Kada duša boli, onda život stane: Šta je bilo, bilo je! Od sada je samo budućnost važna!:"24sedam" među zidovima "Laze"

Debeli sunđer natopljen dezinfekcionim sredstvom stoji na ulazu Klinike za psihijatrijske bolesti „Dr Laza Lazaravić“, najstarije takve ustanove na ovim prostorima.

Svaka noga koja prelazi taj prag duboko upada u to. Zaštitne maske preko nosa i usta nose svi. I zaštitne naočare. Kada je neophodno, i punu opremu. Dakako, zbog koronavirusa koji hara Srbijom od 6. marta.

Nikad nismo prestali sa radom

Popularni „Laza“ za sve to vreme nikada nije postao kovid-centar, već je 24 sata, sedam dana u nedelji, otvoren za sve građane kojima je neophodna psihijatrijska pomoć. Ipak, korona je uslovila reorganizaciju rada zaposlenih u zgradi u Višegradskoj.

– Sada je situacija drugačija. Cela zgrada funkcioniše kao prijemna urgentna služba. Svakodnevno imamo desetak pregleda. Nekad i 20 – uvodi ekipu „24sedam“ među zidove zdanja dr Goran Đinđić, pomoćnik direktora za medicinske poslove Klinike za psihijatrijske bolesti „Dr Laza Lazarević“.

Tišina u zgradi

U zgradi se ne čuje nikakav šum. Poneka reč zaposlenih stigne do naših ušiju. Radi se. Na drugom spratu smo. Vrata nekadašnjeg muškog odeljenja „K“, koje sada, u sklopu nove organizacije koja je u skladu s novim epidemiološkim merama, funkcioniše kao urgentno, otvaraju se. Tu su neki od najtežih pacijenata, a dr Goran Đinđić objašnjava situaciju:

– Da ne bi došlo do mešanja pacijenata, u zavisnosti od toga kojeg dana su došli i koji im je dan po redu na lečenju kod nas, a zbog epidemije kovida, napravljena je kompletna reorganizacija rada Klinike još u martu. Na prijemu se uradi trijaža ili procena trenutnog stanja pacijenta. U odnosu na to, odlučujemo da li će i gde on biti zadržan na lečenju. Ukoliko je neophodno testiranje na koronavirus, onda se osoba testira. Odeljenje „K“ blešti od sunca koje ulazi kroz svaki prozor. Sobe su uredne. Pacijenti se odmaraju. Neki leže, dok pojedini čitaju knjige. Veliki dnevni boravak je prazan. Tišina je potpuna. Dr Goran Đinđić kaže da svi vode računa o tome da se kovid ne pojavi među pacijentima.

Pacijenti se u proseku zadržavaju 30 dana

Izlazeći iz „K“ odeljenja, dr Goran Đinđić kaže da se u proseku pacijenti zadržavaju na lečenju 30 dana. – To je savremeni trend u psihijatriji, koja se stalno razvija. To je najbolji mogući model. Terapija je uglavnom medikamentozna, a pristup multidisciplinarni. Razgovori, radna terapija i sve ono što je moguće u bolničkim uslovima da se pruži, to se i pruži – zaključuje on.

Vodimo računa o koronavirusu

– Bilo koji respiratorni simptom ili povišena temperatura razlog je za testiranje. Ukoliko je pacijent pozitivan na koronu, onda se prebacuje u Kliniku za infektivne i tropske bolesti. Prethodno, on se izoluje u posebnu prostoriju namenjenu za to da ne bi došlo do eventualnog prenosa virusa na druge pacijente – objašnjava dr Đinđić.

Na lečenju ih je 15 i njihovo stanje je teško. Oboleli su od psihoze, teškog psihičkog poremećaja, a kako dr Đinđić navodi, najviše je slučajeva shizofrenije. Naravno, po ponašanju štićenika „Laze“ nikad ne bi moglo da se zaključi kakvu duševnu patnju i muku su ti ljudi pre lečenja prošli.

 

Sada su dobro

– Dobijaju svoju terapiju. Sada su dobro. Svi koji su u prethodnom periodu imali potrebu za bolničkim lečenjem su odavde. U sklopu odeljenja je dnevni boravak. Tu su stolovi, televizor, sto za stoni tenis. Odvojeni deo je za društvene igre – „monopol“, „pazl“, „ne ljuti se čoveče“… Za njih je to veoma bitno. Njihov boravak ovde mora nečim i da se upotpuni. Lečenje jeste veoma bitno, ali je isto tako bitno da se pacijenti malo opuste, druže, da imaju interakciju među sobom. Ipak, bolnički dan je dug – kaže dr Goran Đinđić.

U tom času pojavljuje se čovek u dnevnom boravku. Ljubopitljivo gleda u pridošlice. Ali ćuti. Drugi pacijent pomalja glavu. Javlja se svom doktoru. Nosi masku. Pita ko smo i šta smo. Priča da je tu odskoro i da je sasvim siguran da će za koji dan napolje.

– Šta je bilo bilo je. Od sada je samo budućnost važna – kaže nam proročki on. I to je to. „Laza“ nije bauk. I, nije strašno ako si tu. Čak i u eri korone i zbog korone. A ima i takvih ljudi, koji nisu mogli da se izbore sa onim što ih je snašlo posle lečenja od kovida. Pronašli su pomoć za sebe. Jer najveći bol, kako su nekad pričali pređašnji radnici „Laze“, jeste bol duše.

Svaki fizički prođe, ali onaj koji lociramo negde u sredini grudi, tu oko srca, kad boli, onda čoveku nema života.

 

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi