ministarstvo- hitno dostaviti dokaze!

Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja pozvalo je danas grupu nevladinih organizacija, koje su iznele tvrdnje o sistemskom zlostavljanju dece sa smetnjama u razvoju i invaliditetom u ustanovama socijalne zaštite, da neodložno i hitno dostave jasne dokaze o tim navodima.

Kako je navedeno u saopštenju, iznošenje “paušalnih tvrdnji” o tako ozbiljnom kršenju zakona i standarda, bez dostavljanja jasnih dokaza, krajnje je neodgovorno i neozbiljno.

Ministarstvo ukazuje da su svi oblici nasilja i zlostavljanja strogo zabranjeni i da je neophodno da svi koji imaju saznanja o tome prijave takve slučajeve i dokaze Inspekciji socijalne zaštite ili nadležnom pokrajinskom sekretarijatu.

Dodaje se da Ministarstvo u okviru svojih nadležnosti, redovno sprovodi inspekcijske nadzore u kojima utvrđuje i kontroliše uslove života i zaštitu korisnika u ustanovama socijalne zaštite.

Tokom ove i prošle godine sprovedena su 163 inspekcijska nadzora i utvrđeno je da ustanove za smeštaj u određenim slučajevima nisu ispunjavale strukturalne standarde u pogledu broja i strukture zaposlenih i prostora i opreme.

U navedenom periodu nije utvrđena pojava nasilja nad korisnicama i njihovog zlostavljanja, navodi se u saopštenju.

Pročitajte još

“Prilagodićemo Beograd osobama sa invaliditetom”: Problem – pristup javnim površinama i ustanovama

Ministarstvo ukazuje da je i Zaštitnik građana od početka godine u svojstvu Nacionalnog mehanizma za prevenciju torture obišao šest ustanova socijalne zaštite i da nije imao ozbiljne primedbe na njihov rad i zaštitu prava korisnika.

U proceduri je Nacrt zakona o zaštiti prava korisnika usluga privremenog smeštaja u socijalnoj zaštiti, koji treba da unapredi položaj korisnika.

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi