Šapuće, počinje da jede, polako se oporavlja: Psiholog iz Tiršove o devojčici koju je otac držao zatočenu

Psiholog iz Univerzitetske dečje klinike "Tiršova" govorio je jutros o stanju devojčice (8), koju je otac Uroš Pašajilić držao u kadi. On je ispričao gostujući na TV "Prva", da je devojčica po prijemu u Tiršovu imala samo 10 kilograma, ali da se iz dana u dan oporavlja te da je napredak vidljiv. 

- Prioritet je njeno fizičko stanje, koje je značajno bolje. U početku je bila na 30 odsto unosa hrane i tečnosti, u odnosu na 100 odsto, sve ostalo je primala preko infuzije. Od gastroenterologa smo dobili informaciju da je sada značajno bolje, kaže pisholog Čobeljić.

Nije mogla da hoda, sada pravi nekoliko koraka

Devojčica govori jako tiho, čak je ženu koja je bila sa svojim detetom sa njom u sobi nazvala "mama".

- I ostali specijalisti su je pratili. Fizijatri nisu trenutno u mogućnosti da joj pomognu, jer nedostaje dovoljno mišićne mase. Što se tiče psihološkog dela, tu je evidentan napredak. Sam početak bio je težak. Ona komunicira, ona reaguje na postavljena pitanja. Sama izražava svoje potrebe. Jako tiho govori, izgovori po jednu ili dve reči. Sa njom u sobi je bila jedna mama sa dečakom, koja je izuzetno topla i brižna žena, bila je i prema svom detetu, ali i prema njoj. Njoj se obraćala sa "mama". Medicinsko osoblje joj je postepeno prilazilo. U toku jučerašnjeg dana smo mogli da je mazimo, da joj bacimo pet, poklonimo igračku, ističe psiholog.

TV Prva printscreen

 

Nije postojala mogućnost kretanja kada je devojčica stigla u kliniku, a svaka nadoknada hrane morala je da ide postepeno.

- Fizički aspekt, ona je smeštena u gastroenterološko odeljenje u dečji krevetac, jer kod nje nije postojala mogućnost hodanja. Mišične mase nema, ali to će ići u dobrom smeru. U početku nadoknada hrane morala je da ide postepeno. Svaki preterani unos hrane kod nje je dovodio do dijareje i povraćanja. Ona jeste prošla kroz traumatsko iskustvo, kroz zanemarivanje, ali ona se čak navikla na takve uslove, za drugo nije ni znala. U psihološkom smislu to je bio potpuni šok. Kako se postepeno navikavala, ono što je za nju bilo najstresnije to su bili popodnevni i večernji časovi. Ona je gladna tada, oseća potrebu da joj neko pomogne, a mi smo bespomoćni, jer bi bilo kakav unos hrane za nju bio katastrofalan, doveo bi samo do pogoršanja. To su trenuci kada bi ona plakala, isitče Čobeljić.

Nije pitala za porodicu

On je ispričao da joj je objašnjavao da ne sme da uzima hranu, jer mora da joj se oporavi stomačić.

-Juče kada sam došao kod nje, pošto joj je sada povećan unos hrane, ona mi je samo šapnula "oporavlja se stomačić". To su za nas veliki koraci. Najteže je uspostaviti kontakt, da dete ima poverenje, kontakt se uspostavlja igrom i onog momenta kada se javi osmeh, znači da je kontakt uspostavljen, kaže Čobeljić.

TV Prva printscreen

 

- Prirotet je njeno organsko, fizičko stanje. Mesec, mesec i po dana je neophodno da se oporavi u smislu gastroenterološkog oporavka. Kada se steknu mogućnosti onda ide i fizijatrijski oporavak. Što se tiče psihološkog aspekta trudimo se da ova sredina za nju bude predvidiva, pozitivna, stimulišuća da ne doživi kao traumu. Dete se adaptiralo na uslove koje je imalo kod kuće i svaka promena za nju je neka vrsta šoka, ono nije znalo za drugo. Neophodno je pratiti u što većoj meri pratiti i prepoznavati detetove potrebe, kaže Čobeljić.

Za članove porodice nije pitala, naveo je psiholog.

- Nije pitala za članove porodice. Ona je mamu dečaka, koja je bila u sobi sa njom zvala mama. To ukazije na potrebu za negom i bliskošću. Mi moramo da budemo optimisti. Njen oporavak zavisi od individualne predispozicije, sa jedne strane. Ovo su iskustva koja će negativno uticati. Jako teško je proceniti na kom intelektualnom nivou se dete nalazi, možemo da kažemo da će verovatno postojati određene posledice, ali na nama je da budemo sada i ovde, da vidimo koje su njene potrebe sada. Miramo da budemo optimisti, ali umereni - kaže Čobeljić.

Korak po korak

Uz pomoć vaspitačice devojčica je izašla i na terasu, a uspela je da prekopira i svoje ime, koje je vaspitačica napisala na bojanci.

- Evidentan je napredak. U nedelju je bila na terasi, bojila je uskršnje jaje sa vaspitačicom. Ona je napisala njeno ime, a devojčica je uspela da precrta svoje ime. Ona polako prihvata određene osobe. Već nas prepoznaje i reaguje. Najbitnije je da bude konstantna sredina. Mi smo samo privremena stanica sa idejom da se ona oporavi. Sledeća stanica bi bilo prihvatilište, jer je ona odatle došla kod nas. Timski rad i da budemo kolegijalni, ovo je specifična situacija i fokus je na njenim snagama, a ne na slabosti. Imala je 10 kilograma. Srećom, taj aspekt ide nabolje. U početku je imala jedva snage da se drži, a u nedelju je već mogla da napravi neki korak uz pomoć osoblja. Oporavak ide u pravom smeru. Mi se trudimo da pored tih strašnih stvari, to ne bude prioritet, već da gledamo nju kao osobu sa svojim potrebama i da se usmerimo na napredak, kaže psiholog.

TV Prva printscreen

 

Još uvek se ne može reći na kom je intelektualnom nivou devojčica, ali je neophodno fokusirati se njene jače strane, naveo je Vukašin Čobeljić.

- Neophodno je da se navikne na novonastale okolnosti. Polako će se procenjivati na kom je ona nivou. U odnosu na to kada je došla, sada interakcija postoji, isitče psiholog Čobeljić za "Prvu" TV.

On je zaključio da u ovim okolnostima stvari kod zanemarene devojčice idu nabolje, a kako će biti, treba ići korak po korak.

Bonus video:

 

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi