Od udaje za pokojnika i "crne svadbe" do pljuvanja dece: Ovi srpski običaji su bizarni na više nivoa

Sto sela sto adeta (običaja), kažu u Srbiji. Ima ih toliko iz svakog kraja da bi nam trebale godine i godine da ih sve ispišemo, a namena im je različita - za svaku priliku ili nepriliku, lep ili tužan povod, od rođenja deteta, preko slavlja krštenja, rođendana, krsnih slava pa do sahrana.

Narodni običaji su se generacijama prenosili s kolena na koleno, danas se mnogi ne praktikuju, nekih se sa setom sećamo, a ima i onih koje s jezom prepričavamo.

Jedan od takvih je tzv. crna svadba , običaj koji se poštovao kod Vlaha, ukoliko bi došlo do iznenadne smrti devojke ili mladića.

Ukoliko nisu stigli da stupe u brak, na sam dan sahrane bi se organizovalo venčanje - nalazili bi se supružnici (devojka ili dečko koji su pristajali da ostanu u braku s pokojnikom godinu dana kao i da se u tom periodu "ne zaljube ili budu sa nekom drugom osobom".

U nekim porodicama se organizovalo samo odlaskom na groblje i dogovorom dok su neki pravili prave svadbe sa svatovima i gostima, uz jedinu razliku - na ovoj su svi plakali i naricali u žalosti.

Brak bi važio godinu dana, a "raskida se" odlaskom na groblje sa barjakom, gde majka preminulog odigra kolo na grobu.

Printscreen/YouTube

 

Da je kult mrtvih bio izuzetno jak kod naših predaka govori i običaj u pojedinim krajevima gde su se neudate devojke sahranjivale u venčanicama ili u belim kovčezima. Tačno poreklo običaja nije poznato, ali se zadržao i do danas.

Običaj koji je danas gotovo iskorenjen je priprema pokojnika za sahranu, a praktikovao se kada bi umro u svom domu.

Kupanje bi vršio neko stariji iz komšiluka i to vlažnim peškirima, muškarac se obrije, poseku mu se nokti i obuče se novo odelo, koje pokojnik spremi još za života. Nekada se ovaj običaj kupanja pokojnika vršio isključivo napolju.

Virdžina - održavanje patrijarhalnog sistema

Ukoliko porodica nije imala muške potomke, odabrala bi se ćerka koja ne sme da uda. Ona bi se oblačila kao muško, dobila muško ime, a zatim kao "muškarac" preuzela sve važne poslove u kući.

Printscreen/YouTube/ Anjanized

Tako je nastavljala lozu, kako se govorilo u delovima Crne Gore, Kosova i Metohije i Albanije, odakle je ovaj običaj došao.

Virdžina je i ime kultnog filma koji govori upravo o ovom običaju.

"Pljuvanje protiv uroka"

U borbi protiv uroka najčešće su naši stari koristili crveni konac oko ruke, beli luk u džepu i simbolično pljuvanje uz reči "pu, pu, da te ne ureknem".

Najčešće se praktikovalo na maloj deci, mladima, lepim devojkama ili mladićima...onima koji svojom lepotom ili nekim drugim kvalitetom privlače pažnju ostalih.

Prema verovanju, svaka reč hvale ili divljenja, kao i svaki pogled u sebi krije moć uroka, a verovaloo se da ga i kontra može oterati - kada vide recimo lepu bebu, često bi je "popljuvali" i rekli "pu,pu, al si ružna".

Bonus video

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi