Završavamo godinu sa više od 32.000 saobraćajki i skoro 500 poginulih! Stamatović otkrio da li će se trajno oduzimati vozačke dozvole

Direktor Agencije za bezbednost saobraćaj Branko Stamatović kaže da je ove godine u saobraćajkama stradalo 54 osobe manje nego prošle, ali da rezultati i dalje nisu dobri. On je u intervjuu za 24sedam objasnio da li će biti trajnog oduzimanja vozačkih dozvola i šta vozače čeka u 2024. godini.

Koliko je ove godine bilo saobraćajki, poginulih i povređenih?

- Na teritoriji Republike Srbije, zaključno sa 26.12.2023. godine, dogodilo se više od 32.000 saobraćajnih nezgoda, u kojima je smrtno stradalo 489 lica, dok je više od 17.500 povređeno. 

Kako biste vi ocenili ove cifre?

- Brojke su i dalje neprihvatljivo visoke, ali najvažnije je da kao društvo imamo jasnu opredeljenost gde želimo da težimo, u pogledu bezbednosti saobraćaja. Tu opredeljenost pokazujemo i kroz povoljnije stanje bezbednosti saobraćaja ove godine, u odnosu na isti period prošle godine. Naime, ove godine je 54 lica smrtno stradalo manje, a najbolje rezultate smo ostvarili u starosnoj grupi 15-30 godina, dakle kod mladih. 

I dalje je prevelika brzina vodeći uzrok smrti i saobraćajnih nesreća u Srbiji, ali se čini da postoje vozači koji i dalje ne haju. Kako im stati na put?

- Brzina je ta od koje direktno zavisi težina posledica saobraćajne nezgode ili ukratko „brzina je ta koja može da ubije!“ Automatska detekcija prekršaja u vezi sa prekoračenjem brzine, a posebno merenje srednje (prosečne) brzine daje velike rezultate. Veliki gradovi u svetu, a sve češće i gradovi u Srbiji, teže da brzinu u centralnim delovima ograniče do 30 km/h i sačuvaju najranjivije kategorije učesnika u saobraćaju, kao što su pešaci i biciklisti. Spoj edukacije, prilagođavanja putne infrastrukture i represije daće rezultate koji će pomoći da prekoračenje brzine bude sve manje prihvatljivo za vozače. 

Agencija za bezbednost saobraćaja

 

Ove godine je uvedena i jedna prilično radikalna mera, a to je privremeno oduzimanje vozila bahatim vozačima. Da li se zna koliko je ovakvih vozila oduzeto i kako s vama čini efekat ove mere?

- Da podsetimo, novim izmenama i dopunama Zakona o bezbednosti saobraćaja, pre svega sankcionišu se oni vozači koji su zatečeni u vršenju težeg prekršaja, a ustanovi se da su u protekle dve godine pravnosnažno osuđeni za najmanje dva teža prekršaja. U takvim slučajevima policijski službenik će moći da privremeno oduzme vozilo kojim je učinjen prekršaj na licu mesta do okončanja postupka pred nadležnim sudom, a nakon okončanja postupka u zavisnosti od ishoda nadležni organi mogli bi da počiniocima vozila oduzmu i trajno. Međutim, kako je mogućnost da saobraćajna policija privremeno oduzme vozilo zbog težeg prekršaja novina u zakonu, njegova primena mora da sačeka usvajanje odgovarajućih podzakonskih akata koje se očekuje uskoro. Smatramo da kazne jesu jedna od mera kojom se povećava bezbednost svih učesnika u saobraćaju, pa je neophodno da onaj ko čini prekršaj bude i sankcionisan. Kombinacija kontrole i prevencije daje najbolje rezultate. S obzirom na to da postoji trend povećanja broja vozila, ali s druge strane i smanjenje u broju smrtno stradalih u saobraćajnim nezgodama, očekujemo da će novi zakon pomoći da dođemo do još boljih rezultata. 

U nekim državama postoji trajno oduzimanje vozačkih dozvola za bahate vozače. Da li se o tome razmišlja u Srbiji?

- U više navrata je pokretana inicijativa, ali prilikom uvođenja ovakvim mera potrebno je biti obazriv i sagledati sve aspekte društva, zato pratimo efekte svih izmena i dopuna Zakona o bezbednosti saobraćaja i oni za sad daju određene rezultate. Ukoliko se bude ukazao opravdani osnov za takvim delovanjem, svakako da ćemo opet pokrenuti inicijativu. Tačno je da određeni broj vozača ne zaslužuje da ikada više upravlja vozilom, ali kaznenom politikom, određenim sankcijama i procedurama kroz koje prolaze sada ti vozači daju pozitivne rezultate. Napominjemo da se radi o veoma malom broju vozača koji možda zaslužuju trajno oduzimanje, ali i dalje ne isključujemo mogućnost da će se ubuduće usvojiti i ta mera. 

MUP Srbije

Ovu godinu obeležila je i jedna relativno nova pojava, koja je postala popularna zbog društvenim mreža, a to je vožnja u suprotnom smeru. Da li se za ovakve vozače sprema neka novina u zakonu jer većina vozača, koji su i savesni, je ugrožena čak i životno?

- Što se toga tiče, zakonom je već prepoznata ova kategorija učesnika u saobraćaju i to je „nasilnička vožnja“. Po Zakonu, nasilnička vožnja je svako postupanje vozača koje je u gruboj suprotnosti sa pravilima saobraćaja, što je svakako vožnja u suprotnom smeru na auto-putu. Za takvo ponašanje u saobraćaju sleduje kazna zatvora od 30 do 60 dana ili kazna rada u javnom interesu u trajanju od 240 do 360 sati i novčana kazna u iznosu od 120.000 do 140.000 dinara, 15 kaznenih poena i zaštitna mera zabrane upravljanja motornim vozilom u trajanju od najmanje devet meseci i ukoliko je vozač prilikom nasilničke vožnje prouzrokovao saobraćajnu nezgodu, sleduje mu kazna zatvora od 45 do 60 dana ili kazna rada u javnom interesu u trajanju od 300 do 360 sati i novčana kazna u iznosu od 130.000 do 150.000 dinara, 17 kaznenih poena i zaštitna mera zabrane upravljanja motornim vozilom u trajanju od najmanje deset meseci.

Relativno nova pojava na ulicama su vozači električnih bicikala koji rade isporuke za firme. Često oni drastično krše saobraćajna pravila a obično su ugroženi drugi vozači. Da li bi trebalo, možda, uvesti posebne dozvole vožnju ovih bicikala u poslovne svrhe? Da li smatrate da su oni svesni toga da imaju gotovo isti status kada su na biciklu kao i vozači automobila?

- Kao što smo već rekli, saobraćaj je živa stvar i stalno se menjaju zahtevi i potrebe. Ove godine smo uveli pojam električni trotinet koji do sada nije bio prepoznat u našem zakonodavstvu, uređena je oblast i propisi koji se odnose na trotinete. To je novina i u narednom periodu je potrebno promovisati ove odredbe. Tačno je da su se pojavili i električni bicikli, potrebno je uraditi istraživanje njihovih potreba i u skladu sa rezultatima predložiti konkretne mere. Dostavna vozila su doživela ekspanziju i značajno uticala na izmenu soabraćajnog toka, naročito nakon pandemije korona virisu i ne samo kod nas, već i u Evropi i svetu. Ovi vozači imaju specifične zahteve i potrebe i Agencija sarađuje sa njima, sprovodimo preventivno provotivne aktivnosti kako bismo im ukazali na značaj da bezbedno učestvuju u saobraćaju. Smatramo da je svako od nas učesnik u saobraćaju, bez obzira da li je vozač putničkog vozila, kamiona, bicikla ili pešak, i da je neophodno podići svest ljudima koliko je važno da razumeju rizike koje saobraćaj nosi, a tu nam samo možete pomoći vi, mediji da stalno podsećamo naše građane i na taj način sačuvamo njihove živote. 

Profimedia/ATAImages/ Antonio Ahel

 

Šta biste izdvojili za ovu godinu što se tiče rada Agencije za bezbednost saobraćaja?

- Usvajanje Nacionalne strategije bezbednosti saobraćaja od 2023. do 2030. godine, sa Akcionim planom bezbednosti saobraćaja od 2023. do 2025. godine je svakako obeležilo ovu godinu. Agencija je bila glavni koordinator među 32 institucije koje su učestvovale u izradi strategije i Akcionog plana, koji za plan imaju da Srbija bude među 10 najbezbednijih zemalja Evrope, s težnjom da se ostvari cilj da nijedno dete ne nastrada u saobraćajnim nezgodama i da se prepolovi broj žrtava u odnosu na 2019. godinu. Republika Srbija se ove godine priključila CARE programu, odnosno bazi podataka o nezgodama na putevima Evropske unije, a Agencija je dobila čast da predstavlja svoju zemlju. Ovaj uspeh je usledio nakon Studije izvodljivosti urađene zajedno sa Transportnom zajednicom uz podršku Evropske komisije. Posebno smo ponosni što smo ove godine dobili najviša priznanja na međunarodnom nivou, od strane Međunarodne federacije za puteve za doprinos Agencije sistemu bezbednosti saobraćaja.

U skladu sa "Vizijom nula poginule dece", u 2023. godini podeljeno je oko 15.000 auto-sedišta u saradnji sa opštinama i gradovima u Republici Srbiji, što je doprinelo povećanju upotrebe dečijih zaštitnih sistema. Realizovana je "Pažljivkova smotra", u kojoj je učestvovalo više od 90.000 dece, koja su pokazala zavidno znanje u poznavanju pravila za bezbedno ponašanje u saobraćaju. Važno je napomenuti da Agencija ozbiljno, predano i neprekidno radi u oblasti prevencije i edukacije ranjivih kategorija u saobraćaju, kroz sprovođenje raznih kampanja, tribina i prisustva na festivalima koji okupljaju ciljne grupe ljudi. 
Ove godine smo otpočeli i projekat psihološke podrške porodicama žrtava saobraćajnih nezgoda i učesnika u saobraćajnim nezgodama, te je radnim danima od 10 do 16 časova dostupan besplatan telefonski broj 0800-085-087, na kome će svi oni kojima je potrebna psihološka pomoć usled saobraćajnih nezgoda moći da je dobiju.

Agencija za bezbednost saobraćaja

Podsećam da je jedna od glavnih mera za smanjenje broja stradanja usled prevrtanja i pokušaj minimiziranja povreda vozača traktora, kada dođe do nezgode, ugradnja ispitanih i odobrenih zaštitnih struktura (ramova). Iz tog razloga, Agencija je u saradnji sa Ministarstvom građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, koje je opredelilo novac za subvencionisanu dodelu zaštitnog rama iz budžeta Republike Srbije u 2023. godini, realizovala podelu zaštitnih ramova za traktore za oko 4.600 poljoprivrednika, a zatim raspisala novi javni poziv za sve one koji nisu uspeli da se prijave u prethodnom.

Šta planirate za narednu godinu?

- S obzirom na to da smo se u prethodnom periodu bavili izradom dokumenata i analizom stanja, sada kada je Nacionalna strategija usvojena, dolazimo do najvažnijeg – realizacije. Zajedničkim radom i saradnjom institucija krećemo sa realizacijom aktivnosti iz Akcionog plana i izveštavanjem o istim u narednoj godini. Nastavljamo sa realizacijom svih započetih aktivnosti, a u naredne dve godine kroz subvencije cilj je da se obezbedi 11.000 zaštitnih ramova za traktore.

Da li se, možda, spremaju neke nove zakonske mere za povećanje bezbednosti u saobraćaju i da li možete da nam otkrijete koje su to mere?

- Kao što smo već napomenuli, Agencija za bezbednost saobraćaja prati efekte i sprovođenje novih zakonskih rešenja i u skladu sa rezultatima predlaže nove kada se za tim ukaže potreba. Svakako saobraćaj je živa stvar i stalno se pojavljuju novi problemi, odnosno izazovi. Pratimo svetsku praksu i iskustva i u skladu sa nacionalnim potrebama predlažemo konkretne mere.

BONUS VIDEO

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi