Ovo sigurno niste znali o pčelama! Ne prave sve pčele med, čak 850 vrsta pčela u Srbiji nisu medonosne, ali bez njih bi naš svet nestao!

Međutim, koliko toga mi zapravo znamo o njima? U želji da otkrijemo makar delić njihovog čudesnog sveta, ekipa portala 24sedam našla se sa biološkinjom dr Jovanom Bilom Dubaić u Botaničkoj bašti, gde je nedavno postavljen “hotel za pčele” sa okolnom vegetacijom.

Jovana nam je odmah otkrila glavnu zabludu ljudi u vezi sa pčelama - kada govore o pčelama, ljudi uglavnom misle na medonosne pčele, međutim, u Srbiji postoji 850 vrsta pčela koje uopšte ne prave med. Samo u Beogradu je 250 vrsta, osim medonosnih pčela.

To što ne prave med, ne znači da treba da zaboravimo na njih i da se brinemo samo za opstanak mednosne vrste. Sve pčele doprinose oprašivanju kulture i bez njih bi se naša ishrana svela na žitarice, mogli biste da zaboravite na voće i povrće. Beskrajno su dragocene za raznovrsnost čitavog živog sveta!

U svetu je trenutno trend da velike kompanije pokreću “društveno odgovorne kampanje” u cilju zaštite, ali samo medonosnih pčela. Medonosnim pčelama i nije potrebna neka posebna zaštita, jer ih ljudi svakako gaje zbog meda.

Međutim, ostalim vrstama pčela opstanak je sve neizvesniji i za to postoji više razloga. U ruralnim predelima, zbog agresivne poljoprivrede i nekontrolisanog korišćenja pesticida, mnoge pčele jednostavno stradaju.

U gradovima, sa druge strane, zbog preterane urednosti varošana, koji travu šišaju na milimetar i uklanjaju svo drugo rastinje, pa i suvo lišće, kao da je đubre, pčelama se oduzimaju dom i izvor hrane.

Tu dolazimo do druge činjenice koju sigurno niste znali o pčelama - one žive pod zemljom i u pukotinama drveća u kojima same prave svoje tunele.

Možda će vas obradovati da znate da samo medonosne pčele bockaju i njihov ubod može izazvati alergijsku reakciju, dok je svih ostalih 850 vrsta koliko ih živi u Srbiji potpuno bezopasno po čoveka.

24sedam/Ivan Mitić

“Takođe, pitaju me često da li pčele stvarno uginu kad nas ubodu. To je, recimo, istina samo za medonosne pčele. Dok solitarne pčele uopšte i nemaju taj nagon za napadom”, objasnila je Jovana u emisiji “24sedam sa Marom”.

Jovana je inače profesorka na Biološkom fakultetu i kako smo se našalili sa njom “doktorka za pčele”. Na Instagram profilu belgrade.bee.ecology svakodnevno objavljuje zanimljive informacije iz sveta pčela i svoje doživljaje sa terenskih istraživanja i iz laboratorije.

24sedam/Ivan Mitić

Najnoviji poduhvat je pomenuti hotel za pčele u Botaničkoj bašti u Beogradu. Da li je pčelama on zaista potreban?

“Ideja je bila da posadimo biljke koje će cvetati u različitom periodu godine, tako da pčele i drugi oprašivači imaju praktično hranu tokom cele vegetacijske sezone, a hotel za pčele je popularni naziv koji danas koristimo. To je skup materijala gde se pčele inače gnezde u prirodi. Da li je potrebno? Mogu da kažem da smo mi u gradovima pretetrano uredni, toliko smo se otuđili od prirode da nam sve smeta. Panično skupljamo suvo lišće i bacamo u kontejner, kosimo travu na nulu... zato hotel za pčele predstavlja skup materijala koje bi solitarne pčele inače pronašle u prirodi da mi nismo toliko uredni da im sklanjamo sve. Tako da i mi na taj način, obezbeđujemo mesto gde će položiti svoja jaja i gde će njihove bebe bezbedno provesti zimu”, objasnila je dr Bila Dubaić voditeljki Mariji Atanasković.

Da li je unutrašnja organizacija pčela feministička ili robovlasnička, na koji način se u Kini bore sa nedostatkom pčela i kako da prepoznamo pravi med, saznaćete u novoj epizodi “24sedam sa Marom”.

Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i videa, bez navođenja izvora, autora i embedovanja epizode sa YouTube kanala 24sedam tv.

BONUS VIDEO

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi