Znate li da izračunate kog datuma pada Uskrs? Ovo je precizna formula
Može biti bilo koji od 35 dana posle prolećne ravnodnevice, od 22. marta do 25. aprila. Pošto su u julijanskom kalendaru datumi pomereni, pravoslavni Uskrs može biti između 4. aprila i 8. maja
Uskrs je jedan od onih "pokretnih praznika" kojima se datumi svake godine menjaju, a ako želite da izračunate kog dana će "pasti", morate se služiti posebnom formulom!
Naime, ovaj veliki hrišćanski praznik slavi se prve nedelje nakon punog meseca, koji pada na dan prolećne ravnodnevice ili posle njega.
Može biti bilo koji od 35 dana posle prolećne ravnodnevice, od 22. marta do 25. aprila. Pošto su u julijanskom kalendaru datumi pomereni, pravoslavni Uskrs može biti između 4. aprila i 8. maja.
Uskrsi se, dakle, mogu poklopiti samo između 4. i 25. aprila, a po Dirihleovom principu, to se može desiti u tri od pet mogućih sedmica.
Pročitajte još:
Iako je naizgled jednostavno, u praksi baš i nije tako, a evo i detaljnog objašnjenja.
Primer računanja iz 2015. godine
Da bi bilo jasnije, konkretan primer to objašnjava. Proleće 2015. godine počelo je 20. marta nešto pre ponoći, a prvi pun mesec posle toga desio se 4. aprila. Zato je za datum Uskrsa izabran 12. april po novom kalendaru.
"Pun mesec" nije "astronomski" već onaj crkveni, a datum tog meseca određuje se pomoću tzv. epaktnih tablica, odnosno po broju dana za koliko solarna godina premašuje lunarnu.
Najpre je u 4. veku dogovoreno da hrišćani odrede način računanja datuma Uskrsa, tako da bude nezavisan od jevrejskog solarno-lunarnog kalendara i da uvek pada u nedelju.
Potom je uvedena aleksandrijska metoda, koja postaje zvanična. Zasniva se na epaktima izračunatim u skladu sa devetnaestogodišnjim ciklusom, koji je poznat i kao Metonov ciklus.
U starom jevrejskom solarno-lunarnom kalendaru godina se određivala kao 12 lunarnih meseci.
Međutim, pošto Mesec obiđe put oko Zemlje za 29 dana, 12 sati, 44 minuta i 3,3 sekunde, to znači da godina u zbiru iznosi samo 354 dana.
Profimedia
Da bi se manjak dana u odnosu na solarnu godinu nadoknadio periodično su se ubacivali vanredni meseci, a ceo ciklus se ponavljao na svakih 19 godina. Tako je i pri određivanju Uskrsa počela da se koristi tablica, razvijena u 6. veku, sa 19 pashalnih datuma, iz koje se datum Uskrsa čita na osnovu ostatka pri deljenju sa 19.
Kakve veze sa Uskrsom ima Pasha?
Odgovor na ovo pitanje krije se upravo u jevanđeljima. Prema Jevanđelju po Jovanu (20,1), “u prvi dan sedmice dođe Marija Magdalena na grob rano dok još beše mrak i vide da je kamen dignut sa groba”, a prema prethodnim opisima tajne večere i raspeća, to se odigralo u vreme jevrejskog polećnog praznika Pashe.
Jevreji slave Pashu 14. dana meseca nisana, koji određuju na osnovu svog lunarnog kalendara. Sve do sabora u Nikeji 325. godine, pojedine hrišćanske zajednice su slavile Uskrs u odnosu na jevrejsku Pashu, bez obzira na dan u nedelji, dok su druge to uvek činile samo nedeljom.
Od indiktiona do julijanskog i gregorijanskog kalendara
Sa monahom Dionizijem Malim počinje hrišćanska era, koju on uvodi i to tako što su godine počele da se broje od Hristovog rođenja.
Antonio Ahel/ATAImages
On je objavio i nove uskršnje tablice 525. godine, poznate kao Veliki indiktion. Tablice su davale datume Uskrsa za ciklus od 532 godine i podrazumevale su da po isteku ciklusa treba krenuti iz početka.
Pri njihovom sastavljanju polazilo se od pretpostavke da je stvaranje sveta bilo 5508. godine pre Hrista, što je odgovaralo početku Prvog velikog indiktiona.
Indiktion se upotrebljavao u celom hrišćanskom svetu do 1582. godine, kada je Zapadna crkva prihvatila zamenu julijanskog kalendara gregorijanskim i počela da računa Uskrs po svom kanonskom pravilu.
Iz toga je proisteklo da se metoda za određivanje crkvenog punog meseca zasniva na nekorigovanom ponavljanju devetnaestogodišnjeg Metonovog ciklusa u kombinaciji sa julijanskim kalendarom.
Bonus video
Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.
Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi
Komentari