Ostavio je neizbrisiv trag: Ko je bio akademik Vasa Čubrilović

Na današnji dan 1990. godine, srpska i jugoslovenska istoriografija izgubila je jednog od svojih najuglednijih i najcenjenijih naučnika, akademika Vasu Čubrilovića.

Tokom više od 70 godina posvećenog delovanja na javnoj, pedagoškoj, naučnoj i akademskoj sceni, Čubrilović je ostavio neizbrisiv trag u proučavanju prošlosti, uticao na generacije studenata i obogatio rad Srpske akademije nauka.

Rani život i obrazovanje Vase Čubrilovića

Rođen 14. januara 1897. u Bosanskoj Gradiški, Vasa Čubrilović je od malih nogu bio okružen istorijskim događajima. Njegov otac Jovo učestvovao je u srpskom ustanku 1875–1878. godine, a bio je i dobrovoljac u Srpsko-turskom ratu 1876. godine. Međutim, Vasa je rano izgubio oca, a u jedanaestoj godini preminula mu je i majka Savka. Stariji brat Veljko preuzeo je brigu o njemu i tako je Vasa otišao kod njega u Tuzlu, gde je nastavio svoje obrazovanje.

Mladi Čubrilović je već u šestom razredu gimnazije postao član nacionalno-revolucionarne organizacije "Mlada Bosna". Njegovi stavovi su ga doveli do isključenja iz škole, ali je nastavio školovanje u Sarajevu, gde se povezao s drugim pripadnicima "Mlade Bosne" koji su pripremali atentat na prestolonaslednika Franca Ferdinanda. Kao neposredni učesnik Sarajevskog atentata, uhapšen je i osuđen na 16 godina robije.

Nakon Prvog svetskog rata, Vasa Čubrilović je završio gimnaziju u Sarajevu i nastavio studije istorije na Filozofskom fakultetu u Zagrebu. Kasnije je prešao na Filozofski fakultet u Beogradu, gde je diplomirao 1922. godine. Kao profesor gimnazije radio je u Sremskoj Mitrovici, Sarajevu i Beogradu. Doktorirao je 1929. godine na temu "Bosanski ustanak 1875–1878". Nakon toga je postao asistent profesoru Vladimiru Ćoroviću, a 1939. godine je postao vanredni profesor na Filozofskom fakultetu.

Drugi svetski rat prekinuo je profesorsku karijeru Vase Čubrilovića. Njegovu katedru zamenili su zatvor Gestapoa, samica i logor. Stradanje koje je pretrpeo u tim teškim godinama obeležilo je njegovu životnu priču. Nakon završetka rata, izabran je za ministra u Vladi FNRJ, ali se takođe vratio na Filozofski fakultet, gde je 1947. godine postao redovni profesor na Katedri za nacionalnu istoriju.

Doprinos istoriji i rad u Srpskoj akademiji nauka

Akademik Vasa Čubrilović ostvario je izuzetan doprinos na polju istoriografije. Njegovi naučni radovi su duboko uticali na razvoj srpske i jugoslovenske istoriografije. Kao predavač na Filozofskom fakultetu, inspirisao je i usmerio nekoliko generacija studenata istorije. Uz to, imao je važnu ulogu u radu Srpske akademije nauka, gde je obavljao različite funkcije, uključujući funkcije sekretara Odeljenja društvenih nauka, sekretara Odeljenja istorijskih nauka, osnivača i predsednika Balkanološkog instituta, kao i člana Predsedništva Akademije i brojnih odbora i komisija.

Akademik Vasa Čubrilović bio je neposredni učesnik istorijskih dešavanja i svedok svog vremena. Njegova posvećenost istoriografiji i njegov neumorni rad ostavili su trajan pečat na našu prošlost.

Uvaženi akademik Vasa Čubrilović preminuo je na današnji dan, 11. juna 1990. godine u Beogradu, ali njegovo nasleđe će zauvek ostati s nama, inspirišući buduće generacije da proučavaju prošlost i shvate važnost istorije u oblikovanju naše zajedničke budućnosti.

Bonus video 

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi