OVO JE RELIGIJA: Jedan od najstarijih oblika ljudske svesti; Stvara duhovnu povezanost između ljudi sa nekim višim bićem - Bogom

Nema čoveka u Srbiji, Balkanu, pa i planeti, koji nije bio svedok da su religija ili pogrešno njeno tumačenje doveli do krvi, suza, patnje, progona, mržnje… Da ne idemo dalje. Novinari “24sedam” istražili su sve o religiji. Rezultat je ovaj mini feljton “Ovo je religija”, koji ćete moći da čitate samo kod nas na poratlu i to svake nedelje.  

Religija – jedna reč, koja obuhvata svaki segment našeg života i naše svakodnevnice. Ali pre no što se dotaknemo religije, treba reći da ona proističe iz jednog pojma, koji je deo svakog mislenog bića – vere. Da li je ta vera, vera u Boga, nazivali ga mi Bog, Isus, Alah ili Jahve ili vera u priodu, sebe, kosmos, to je samo isključivo pitanje pojedinca.

Nije tačka razdora

To nikako ne sme da bude tačka razdora ili nesuglasica između naroda ili vernika, jer su, između ostalog, i svi religijski spisi saglasni u tome da bi ljubav trebalo da nas spaja i učini boljim ljudima. Ipak, religija je nešto uži pojam, koji nas isto kao vera, uči osnovnim moralnim vrednostima i nečemu što se zove dobro. Nažalost, nije uvek tako. Najveći dokaz, a nama najbliži, je upravo ono što se na našim prostorima dešavalo devedesetih godina, a baš na tom primeru možemo videti kako pogrešno tumačenje religije može dovesti do potpuno suprotnog od onoga što ona predstavlja – do krvi, patnje, suza i bola.

To je samo jedan od razloga zašto je ekipa portala 24sedam odlučila da se ozbiljnije bavi ovom temom. Drugi se krije u tome, što je nemoguće da se nešto što traje hiljadama godina pretoči u jedan ili dva članka, a da ne bude površno, što je, nažalost, sve češći slučaj prikazivanja ovako kompleksne teme.

Svakako, ovde neće biti reči samo o monoteističkim religijama, i njenom uticaju na našu državu, pojedince i društvo, već ćemo pokušati da demistifikujemo i onu čuvenu tezu: Da li su i ateisti vernici i da li su ateisti ateisti zato što ne veruju, po izboru ili po nametanju različitih mišljenja. Tragaćemo i za odgovorima, šta su istine, a šta zablude u hrišćanstvu, islamu, judeizmu, budizmu… Pokušaćemo da otkrijemo koliko su zaista sve religije povezane i koliko je sličnosti, a koliko razlike između njih…

Kako vera utiče…

Kako vera utiče na celokupno društvo, a kako na pojedinca? Da li religija i fundamentalizam idu jedno uz drugo i da li je to pitanje koje je posledica manipulacije ili zaista postoji taj neki „džihad“, gde je dozvoljeno ubijanje nedužnih ljudi… Razgovaraćemo sa vernicima, duhovnicima, naučnicima, umetnicima, a sve samo sa jednim ciljem – traganjem istine u onome što nam se decenijama “servira“ kao opravdanje za krvave ratove, migracije i strašna nedela, a pod plaštom religije.

Pitanje religije je opšte pitanje koje se mora posmatrati šire i iz različitih uglova, pre nego što bi se smelo upuštati u razmatranje njenih pojedinosti. Sve ljudske zajednice imaju religiju, ali daleko od toga da su sve iste i da se shvataju na isti način. Isto tako, religije ne treba posmatrati ni po pogledu krajnjih različitosti, jer bi se onda postavilo pitanje samog verovanja.

Definisanje religije je način kako bi se utvrdilo šta jeste, a šta nije religija, ali među naučnicima se i dalje vodi spor da li religiju treba definisati na početku ili na kraju istraživanja.

Za religiju možemo reći da je jedan od najstarijih oblika ljudske svesti koja stvara duhovnu povezanost između jedne grupe ljudi sa nekim višim bićem, odnosno Bogom. Kada se kaže Bog, misli se na natprirodnu i metafizičnu silu, a religiju smatramo kao skup verovanja i misli zbog koje ljudi obavljaju određene radnje, najčešće nazivane religijskom praksom, kako bi se povezali sa tim višim bićem.

Nije samo vera u Boga

Ali, religija se ne može ograničiti na samo verovanje u Boga, jer se ne bi znalo kako postupati sa religijama bez Boga, kao što su animizam, budizam, taoizam, konfučijanstvo, itd. Isto tako, ne može se posmatrati ni kao samo nešto natrprirodno, jer postoje religije koje smatraju da je Bog u samoj prirodi. Zbog toga, ne postoji jedinstvena definicija religije i naučnici već vekovima ne mogu da je utvrde, već samo mogu da daju svoja određenja, koja često otežavaju razumevanje religije.

Na kraju, svako ko je zainteresovan za izučavanje religije, vrlo brzo će se susreti sa sporom oko toga da li je religija racionalna ili neracionalna, kognitivna ili ekspresivna, da li religijsko verovanje više nalikuje nauci ili muzici i umetnosti, apstrakciji. Nijedan od pomenutih pristupa ove probleme nije razrešio.

Lik sa tri strane

Idealne definicije moguće su u logici, matematici i geometriji, ali ne i u naukama o čoveku. Pojam trougao se definiše kao lik sa tri strane i tri ugla: leva strana odredbe poklapa se sa desnom! Pokušajte da tako definišete čoveka, društvo, kulturu, religiju, pa ćete videti da nikada desna strana definicije ne može biti jednaka levoj, ma koliko vi opisivali čoveka, društvo, kulturu i religiju, nikada nećete postići svestranost i potpunost.

Postoji više disciplina koje dolaze u direktan dodir sa religijom i bave se njenih proučavanjem: filozofija religije, psihologija religije, sociologija religije, antropologija religije, politikologija religije, istorija religije itd. Upravo to govori koliko je religija nedokučiva i svestrana. Kroz različita pitanja koje proizilaze iz tih nauka možemo dobiti mogućnost saznanja i shvatanja religije na drugačiji način od same religije.

Religijsko iskustvo

Jedno od najintrigantnijih i najkontroverznijih pitanja u religiji je pojam – religijsko iskustvo. Ono se odnosi na metafizičku stvarnost i različito se shvata u glavnim religijskim tradicijama. Religijsko iskustvo može biti teističko i ateističko, pojedinačno ili grupno, novo ili ponavljano, pasivno ili aktivno, snažno ili blago.

Mada je slično svim ostalim ljudskim doživljajima, religijsko iskustvo se ipak odnosi na susret s jednim novim objektom, tj. božanskim. To objašnjava njegovu jedinstvenost u poređenju sa svim ostalim vrstama iskustva.

Isusovo iskustvo kada ga je krstio Jovan i Budino probuđenje dok je sedeo meditirajući jasno pokazuju ovu primarnu karakteristiku. Njihovo iskustvo bilo je iskustvo Boga iliti, iskustvo transcedentalne istine.

Tako vernici govore o raznolikim osećanjima prisustva apsolutne i mistične moći u sebi ili oko sebe: osećanju svetosti, osećanju apsolutne zavisnosti, osećanju strahopoštovanja, osećanju blaženstva, osećanju milosti, osećanju ljubavi, osećanju preobražaja itd. Versko iskustvo nije samo spoznaja i osećanje, ono teži da deluje: to je verski život koji se odlučio da učini nešto za sebe, a ne da, povučen u sebe, samo misli i oseća.

Avgustinovo opisivanje preobraćenja jedan je od primera religijskog i mističnog iskustva koje je on doživeo. Naime, on je taj čin doživeo kao podizanje ”moćne oluje” koja je donela ”moćni pljusak suza”.

Uplakan je čuo dečiji glas koji mu je rekao da uzme i čita, zatim je otvorio Bibliju i počeo da čita Poslanice Rimljanima. Njegov život se od tog trenutka potpuno promenio i tada se posvetio hrišćanskoj crkvi.

Sa druge strane, u islamu za primer imamo Muhameda koji je imao običaj da se iz Meke povuče na obližnje brdo Hira, radi meditacije i molitve. Jedne noći doživeo je snažno religijsko iskustvo u kome ga je neko ”blistavo biće” uhvatilo za gušu i nateralo da izgovori svete reči. Kasnije se saznalo da je to anđeo Gavrilo (ar. Džibril), koji mu je rekao da prenese poruku i propoveda jednog Boga.

Politeističke i monoteističke religije

Osnovna podela religije je na politeističke i monoteističke.

Za politeističke religije karakteristično je verovanje u više bogova, različita božanstva koja vladaju različitim sektorima prirode i ljudskog delovanja. Politeizam je karakterističan za stare, prirodne, paganske religije. Gotovo svi narodi na tlu Evrope su, pre primanja hrišćanstva, ispovedali razne paganske, prirodne, politeističke religije. Iako su politeističke religije po nastanku starije od monoteističkih, danas su gotovo iščezle, izuzetak su hinduizam i plemenske religije.

Za monoteističke religije je karakteristično obožavanje jednog Boga, i to je osnovna razlika u odnosu na politeističke religije. Druga bitna razlika između politeističkih i monoteističkih religija je u tome što su politeističke religije mahom narodne religije, dok su monoteističke religije nadnacionalne i univerzalne (izuzetak je judeizam) i u načelu se ne ograničavaju na jedan klan, pleme, narod ili državu.

U svim monoteističkim religijama mogu se naći izvesne zajedničke karakteristike. Prva zajednička karakteristika je već spomenuti univerzalni, nadnacionalni karakter. Druga – sve monoteističke religije su otkrivene, a to znači da su ih osnovali i utemeljili proroci – religijski i moralni reformatori kojima se, svakom ponaosob, otkrio, u duhu prikazao, Bog.

Sledeća zajednička karakteristika je protivčulno, asketsko i aseksualno stanovište koje zauzimaju sve monoteističke religije, stavljajući duhovno iznad materijalnog i telesnog, čak proglašavajući nagone i strasti zlim. Upravo ovu stranu religije oštro su kritikovali mnogi filozofi i naučnici, među kojima su najpoznatiji Sigmund Frojd i Fridrih Niče.

U monoteističke religije spadaju hrišćanstvo, judaizam i islam…

Ovi tekstovi nemaju cilj da povrede bilo čija (ne)religiozna osećanja, već da je isključivo prikažu religiju onakvom kakva jeste, a da pritom ostanu u okvirima razumevanja onog što nas okružuje.

* U sledećem nastavku pročitajte sve o hrištćanstvu, religiji koju sledi najveći broj vernika na svetu i u kojoj  je Isus Hrist ljudima pokazao osnovnu razliku između dobrog i zla i ono najvažnije – veru u život posle smrti

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi