Da li ste čuli za Mariju Trandefil? Prezirala bogatstvo, pomagala siromašnoj deci, a zgrada u koj se nalazi Matica srpska je njena

Ako ste nekada prolazili pored zgrade gde se nalazi sedište Matice srpske u Novom Sadu, niste ni slutili da ona krije tajnu priču o najvećoj srpskoj dobrotvoriki - Mariji Popović Trandafil.

Ali, hajde da vas prvo uputimo u to ko je bila Marija Trandafil.

Marija Popović je rođena 25.decembra 1816.godine u bogatoj novosadskoj porodici. Kada su joj roditellji preminuli, brigu o njoj preuzimaju rođaci i sa 16 godina je udaju za četrdesetogodišnjeg Jovana Trandafila, grčkog trgovca krznom iz Erdelja. 

Printscreen/Googlemap

Venčanje je bilo u Osijeku, 31. januara, 1832. godine, u pravoslavnoj crkvi posvećenoj apostolima Petru i Pavlu. Par je ubrzo dobio dvoje dece, Kostu i Sofiju, koji su ubrzo premunili. Bol je bila velika i Marija i Jovan su bili neutešni. Zato su doneli važnu odluku: Pomagaće ustanove kulture, decu, bolesne i siromašne.

Svašta se pisalo i pričalo o Mariji tada, ali jedno nije moglo da joj se ospori - bila je pismena i govorila je nemački jezik.  

Borba sa muževljevom familijom

Iako su odlučili da svoj život posvete drugima, nakon suprugove smrti protiv nje je vođeno nekoliko parnica. Muški srodnici - i sa njene i sa muževljeve strane - želeli su da joj uzmu imanje i novac koje je stekla zajedno sa Jovanom, jer su smatrali da jedna žena ne zna i ne sme da upravlja muževljevom zaostavštinom. Priređivali su joj i razne pakosti:optuživali je da je lopov, širili tračeve po gradu o njenom moralu, želeli da završi u ludnici i tamo okonča svoj život.

Marija i Jovan sagradili mnoge crkve, školovali siromašnu decu

Marija i Jovan su sav svoj zarađeni novac investirali u kupovinu nekretnina od čijih prihoda su pomagali đake, crkvu, siromašne i bolnice u Osijeku, Somboru i Novom Sadu. Obnovili su i Nikolajevsku crkvu u Novom Sadu, ikonostas Uspenske crkve, kao i Jermensku crkvu. Krst od ružičastog mermera koji je dugo stajao u centru Novog Sada, a danas se nalazi u Sabornoj crkvi, predstavlja najstariji javni spomenik, napravljen je po Marijinom nalogu. Platila je izradu skupocene zastave novosadske „Zadruge Srba zanatlija“, 1874. godine. Za vreme Prvog srpsko-turskog rata (1876) bila je predsednica odbora za prikupljanje pomoći ranjenicima, za šta je dobila orden Crvenog krsta za te zasluge.

Kada je u Novom Sadu vladala glad, Marija je hranom pomagala gladne bez obzira na njihovu naciju i veru. U njenom vlasništvu su bile mnoge kuće u strogom centru Novog Sada, u Zmaj Jovinoj, Miletićevoj, Pašićevoj i Dunavskoj. 

Nakon njene smrti, osnovan je fond iz koga su se školovali mnogi đaci Srpske velike gimnazije. Deca su morala biti pravoslavne veroispovesti, ali bez razlike u narodnosti. Međutim, njeno najveće zaveštanje bio je Zavod za izdržavanje sirote i siromašne dece u Novom Sadu i u njemu su boravila pravoslavna siročad uzrasta od šest do 12 godina. Zgrada je završena 1912. godine, kada je tu smeštena i gradska čitaonica. Posle Prvog svetskog rata, ovo zdanje se koristilo za smeštaj vojnika različitih vojski. Od 1928. godine u zgradu je useljena Matica srpska, da bi za vreme Drugog svetskog rata tu bio smešten Dom za prevaspitavanje devojaka i radio je do oslobođenja 1944. godine.

Počiva pored muža i dece

Kako je pisao Vasa Stajić, Marij nije bila zainteresovana za uobičajen bogataški stil života, već je težila da za sobom ostavi bogougodna dela, po kojima će je ljudi pamtiti.

Marija je umrla u Novom Sadu, 14. oktobra, 1883. godine, u kući u kojoj je rođena. Sahranjena je u kripti Nikolajevske crkve, pored svoje dece i supruga.

Inicijativom novosadskog Naučnog instituta za veterinarstvo 2017. godine je postavljena spomen ploča u njenu čast. Na ostalim zgradama se ne nalazi nikakvo obeležje.

Trg koji se nalazi između Matice srpske i Nikolajevske crkve nosi ime po Mariji Trandafil.

Mural u Novom Sadu

Trg Marije Trandafil u Novom Sadu krasi i mural sa njenim likom, koji je pre par dana oslikao Uglješa Colić, doktor slikarstva. Kako kaže, on bi trebalo da služi kao podsetnik svim Novosađanima na lik i delo naše najveće dobrotvorke.

- Ona je iškolovala na stotine dece koji nisu imali para za obrazovanje i mislim da je to možda i najveća zadužbina koju je ona ostavila. Mislm da je važno da sačuvamo uspomenu na njen lik i delo i da sugrađani se sete ko je ona bila išta je ona radila jer ona jeste naša znamenita Novosađanka - ističe Ugleša Colić.

Bonus video:

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi