Predsednica Sindikata nauke iznela teške optužbe: Pojedini dekani diskriminišu naučnike da bi štitili svoje pozicije na fakultetima!

U Srbiji oko 1.800 naučnika i istraživača već 11 godina radi na ugovore od po godinu dana, jer dekani i direktori instituta odbijaju da ih zaposle na duži period, kaže za 24sedam predsednica Sindikata nauke dr Đurđica Jovović.

Jovovićeva objašnjava da najviše takvih istraživača ima na pojedinim fakultetima i dodaje da je ministar prosvete Branko Ružić još krajem prošle godine doneo program institucionalnog finansiranja gde je obavezao dekane i direktore instituta da sa naučnim istraživačima sklapaju ugovore o radu na period trajanja zvanja, a to je pet godina.

Nakon toga sledi reizbor u staro zvanje ili napredak u novo zvanje.

- Međutim, u najvećem broju fakulteta i jednom broju instituta to i dalje nije praksa. Tu dekani i direktori instituta drže te istraživače na ugovore o radu koji su ograničeni na godinu dana. I to je nešto što je protivzakonito, suprotno čak i Zakonu o radu zato što je taj zakon odredio da možete nekoga da držite na određeno najviše dve godine - kaže ona.

24sedam/Goran Sivački

Na pitanje da to znači da su istraživači ucenjeni od strane dekana, Jovovićeva odgovara potvrdno.

- To ide dotle da ukoliko za određeno vreme ne potpišete taj ugovor na godinu dana, smatra se da vam je raskinut radni odnos i da više niste zaposleni. Tako da su oni primorani da potpisuju te ugovore. Inače, broj istraživača se povećavao tako da prema podacima iz aprila prošle godine znamo da je bilo 1.800 istraživača koji su već 11 godina zaposleni na fakultetima i nekim institutima, a po ugovorima na godinu dana - tvrdi Jovovićeva.

Ona kaže da su interesi dekana da naučnicima ne daju stalne ugovore vrlo različiti. Jedan od razloga je i to što, kako je objasnila, na taj način će njihove zarade morati da isplaćuju iz budžeta samih fakulteta a ne kao do sada iz budžetskih sredstava. Ali to nije jedini razlog.

- Pošto imamo predstavnike sindikata na tim fakultetima saznali smo da se pojedini fakulteti boje da naučni radnici ne napreduju brzo, zato što su vrlo uspešni, mladi... da sutra kada se otvore konkursi za nova radna mesta, da naučni radnik može da konkuriše za mesto, recimo, redovnog profesora - objašnjava ona.

Na pitanje da li to, zapravo, znači da dekani diskriminacijom naučnika i istraživača štite svoje pozicije, Jovovićeva je odgovorila potvrdno.

- Da, štite svoje pozicije! Kako da ne. Jer ti izgovori da je njima država nametnula te mlade ljude, da oni ne znaju šta će sa njima jer projekata više nema... za to nemaju opravdanja, nemaju uporište da brane svoje stavove, iz prostog razloga što su svake godine dekani dobili od ministarstva predlog da naprave plan i program rada tih ljudi u naučnim zvanjima na fakultetima. I da ti mladi ljudi mogu da rade, da se zna tačno šta će da rade i kako će se meriti rezultati njihovog rada. Nije istina da oni nemaju šta da rade! - rekla je ona.

- Šta sada rade pojedini dekani? Kada više neće da drže naučne radnike na fakultetima, ili ih ne stave ih u sistemazaciju ili ih brišu iz sistematizacija. Onda donesu odluke na svojim telima gde kažu da od sutra neće birati istraživače u naučna zvanja na svojim fakultetima... Dakle, kažu da nemaju potrebe da više zapošljavaju naučnike - dodaje Jovovićeva.

A sem što imaju problem sa tim da dobijaju ugovore na godinu dana, naučnici više strahuju od toga ostanu i bez tih ugovora.

Jer, kako objašnjava Jovovićeva, fakulteti po statutu univerziteta nemaju obavezu sprovode njihove izbore u dalja zvanja.

- A to znači ako po Zakonu o nauci neko ne napreduje u zvanju, on gubi naučno zvanje i automatski ostaje bez posla. I onda taj istraživač mora da nađe instituciju u Srbiji koja se bavi sličnim ili istim istraživanjima, da podnese zahtev za izbor u zvanje toj srodnoj kući i najčešće da plati čitavu tu proceduru koja na nekim fakultetima uopšte nije jeftina - kaže Jovovićeva i dodaje da procedura za izbor u najviše naučno zvanje može da košta i 200.000 dinara.

Što se tiče plata i tu postoje velike razlike između naučnika i profesora na fakultetima.

Jovovićeva objašnjava da nastavni kadar na fakultetima ima uredbu o finansiranju gde su im jasno definisani koeficijenti i osnovne zarade.

- To u nauci ne postoji od 2011. godine. Mi od tada imamo šest kategorija, pri čemu najniža plata je u visini minimalca za one koji su zaposleni u toj šestoj kategoriji. Imate naučnike na fakultetima i institutima koji primaju minimalne zarade - kaže Jovovićeva.

Što se tiče plata po kategorijama, najveće su one koje imaju naučnici u A1 kategoriji a ona iznosi oko 150.000 dinara. Ali ona kaže da od oko 12.000 naučnih radnika samo 10 odsto njih ima visoku platu. 

- Često se u medijima pojavi vest da su naučnici treći po visini zarada koje primaju u Srbiji. Ali to su samo oni koji imaju tržište pa mogu sami da formiraju svoje zarade. A to nije slučaj sa onima koji se finansiraju iz budžeta - objasnila je Jovovićeva.

24sedam/Katarina Mihajlović

Ona je slikovito prikazala i kakve sve nelogičnosti postoje kada se priča o platama naučnika.

- Može se desiti da u istoj laboratoriji ili fakultetu sede jedan do drugog dva naučna radnika, sa istim naučnim zvanjima, a sa razlikom u platama i više od 60.000 dinara! A druga stvar koja je još strašnija jeste da vam zaposleni u istoj radnoj organizaciji, koji ima manje zvanje od vas, ima veću platu! Da vam dođe novi, mladi saradnik koji je samo doktorirao i ako mu je ministarstvo dalo kategoriju A1 on će imati veću platu nego naučni saradnik u kategoriji A4 - objasnila je ona.

Na pitanje koja je prosečna plata, Jovovićeva kaže da bi jedan mladi naučni radnik, koji je izabrao za prvo zvanje da bude naučni saradnik, mogao da zarađuje između 70.000 i 80.000 dinara.

I dok borba naučnika i istraživača traje, Jovovićeva se plaši da će se i ove godine pojedini dekani i direktori instituta ponuditi štetne ugovore naučnim istraživačima.

- I sada kada dođe 31. decembar, oni će svima njima da raskinu ugovore. A onda će posle 1. januara da ih sklope ponovo - rekla je ona.

BONUS VIDEO

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi