Otkrivamo zašto se teroristi pozivaju na džihad: Da li to stvarno znači rat protiv nemuslimana i zašto se deli na "veliki" i "mali"?
Islam je najmlađa monoteistička religija, koja važi za “religiju zakona” i koja se od hrišćanstva razlikuje samo u pristupu i tumačenju
Teroristički napad Miloša Žujovića (25), koji je samostrelom ranio pripadnika Žandarmerije ispred Ambasade Izraela, i Igora Despotovića, koji je uhapšen u policijskoj akciji nakon likvidacije Žujovića, izazvali su zaprepašćenje javnosti ali i podsetili na slične terorističke akte koji su se dešavali u regionu.
Akteri tih događaja po pravilu su bili instrumentalizovani muslimani, koji su bili vrbovani od ekstremista Islamske države i sličnih organizacija..
Javnost se još uvek seća Mevlida Jašarevića, koji je osuđen na 15 godina zatvora zbog napada puškomitraljezom na ambasadu SAD oktobra 2011. godine. Zanimljivo je to da je Jašarević bio građanin Srbije nastanjen u Novom Pazaru, gde mu je bio i deo porodice.
Međutim, ekstremni pokreti među muslimanima, nažalost, nisu retkost na ovim prostorima a treba napomenuti da većina njih bude zavrbovana od ljudi koji su deo života proveli u inostranstvu gde su, takođe, bili zavrbovani kao radikalni islamisti.
Pročitajte još:
Mnogi ekstremni islamisti sa ovih prostora su bili regruteri vojnika za Islamsku državu tokom sukoba u Siriji, ali i pre toga za Al Kaidu i druge slične organizacije. I sve to pod plaštom vere za koju u svojim propovedima tvrde da je jedino ispravno tumačenje kurana i islama uopšte.
A među tim tumačenjima uvek se provlači džihad, koji se opisuje kao sveti rat protiv nevernika i put ka formiranju jedinstvene islamske države u čitavom svetu.
Islam je najmlađa monoteistička religija, koja važi za “religiju zakona” i koja se od hrišćanstva razlikuje samo u pristupu i tumačenju. Međutim, upravo ta tumačenja dovela su do pomisli da se radi o religiji gde je dozvoljeno baš sve, pa čak i da se ubije u ime Alaha.
Tako ćemo danas pokušati da objasnimo jednu od najkotroverznijih tema kojom se bave gotovo svi svetski teolozi – džihad.
Šta znači džihad?
Termin džihad (ar. جهاد) je u stvari izveden od arapskog glagola džahede, čije je lingvističko značenje naprezanje, ulaganje napora i borba. Džihad u islamu znači ulaganje krajnjih napora kako bi se postiglo Alahovo zadovoljstvo.
Sam Kuran kaže da je osnovna dužnost svakog muslimana da ga primenjuje, da se trudi i bori za Boga, prvenstveno protiv lične nepobožnosti, ali i protiv neprijatelja islama.
Manji deo sunitskih učenjaka tu dužnost naziva šestim stubom islama, iako on nema takav službeni status. Kod šiita, pak, džihad predstavlja jedan 10 glavnih činilaca upražnjavanja vere.
Džihad je usmeren protiv šejtanovih iskušenja, aspekata vlastite ličnosti ili protiv vidljivog neprijatelja. Postoje četiri glavne kategorije džihada – protiv samog sebe (Jihad al-Nafs), džihad jezikom (Jihad al-lisan), džihad rukom (Jihad al-yad) i džihad mačem (Jihad as-sayf). Zbog poslednje kategorije džihada, obično se prevodi i kao “sveti rat”.
Hrišćanstvo i islam različito vide svoje neprijatelje
Za razliku od hrišćana, muslimani ne veruju u ideju “volite svoje neprijatelje” ili “okrenite i drugi obraz kada vas neko ošamari”. Umesto toga, muslimani veruju u princip “borite se protiv onih koji se bore protiv vas”. Zbog različitih pristupa, često se može čuti da je hrišćanstvo teško razumljiva religija za običnog čoveka u odnosu na islam, jer je u ljudskoj prirodi da uzvrati na agresiju i odbrani svoj život.
– O vernici, hoćete li da vam ukažem na trgovinu, ona će vas spasiti patnje nesnosne: u Alaha i Poslanika njegova verujte i imecima svojim i životima svojim na Alahovom putu se borite – to vam je, da znate, bolje, On će vam grehe vaše oprostiti i u dženetske bašte vas, kroz koje će reke teći i uvesti u divne dvorove u edenskim vrtovima – to će biti uspeh veliki – Kuran, sura 61:10.
Tako, neki muslimani, po sopstvenom uverenju, prave podelu islama na dar al-islam, kuću islama, teritorije u kojima vlada šerijat, dok ostali narodi čine dar – al harb, kuću rata. Prema toj podeli, dužnost svakog muslimana jeste da širi dar al-islam, misionarskim putem, a prema nekim tumačenjima, ukoliko je to potrebno, i vojnim pohodom.
Veliki i mali džihad
A sada ono što je mnogo važnije istaći. Muslimani razlikuju “veliki” i “mali” džihad. Prvi (Jihad al-Nafs) predstavlja borbu sa samim sobom, dok drugi (Jihad as-sayf) predstavlja oružani sukob za odbranu vere.
“Veliki” džihad, ili borba sa samim sobom, jesu svakodnevna iskušenja pred kojim se vernik nalazi, a cilj dunjalučkog života po islamu jeste poštovanje svih Božjih propisa i težnja da čovek, kada za to dođe vreme, ode u dženet, raj.
“Mali” džihad odnosi se samo i isključivo na odbranu i do njega dolazi kada neko želi da silom napadne muslimane ili islam i u tom slučaju je dozvoljen.
Profimedia
Zbog toga je često predstavljen kao pojam gde je muslimanima dozvoljeno da ubijaju nedužne ljude u ime vere, a u prilog kreiranju tog mišljenja su teroristički napadi, koje uglavnom sprovode muslimani. Oni svoje napade opravdavaju argumentima da je ceo svet okupirao islamske teritorije i da zbog toga imaju “dozvolu od Boga” da vrše strašne zločine širom sveta. Važno je napomenuti da ovi argumenti, terorista i ekstremista nisu potkrepljeni nijednim ajetom ili delom iz Kurana, hadisom, ili stavom nekog od poznatih islamskih učenjaka!
U Kuranu se jasno kaže: “Ubiti jednog nevinog čoveka, kao da ste ubili čitavo čovečanstvo. Ubijanje nedužnih ljudi predstavlja najveći greh kod Alaha i te osobe biće najstrožije kažnjene!”
Pravi džihad
Svetski islamski učenjaci širom sveta pozivaju ljude na pravi džihad, onaj istinski i pravi – odlazak na posao radi preživljavanja, učenja, napredovanja, ulaganja truda i savladavanja prepreka. Nepregladan je spisak istinskih boraca koji u okruženju danonoćno bdiju na Božijem putu – brižni poslodavci, roditelji, pošteni radnici, nepotkupljive sudije, političari koji se bore za svoj narod, deca koja se bore za parče hleba, bolesni koji biju najvažniju životnu bitku – sve njih mogli bismo nazvati džihadistima. Tako su i lekari, u službi njenih građana, a pogotovo sada usled opšteg posrnuća zdravstvenog sistema zbog epidemije koronavirusa, prema učenju islama, najveći džihadisti.
Islam nalaže neprestani džihad, ali onda kada sa verom u Boga, vlastitom stručnošću omogućavamo rad institucija i onda kada smo profesionalno posvećeni poslu koji radimo, kada dajemo sve od sebe. Za takav džihad potrebna je čelična volja, iskreno srce i bistar um. Takve borce, nadahnjuje iskrena vera, a krasi ih uverenje da Bog podržava dobročinitelje, strpljive i štiti pravedne.
Ipak, svi ovi džihadisti zapostavljeni su zbog onih koji kaljaju ime Boga, istovremeno predstavljajući se kao jedini pravi muslimani, vernici, i uzimaju za pravo da odlučuju o tuđim životima. Upravo oni misle da je dovoljno ubiti nekoliko nedužnih, kako bi otišli u dženet.
Pa, da li je ta borba zaista veća od one sa samim sobom, sa bolešću, sa brigom o bližnjima? Da li je ta, njihova borba, veća od one koju proživljava dete na onkološkom odeljenju? Je li ta borba veća od borbe majke da izvede dete na pravi put? Ili od rudara koji ne zna da li će više ikada ugledati svetlost dana? Kakva li je onda ta borba takozvanih džihadista, borba na Božijem putu ili borba protiv onoga što nam je Bog podario stvorivši nas – život.
BONUS VIDEO
Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.
Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi
Komentari