Feljton “24sedam” o religijama: Ljubav je ta koja spaja muslimane i hrišćane

Nema čoveka u Srbiji, Balkanu, pa i planeti, koji nije bio svedok da su religija ili pogrešno njeno tumačenje doveli do krvi, suza, patnje, progona, mržnje… Da ne idemo dalje. Novinari “24sedam” istražili su sve o religiji. Rezultat je ovaj mini feljton, koji ćete moći da čitate samo kod nas na poratlu i to svake nedelje.

U prethodnim tekstovima upoznali smo vas sa islamom i hrišćanstvom, i njihovim pojedinostima, a zbog brojnih sličnosti koje smo uočili da postoje između ove dve velike religije, rešili smo da se posebno pozabavimo ovom temom. Naravno, osvrnućemo se i na razlike koje postoje, što suštinske, što one koje su usledile zbog tumačenja, jezika i istorije.

Istorijski odnos hrišćanstva i islama

Kada se pojavio islam, hrišćanski svet je uveliko upao u niz podela, sporova i borbi za moć, a problemi između Istoka i Zapada postajali su sve ozbiljniji. Muslimanima nakon što je objavljen Kuran bilo je teško da shvate zašto hrišćani insistiraju na osporavanju jedinosti Boga i koriste formulu Trojstva, ali kasnije ćemo objasniti tu najveću razliku između ove dve religije.

Za vreme prorokovog života hrišćani su živeli u Medini, Meki, Hajberu, Jemenu i on je imao svakodnevni kontakt sa njima.

Pročitajte još: Feljton “24sedam” o religijama: Isus Hrist je stigao i ljubavlju promenio svet

Po jednom narodnom predanju, u Siriji je došlo do susreta mladog Muhameda i jednog hrišćanskog kaluđera po imenu Bahira. Kaluđer je među dečakovim ramenima prepoznao pečat proroštva o kome pišu sveti spisi. Hrišćanski sveti spisi korišćeni su za potvrđivanje Muhamedovog proroštva, o čemu svedoči i izjava jednog hrišćanskog rođaka prve žene Hatidže, Vareke ibn Naufela, da je Muhamedov opis objave istovetan sa objavom Mojsiju.

Ovi i drugi primeri utvrđuju kod muslimana ubeđenje da islam nije proizišao iz hrišćanstva, već da predstavlja božansku objavu, što je bar deo hrišćana za vreme Muhamedovog života priznavao. Sam Kuran govori o Jevrejima i hrišćanima kao primaocima knjiga ili svetih spisa koji su bili predmet ranije objave, naime Tore, psalama i jevanđela. Za te spise, muslimani veruju, da su ih kasnije iskrivili ljudi , te je tim činom poništen njihov značaj i, u izvesnom smislu, zamenio ih je Kuran. No, i dalje im je ukazivano poštovanje, jer su predstavljali prvobitnu Božiju objavu, a narodi kojima su kao takvi bili dati svrstani su u posebnu kategoriju – biblijsku. Muslimani tvrde da je poruka koju su prenosili proroci ista ona koju je prenosio Muhamed.

Kada se pojavio islam, crkva je bila podeljena na pet apostolskih koje su imale sedište u Rimu, Antiohiji, Carigradu, Jerusalimu i Aleksandriji. Najveća polemika kod hrišćana vodila se oko porekla Isusa Hrista i zbog toga nisu bili ujedinjeni u veri, odlukom Nikejskog sabora iz 325. godine potvrđena je božanska priroda Isusa, što je dovelo do još većih sukoba u crkvi. Upravo te razmirice omogućile su islamu da se širi i 20 godina nakon Muhamedove smrti, Vizantijsko carstvo gubi Palestinu, Egipat i Siriju.

Najznačajnija pobeda muslimana na hrišćanskim teritorijama bilo je osvajanje Jerusalima neposredno posle poraza vizantijskih trupa u bici kod Džermuka 636. godine. Jerusalim je i za hrišćane i Jevreje i muslimane predstavljao i dan danas predstavlja sveto mesto, a može se nazvati i centrom ove tri religije i njihovih odnosa.

Svakako najveće udaljavanje ove dve religije desio se tokom Krstaških ratova, skup svetih ratova u kojem su učestvovali vitezovi iz Francuske i Svetog rimskog cartsva, vođeni za oslobađanje Hristovog groba u Jerusalimu, koji je bio pod kontrolom muslimana. Kada 1076. godine Jerusalim preuzimaju Turci Seldžuci, a govorilo se da su surovo postupali sa stanovništvom. Na saboru 1095. godine u Klermonu papa Urban II pozvao je hrišćane na krstaški rat. Praktično ovo je bio prvi događaj gde su hrišćani trebali da reaguju ofanzivno.

Pročitajte još: OVO JE RELIGIJA: Jedan od najstarijih oblika ljudske svesti; Stvara duhovnu povezanost između ljudi sa nekim višim bićem – Bogom

Razlika po pitanju Boga i Isusa

Isus Hrist, kod muslimana Isa, je u islamskom verovanju pretposlednji prorok i Božiji poslanik, poslat da vodi Izraelovu decu novim otkrovenjem: Indžilom (Jevanđeljem). On se u svetoj knjizi muslimana spominje 93 puta kao sin Mejrem, i 187 puta, direktno ili indirektno, što ga čini najpomenutijom osobom u Kuranu. Rođen je kao čist dečak bez ijednog greha i začet je bespolno (bezgrešno), slično kao što je navedeno u hrišćanstvu. U islamskoj teologiji on je učinio mnoga čuda, poput izbacivanja demona i isceljenja bolesnika, a smatra se da će se ponovo vratiti na Zemlju kako bi se borio protiv Al-Masih ad- Dadžala, lažnog mesije, i tako uspostavi mir.

Osnovna razlika u verovanju muslimana i hrišćana je upravo Isus (Isa). Muslimani odbacuju Isusovo božanstvo i po Kuranu on nije bio Bog, niti sin Božiji, a prema nekim tumačenjima, nije nikada ni umro, jer ga je pre toga Bog spasio uzdigavši ga na nebo i umesto njega žrtvovao Judu.

Dakle, temeljna razlika između muslimana i hrišćana jeste u pogledu Boga. Kao što je već gore navedeno, hrišćani veruju da se Božanstvo ”sastoji” od tri dela: Boga (Oca), Isusa Hrista (sina Božijeg) i Svetog Duha. Sa druge strane, islam uči da je Bog samo jedan i da Isus Hrist jeste postojao, ali ne kao sin Božiji, već kao Božiji poslanik, tako da ne veruju u njegovu Božansku prirodu. Čak je i u Kuranu Isa opisan kao musliman, onaj koji sledi samo jednog Boga i da je upravo on propovedao obožavanje samo jednog Boga, poput ostalih proroka. Suprotno tome, hrišćani ne smatraju da sveto Trojstvo nagoveštava podelu Boga i da nije suprtstavljeno prvoj Božijoj zapovesti, a u prilog tome govori da je u Novom zavetu sadržano sveto Trojstvo i da je sam Isus izneo nekoliko implicitnih tvrdnji da je sin Božiji (Jovan 10:22-42).

Muslimani smatraju da je Kuran najvažnije Muhamedovo čudo i najveći dokaz proročanstva, ali veruju da je upravo ova knjiga kulminacija svih poruka koje je Bog uputio njegovim poslanicima, od Adama do Isusa, i na kraju Muhemeda. Takođe, smatra se da je Kuran jedina otkrivena knjiga do tada koju je Bog zaštitio od izobličenja i korupcije. Za razliku od hrišćana po pogledu Isusa, Muhamed se smatra smrtnikom, koji je bio otelovljenje savršenog vernika, a njegovi govori i postupci se uzimaju kao model idealnog ponašanja.

Danas, mnogi muslimani smatraju da je pogrešno zastupati samo Muhameda i na taj način ga veličati, ali u ranijem periodu to nije bio slučaj. Iako slike poslednjeg Božijeg poslanika nikada nisu obožavali, muslimani su predstavljali Muhameda kao ”ispravnijeg” i smatrali ga uzvišenijim u islamu. Praksa se po tom pitanju sukobila sa onim što je napisano u Kuranu, jer ne postoji nijedan ajet koji izdvaja poslednjeg Božijeg poslanika od njegovih prethodnika.

Biblija i Kuran – sličnosti

S obzirom na to da je najmlađa monoteistička religija, islam je često osporavan kao ”prepisivačka” religija i ”novotarija”. Islamski svet tvrdi da su ljudi dobili Kuran kako bi se potvrdilo sve ono što je Bog već slao preko svojih poslanika, a što su kasnije drugi ljudi menjali, te zbog toga u njihovoj svetoj knjizi stoji da je će Kuran jedini biti sačuvan od strane Boga i da nikada neće biti izmenjeno ni slovo. Sa druge, strane, vidimo da su tumačenja Kurana razna, pa su tako i nastale razne sekte iz ove religije. Ono što je sigurno jeste da i Kuran i Biblija imaju mnogo sličnosti, od priča, verovanja i različitih događaja. U nastavku ću se osvrnuti na nekoliko ajeta iz Kurana, koje potvrđuje i Biblija, kako Stari, tako i Novi Zavet.

Pročitajte još: Feljton “24sedam” o religijama: Reč džihad izaziva brojne kontroverze i predmet je pažnje svetskih teologa

Sura 1

– Tebe Alaha, Gospodara svetova, hvalimo, Milostivog, Samilosnog, Vladara Dana sudnjeg, Tebi se klanjamo i od Tebe pomoć tražimo! Uputi nas na pravi put, na put onih kojima si milost svoju darovao, a ne onih koji su protiv sebe srdžbu izazvali, niti onih koji su zalutali.

Ovom surom počinje Kuran, a da li sa ovom molitvom mogu da se slože svi hrišćani? Dakle, kada ipak izgovorimo reč Bog (Sveta Trojica) u hrišćanstvu, ne treba zameriti drugim religijama koje će imati druga imena (Jahve, Alah..), jer velike religije sveta veruju, uče, znaju, doživljavaju – jednog Boga. U ovoj molitvi svih muslimana sveta, Bog se oslovljava kao ”Milostivi, Samilosni, Vladar dana Sudnjeg”, kao i u mnogim hrišćanskim molitvama. Ko bi u kosmosu ili na Zemlji, osim Boga, mogao da bude Milostim prema svima, ko bi drugi mogao da bude ”apsolutna ljubav” koja svakome oprašta očekujući od ljudi da i oni drugima opraštaju i da se Njemu iskreno obrate.

U mnogim hrišćanskim molitvama kaže se: ”Uputi nas na pravi put”, što svi ljudi, kada se obraćaju Bogu, zaista i žele. Znamo da postoje razni životni putevi i oni dobri i oni loši, ali upravo kroz molitvu tražimo od Boga da nas uputi na onaj pravi. Kako u Novom, tako i u Starom zavetu, postoje molitve koje upozoravaju čoveka od lošeg, kao i na kraju ovog ajeta.

Sura 46

– Čoveka smo zadužili da roditeljima svojim čini dobro; Majka njegova sa mukom ga nosi i u mukama ga rađa, nosi ga i doji trideset meseci. A kad dospe u muževno doba i kada dostigne četrdeset godina, on rekne: Gospodaru moj, dozvoli mi da Ti budem zahvalan na blagodati koju si darovao meni i roditeljima mojim, i pomozi mi da činim dobra dela kojima ćeš zadovoljan biti, i učini dobrim potomke moje, ja se zaista, kajem i odan sam Tebi.

Već smo znali da je upravo Mojsijeva zapovest slična ili istovetna zapovest kako u hrišćanstvu, tako eto i u islamu. Ova zapovest je u sve tri monoteističke religije (islam, hrišćanstvo i judaizam) jako važna, a naglašava se upravo iz razloga što se odnos dece prema roditeljima i te kako menjao.

Naglasak je, međutim, i u Kuranu kao i u hrišćanstvu, na kajanju kao vrhunskoj i spasonosnoj vrlini. Nekad je potrebno da čovek  stigne do zrelih godina života, da bi se pokajao zbog dotadašnjih rđavih odnosa sa roditeljima. Ove opomene o odnosu roditelja i dece u sve tri monoteističke religije, dragocene su naročito danas kada je ugrožena porodica, odnosno odnosi unutar nje.

Sura 41

– Dobro i zlo nisu isto! Zlo dobrim uzvrati, pa će ti dušmanin tvoj odjednom prisni prijatelj postati. To mogu postići samo strpljiivi; to mogu postići samo vrlo srećni.

Jedna od možda najsličnijih tvrdnji islama i hrišćanstva. U prilog ove poslednje karakteristike, navode se reči Isusa Hrista ”Ljubi neprijatelje svoje” i ”Opraštaj do sedam puta sedamdeset”. Ova sura gotovo ima iste reči o opraštanju neprijatelju, a u sledećem ajetu nam se govori da to mogu postići samo strpljivi i vrlo srećni.

Ova sura (kao uostalom i u Jevanđelju) ostavlja čoveku nadu i mogućnost da može preobraziti sebe, a onda tek od “dušmanina očekivati prijatelja”. Na tome putu u suri se spominje strpljenje, ali i ”vrlo srećan čovek”. Ko je taj ”vrlo srećan čovek”? Božiji ljubimac, od ”početka” dobar čovek, štićenik idealnih roditelja? Moguće da je to čovek koji je postao ”vrlo srećan” kada je ostvario – samo naizgled nemoguće – preobražaj svoje ličnosti.

Kao što se vidi na primeru samo ova tri ajeta, postoje sličnosti između hrišćanstva i islama. Istorijski događaji, od Adama, Noja, Mojsija, gotovo su identično opisani, te bismo tu mogli uvideti još veće sličnosti. Naravno, moraju se uzeti u obzir i razlike, ali ne samo one suštinske, već i da su neke nastale kroz tumačenja, istorijski okvir i one, možda najčešće, zbog jezika. Ali, ako bismo prodrli u samu suštinu, može se videti da je osnov ove dve religije verovanje u jednog Boga, ljubav i dobra dela. Način na koji se to interpretira je drugačiji, kao i sama religijska praksa, stoga postoje i razlike, koje svakako ne smeju biti prepreka u razumevanju i slaganju hrišćanstva i islama.

Pročitajte još: Feljton “24sedam” o religijama: Islam ili predanost jednom Bogu

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi