Ako je važno za Srbiju, desiće se na Vidovdan! Evo zašto su se još od boja na Kosovu na današnji praznik stalno dešavali veliki događaji!

Vidovdan je verski praznik na koji su se desili neki od najznačajnijih događaja u srpskoj istoriji, a prvi u nizu je Kosovski boj.

Međutim, postavlja se pitanje zbog čega su se ovi događaji dešavali baš na Vidovdan i na koji način su obeležili našu istoriju.

- Kult Svetog Vida, Svetog Vite ili Vitusa, duboko je ukorenjen i u istoriji srpskog naroda i u istoriji Balkanskog poluostrva. Taj kult je prisutan još od ranog srednjeg veka, a naročito je postao razvijen u 13. i 14. veku u Srbiji, odnosno kontinentalnom delu Balkanskog poluostrva. Ali nije prisutan samo ovde, već i širom Evrope - kaže za 24sedam istoričar Ognjen Karanović.

Jedan od najvažnijih praznika za Srbe

On objašnjava da kada govorimo o Vidovdanu, to je asocijacija na Kosovski boj iz 1389. godine, ali i atentat na austrougarskog prestolonaslednika Franca Ferdinanda u Sarajevu. 

- Svakako, kult Vidovdana je prisutan u celokupnoj istoriji srpskog naroda, ali naročito dobija na težini posle Kosovske bitke, kada je ona postala nezamenljiv segment tradicije srpskog naroda, ali i njegovog etničkog, duhovnog identiteta koji nema samo konfesionalni karakter. A što je kasnije u modernoj srpskoj državi od 1804. godine pa nadalje postalo generator geneze srpskog nacionalnog identiteta. Zato Vidovdan ima toliku težinu u kolektivnoj svesti srpskog naroda i on je jedan od glavnih, ako ne i najvažniji srpski nacionalni praznik - kaže Karanović.

Boj na Kosovu/Wikipedia

Inače, jedan od veoma značajnih događaja koji su se desili bilo je i donošenje Vidovdanskog ustava 1921. godine, koji je bio prvi u istoriji jugoslovenske države.

- Nije slučajno bilo da je prvi ustav Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca usvojen baš na taj datum. Tada je srpski narod smatrao da je vidovdanski zavet ispunjen. I da Srbin konačno živi u sopstvenoj državi u slobodi. Srpski nacionalni identitet je bio izgrađen i niko od srpskih nacionalnih elita nije smatrao da bi jedan nadnacionalni identitet na bilo koji način mogao da obruši stubove na kojima je sazdan srpski građanski i nacionalni identitet. Već da on može biti samo nadograđen i unapređen u jednom novom državnom formatu kakav je bila Kraljevina SHS - objašnjava Karanović.

Istoričar dodaje da je Vidovdanski ustav bio posledica Krfske deklaracije iz 1917. godine.

- Već u Krfskoj deklaraciji su bile upisane osnovne strukture Kraljevine SHS, a najviše je to bio plod političke delatnosti Radikalne stranke. Radikali su, na čelu sa Nikolom Pašićem, stajali na uverenju da bi Jugoslavija trebalo da bude unitarna država sa jakom lokalnom samoupravom. Da bude ustavno uređena parlamentarna monarhija. A u pogledu ideoloških i duhovnih principa da bude ustrojena kao zajednica jednog naroda koji ima tri imena, odnosno, koji je troplen. I to je ono što je bilo ugrađeno u Vidovdanski ustav - kaže Karanović.

Wikipedia

On objašnjava da je na osnovu Vidovdanskog ustava ta država trebalo da bude parlamentarna monarhija poput modernih država sličnog uređenja u to vreme.

- Međutim, bilo kakav ustav nije mogao da doživi uspeh jer ste imali faktor hrvatske politike, koja je bilo kakvu Jugoslaviju smatrala kao potreban, ili nepotreban, korak ka stvaranju samostalne države. I hrvatska politička zajednica, za razliku od srpske, Jugoslaviju nije smatrala kao najviše postignuće nacionalne ideje. Već je Jugoslaviju samo zloupotrebljavala - rekao je Karanović.

Gazimestan

Što se tiče novije istorije, Vidovdan se obično dovodi u vezi s govorom Slobodana Miloševića na Gazimestanu, ali i s njegovim izručenjem Tribunalu u Hagu.

Međutim, Karanović kaže i da je Miloševićev govor zapravo bio u vezi sa bojem na Kosovu, odnosno obeležavanjem šest vekova od bitke.

- To je bio znameniti jubilej i sasvim je logično da je država Srbija organizovala obeležavanje tog velikog jubileja. Miloševićev govor je bio jedan relativno kratak govor od oko trideset minuta, i nije odstupio od nekih regula koje su bile dominantne u govorima komunističkih vođa. Ništa što je tada rečeno nije bilo sporno, već su tu više politički Zapad, koji je uskoro ušao u sukob sa Srbijom, ali i druge federalne jedinice i narodi secesionističkog karaktera želeli da zloupotrebe taj govor. Kako bismo mogli taj govor, na primer, uporediti sa govorom Franje Tuđmana, koji kaže da Nezavisna Država Hrvatska, dakle klasični ustaški zločin, zapravo nije bio ustaški zločin već izraz "hiljadugodišnjih težnji" hrvatskog naroda da ima samostalnu državu. Ta dva govora se ne mogu uporediti, ali je Miloševićev govor "prozvan" kao nekakav čin zbog koga su Srbi odjednom obuzeti ludilom nacionalizma, zbog čega se Jugoslavija raspala - kaže istoričar.

Profimedia

Karanović dodaje da je to klasičan falsifikat i zamena teza.

- Milošević je samo kazao tada da se srpski narod nalazi pred teškim izazovima, da ima neprijatelje i u inostranstvu i u tadašnjoj Jugoslaviji. I tu ništa nije slagao. Rekao je da se u tom trenutku ti spoljašnji i unutrašnji neprijatelji udružuju protiv Srbije. I ništa više on nije rekao. Samo je konstatovao jednu činjenicu koja je bila lako proverljiva i koja je proverljiva i danas - dodaje on.

Istoričar ne spori da je Milošević taj događaj upotrebio za svoje političke potrebe, što nije čudno za političara.

- Nema ničeg neobičnog u tome što on na taj veliki praznik drži jedan, da kažemo, nadahnuti govor. Mada, prema mom mišljenju, nije on bio ni posebno nadahnut tada. Bilo je mnogo značajnijih govora. Dakle, taj govor je zloupotrebljen potpuno neosnovano i nije trebalo da ima takav značaj. Ne može jedan govor da pokrene istorijske procese i stanja, niti da im pruži pečat. Jedan govor ne može da surva jednu zemlju u provaliju, jer ako može, onda postoji problem sa tom zemljom - kaže Karanović.

Dodaje da je simbolično Milošević "kidnapovan" i predat Haškom tribunalu isto na Vidovdan.

- To je namerno bilo tako i nije moralo tog dana da se uradi. Ali, očigledno na zahtev političkih i geopolitičkih neprijatelja Miloševića, odabran je baš taj datum kako bi se poslala snažna poruka srpskom narodu da se posle 5. oktobra nalazi u jednoj duhovnoj okupaciji, gde nema pravo ni na svoje ime, ni na svoje prezime. Sa tim zabludama posle 2012. godine se konačno raskrstilo, i danas možemo s ponosom da se sećamo kosovskih junaka, da učimo iz svojih zabluda, ali i da s ponosom ističemo činjenicu da mi jesmo narod 28. juna! Mi smo narod kosovskih junaka! I da više nikada baš zbog tog 28. juna i Vidovdana nećemo dozvoliti da se odreknemo svog imena i prezimena - zaključio je Karanović.

BONUS VIDEO

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi