Oprez! Bakterije "divljaju" na ovoj vrućini: Sve što treba da znate o bolestima koje se prenose hranom, kako ih lečiti i sprečiti?

Ljudi širom sveta svakodnevno obolevaju od hrane koju pojedu, a više od 250 poznatih bolesti prenosi se kontaminiranom hranom. 

Posebno osetljive grupe su novorođenčad i odojčad, trudnice, starije osobe i osobe sa oslabljenim imunitetom.

- Nakon konzumiranja kontaminirane hrane do pojave prvih simptoma bolesti može da prođe od nekoliko časova do nekoliko dana, što zavisi od odbrambenih snaga organizma i od količine mikroorganizama koji su uneti u telo. Kod većine bolesti koje se prenose hranom javljaju se mučnina, povraćanje, stomačni grčevi i proliv - navode iz Instituta Batut.

U našoj zemlji najčešće dijagnostikovane bolesti koje se prenose hranom su salmoneloze, kampilobakterioze, stomačni grip i stafilokokno trovanje hranom. Godišnje se u Srbiji registruje između 20.000 i 25.000 slučajeva obolevanja ovih bolesti.

Salmoneloze uzrokuju bakterije iz roda Salmonella, koje su prisutne u crevnom traktu ptica, gmizavaca i sisara. Ove bakterije prenose se na ljude preko hrane životinjskog porekla. Salmoneloza se manifestuje povišenom temperaturom, prolivom i stomačnim grčevima. Kod osoba sa postojećim hroničnim oboljenjem ili oslabljenim imunim sistemom, može doći do pojave komplikacija u vidu prelaska mikroorganizama u krv (septikemija).

Kampilobakteriozu izazivaju bakterije iz roda Campylobacter. Simptomi bolesti su povišena temperatura, proliv i stomačni grčevi. Kampilobakter je prirodni stanovnik creva zdravih ptica, i sirovo živinsko meso obično sadrži ovu bakteriju. Konzumiranje nedovoljno termički obrađene piletine, ili hrane kontaminirane preko piletine je najčešći izvor i put prenosa kampilobakterioze.

Stomačni grip je uzrokovan norovirusima. Ovo oboljenje se javlja vrlo često, ali se teško dijagnostikuje. U kliničkoj slici dominira povraćanje, a oboljenje prolazi u roku od dva dana. Rezervaor zaraze je čovek.

Profimedia

Stafilokokno trovanje hranom je intoksikacija, koja nastaje kao posledica prisustva stafilokoka i/ili njihovog toksina u hrani. Simptomi bolesti su mučnina, grčevi i povraćanje. Rezervoar zaraze je čovek. 

Botulizam je teško trovanje toksinom koji produkuje bakterija Cl. Botulinum u kontaminiranoj hrani. Prvi simptomi bolesti obično su oštećenje vida (zamućen vid ili dvoslike), otežano gutanje i sušenje usta, a nekada i povraćanje i opstipacija. Cl. Botulinum stvara spore koje su prisutne u zemlji, a izvor i put prenošenja su uglavnom konzervirana hrana, kobasica, dimljeno ili usoljeno
meso. Oporavak može da traje mesecima.

Kako se bolesti koje se prenose hranom dijagnostikuju?

Dijagnoza bolesti koje se prenose hranom postavljena na osnovu kliničke slike se potvrđuje specifičnim laboratorijskim testovima. Bakterijski uzročnici ovih oboljenja uglavnom se izoluju iz stolice ljudi, dok se paraziti uočavaju mikroskopskim pregledom uzorka stolice. Kada je u pitanju stomačni grip, laboratorijska dijagnostika norovirusa nije rutinska, pa se ovi uzročnici teško dokazuju. 

Kako se leče? 

Terapija zavisi od simptoma bolesti i od težine kliničke slike obolele osobe. Uglavnom se sprovodi simptomatska terapija u vidu nadoknade tečnosti i mineralnih materija, mirovanja i upotrebe probiotika za regulaciju crevne mikroflore (ako se pojavi visoka telesna temperatura i krv u stolici, treba izbegavati upotrebu probiotika).

U slučaju teže kliničke slike bolesti, lekar može da prepiše antibiotike prema laboratorijskom nalazu, i tada je neophodno antibiotsku terapiju sprovesti do kraja.

Profimedia

 

Kada obavezno treba potražiti pomoć lekara?

Lekaru se obavezno treba obratiti u slučaju pojave: visoke telesne temperature, krvi u stolici, upornog povraćanja, koje onemogućava zadržavanje tečnosti, znakova dehidratacije, kao što su smanjeno izlučivanje urina, suva usta i grlo i osećaj slabosti prilikom stajanja, proliva koji traje duže od tri dana.

U kojim uslovima se bakterije razmnožavaju?

Hrana, naročito životinjskog porekla, vrlo je pogodna sredina za rast i razmnožavanje baketrija u temperaturnom rasponu od 5 do 60ºC. Kao rezultat toga, hrana koja je bila „blago” kontaminirana i ostavljena nekoliko sati na sobnoj temperaturi, postaje izrazito zagađena i nije više bezbedna za upotrebu. 

Na temperaturi frižidera većina bakterija prestaje da se razmnožava, a visoke temperature prilikom kuvanja uništavaju patogene mikroorganizme. Kada su u pitanju toksini koji pojedine bakterije proizvode, njihova osetljivost na visoku temperaturu varira. Stafilokokni toksin se ne
uništava čak ni na temperaturi ključanja, ali srećom opasni botulinski toksin se potpuno inaktivira kuvanjem. 

Koja vrsta hrane je posebno pogodna za prenošenje ovih bolesti?

Sirove namirnice životinjskog porekla, kao što su sveže meso, sveža piletina, sveža jaja, nepasterizovano mleko i proizvodi od nepasterizovanog mleka predstavljaju izuzetno pogodnu sredinu za patogene mikroorganizme. 

Pixabay

Veliki rizik po ljudsko zdravlje predstavlja hrana koja potiče od više životinja. Na primer, jedna pljeskavica može da sadrži meso dobijeno od preko stotinu životinja. Jedan omlet u restoranu može da bude napravljen od jaja dobijenih od nekoliko kokošaka. Ili jedna čaša sirovog mleka može da bude poreklom od nekoliko stotina krava. Dakle, ukoliko je samo jedna životinja bila inficirana, zaraza će se preneti na celu količinu hrane.

Voće i povrće predstavlja poseban problem, jer se uglavnom konzumira u sirovom stanju. Pranjem ovih namirnica može da se smanji broj prisutnih mikroorganizama, ali oni ne mogu u potpunosti da se uklone.

Kako da se zaštitimo od bolesti koje se prenose hranom?

Iako ne postoji stopostotna zaštita, merama prevencije smanjićemo opasnost da se zarazimo hranom, ili da je sami kontaminiramo.

Profimedia

 

Pre, u toku i posle pripreme hrane obavezno prati ruke. Meso i jaja obavezno termički obraditi. Koristiti pasterizovano mleko, sprečiti mešanje sirovih namirnica i termički obrađene hrane. Čuvati hranu u frižideru. Održavati čistoću radnih površina. 

Svetska zdravstvena organizacija dala je pet ključnih pavila za zdravstveno bezbednu hranu.

1. Održavajte čistoću ruku, radne površine, pribora i zaštitite hranu od insekata

2. Odvojite sveže i kuvano

3. Kuvajte hranu temeljno

4. Čuvajte hranu na bezbednim temperaturama

5. Upotrebljavajte higijenski ispravnu vodu i sveže namirnice

Bonus video:

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi