Analiza stručnjaka iz Mense i Petnice: Onlajn nastava isključila je đake iz ranijih aktivnosti koje su imali, posledice bi mogle da budu velike

Već znamo da je epidemija koronavirusa promenila svaku poru života, a, čini se, najviše način učenja dece. Fakat je da je đake „proterala“ iz klupa i otvorila put ka tome da iz škola izađu sa znatno manje znanja i veština. Tako bar vide problem u Mensi i Petnici.

-I pre epidemije postojala je potreba da se nešto menja, da se poveća nivo funkcionalnog znanja. Situacija je sada ozbiljnija. Već pri prvom susretu sa onlajn nastavom mogli smo da analiziramo prednosti i mane, ali i da napravimo strategiju za dalje. Nastava mora da bude interesantnija, zahteva ozbiljniju pripremu, moraju da se uvode nove metode koje su efikasnije, koje liče na igru. U suprotonom, ako ostanemo na zastarelim metodama koje se baziraju na ponavljanju činjenica, onda će onlajn nastava da bude korak unazad za naše obrazovanje, upozorava za “24sedam” Ranko Rajović, osnivač Mense Srbije i autor NTC programa, koji se izučava u desetinama zemalja širom sveta.

Vigor Majić, direktor Istraživačke stanice Petnica, upozorava, takođe, da je onlajn nastava isključila niz ranije postojećih oblika aktivnosti, zbog čega je veoma opasna za decu.

-Ja ovu situaciju nazivam “razbijena škola” i “razbijena nastava”. Pad intenziteta i kontinuiteta rada u školi neminovno dovodi i do gubljenja ritma i povezanosti u učenju i razumevanju. Ima mnogo dece koja nemaju dobre uslove, čak ni minimalne, za iole normalan rad od kuće, ako rad od kuće uopšte možemo nazvati normalnim, naglašava Majić.

On napominje da se lično zalaže za što je moguće normalniji rad škola uz održavanje svih mogućih oblika aktivnosti.

Može sve uz epidemiološke mere

-Verujem da se gotovo sve takve aktivnosti mogu adaptirati i na epidemiološke rizike. Ovo je odlična prilika i da se preispita obimnost postojećih nastavnih programa, da se razviju nove tehnike rada, novi oblici zadataka, dijaloga, pojedinačnog i grupnog rada, da se podstakne kreativnost i učenika ali i nastavnika. Rizika po zdravlje imamo i svaki put kada se u “normalno vreme” organizuje školska ekskurzija, kada se izvodi nastava fizičkog vaspitanja, kada se radi u radionici – pa opet, to do sada nije bio razlog da se takve aktivnosti eliminišu, jer su one značajne za obrazovanje i razvoj učenika, dodaje sagovornik “24sedam”.

Ocenjujući da postojeći problemi predstavljaju i svojevrstan izazov, Majić predlaže da bi, u vreme kada nema časova, dete trebalo podsticati da čita, da samostalno uči i neke stvari koje nisu obuhvaćene školskim programom, na primer, da sami uče neki strani jezik na kompjuteru, ali i da se kreću i da se druže sa vršnjacima.

-Deci je važno da imaju slobodno vreme i da ga sami planiraju i koriste i što je dete starije, to roditelji treba manje da ispunjavaju to vreme po svojoj želji. U tom kontekstu, hobiji su dragocena aktivnost ali i druženje sa vršnjacima. Dete ne treba da bude rob školskog programa, niti svojih, često preterano ambicioznih, roditelja – naglašava Majić.

On ocenjuje da u regularnim okolnostima, škole imaju mnogobrojne mogućnosti da se bave učenicima koji hoće i mogu više od onoga što su sadržaji propisanih školskih programa.

-To su razne školske sekcije i grupe, vanškolske aktivnosti, podsticajni odnos predmetnih nastavnika, slanje učenika na razne kampove, zimske i letnje aktivnosti koje organizuju druge organizacije. Pravi problem je u tome što sve to zavisi od raspoloženja, volje i sposobnosti nastavnika koji inače imaju brdo sopstvenih problema i prilično nestimulativno okruženje za dodatne aktivnosti, ocenjuje Majić.

Funkcionalno znanje u zaostatku

Istovremeno, Rajović naglašava, da PISA test pokazuje da je funkcionalno znanje i kod nas, ali i u celoj Evropi, u zaostatku i znatno ispod proseka Istočne Azije. Mnogi su u strahu da će nastava koja je daleko ispod nivoa koji je bio pre situacije sa koronom, ostaviti posledice, odnosno da će deca izaći sa velikim rupama u znanju.

-Nastava bi trebalo da bude urađena drugačije, da pokreće skrivene potencijale učenika, da ih podstiče na razmišljanje, što zahteva drugačiji pristup. Takav vid nastave eliminiše dosadu, koja je vrsta stresa i jedno neprijatno stanje za učenike. Znači da onlajn nastava koja je iznuđena može da bude dobra, izazovna, da pokrene učenike na razmišljanje, ali pod uslovom da menjamo stare metode reproduktivnog učenja, savetuje sagovornik “24sedam”.

-Na primer, u lekciji o divljim životinjama, postoji stranica na kojoj su slike 8 različitih životinja. Četiri žive u šumi (vuk, lisica, srna i ris), a četiri ne žive u šumi (soko, kamila, noj i pas). Klasična obrada, tj. pitanje bi bilo: zaokruži životinje koje žive u šumi. Dete pogleda sliku i relativno lako i brzo, bez mnogo razmišljanja, zaokruži četiri životinje koje žive u šumi. Drugačiji pristup, za koji se godinama zalaže NTC sistem učenja, jeste da se pokrene proces razmišljanja, tj. postavljanje drugačijeg pitanja: „Šta je zajedničko za vuka, lisicu, medveda i risa?“ Deca gledaju slike, razmišljaju i daju različite odgovore, npr. da imaju četiri noge (onda im učitelj kaže da i pas i kamila imaju četiri noge), onda kažu da su to divlje životinje (učitelj odgovori da je i kamila divlja životinja), onda kažu da te životinje imaju rep (onda učitelj kaže da i pas ima rep). I, tako postavljaju pitanja dok ne dođu do odgovora, bez straha da će pogrešiti, ponekad i uz smeh. Tako, da sam odgovor i nije toliko važan, koliko proces razmišljanja, povezivanja i zaključivanja – predočava Rajović.

Preterano sedenje na kompjuteru

On ističe da veliki problem predstavlja preterana upotreba računara, jer postoje brojni medicinski dokazi da nove generacije dece imaju smanjene neke regije mozga i posledično smanjene kognitivne sposobnosti, upravo zbog preterane upotrebe novih tehnologija i sedentarnog načina života.

-To znači, da ako već imamo upotrebu računara u onlajn nastavi, onda je poželjno da učenici slobodno vreme koriste za sport, rekreacije, a ne da svoje dragoceno slobodno vreme koriste za dodatne aktivnosti na računaru. Tu su roditelji jako važni, jer jedino oni mogu da naprave ograničenja, dodatnu kontrolu, jer znamo da deca jako teško sebi postavljaju granicu. Roditelji moraju da se edukuju, da znaju šta je dobro, a šta nije za razvoj deteta, savetuje Rajović.

Sagovornik “24sedam” dodaje da nastavnici moraju da urade svoj deo posla tako da učenicima bude što zanimljivije gradivo i da im daju što manje domaćih zadataka koji se rade na računaru. Kako ističe, deca mogu sve da nauče, samo je potrebno da upotrebimo prave metode i probudimo njihove potencijale.

-Deca vole da savladaju neki problem, da se potrude, da shvate, da sama nešto naprave i tako se razvija samopouzdanje i samopoštovanje. To znači da prioritet mora da bude uvođenje novih, interesantnih, izazovnih metoda u svakodnevnu nastavu, bez obzira da li je to redovna ili onlajn nastava. Tek tada možemo da pokrenemo skrivene potencijale naših učenika i da im učenje učinimo zanimljivijim i vrednim pažnje – zaključuje Rajović.

Sa deuge strane, Majić opominje da ono što većina škola radi jesu učešća na takmičenjima, jer je to uhodana prilika da se istakne uspeh škole, a nagrade na takmičenjima gode i upravi škole i lokalnoj zajednici, i medijima i, naročito, roditeljima kojima prija da im se dete, odmah nakon uspešnog plasmana na nekom od tamičenja, proglasi za talenat.

-Takmičenja imaju i svoju drugu stranu. Uspeh na jednom takmičenju automatski stvara obavezu kod učenika i predmetnog nastavnika da se pripremaju za sledeći nivo. Te pripreme, odnosno uvežbavanja raznih zadataka i problema mogu da u velikoj meri opterete učenika, da ga odvuku od rada u drugim oblastima koje mogu biti od velikog značaja za znanja, veštine i iskustva, za formiranje ličnosti, razvoj socijalnih veština… Svestranost i širina iskustava, znanja i interesovanja je dragocena za formiranje stabilne i uspešne osobe, savetuje Majić.

Nekritički roditelji

Pripreme i uvežbavanja za takmičenja oduzima veliki deo slobodnog vremena, čime se zapostavlja ravnomerni i sveobuhvatni razvoj ličnosti. To svesrdno i apsolutno nekritički podržavaju i roditelji koji najčešće veruju da je slava važnija od znanja i sposobnosti.

-Moj lični utisak je da relativno mali procenat škola i nastavnika vodi iskrenu brigu o celovitom razvoju svojih učenika, naročito onih koji imaju želju i radoznalost da rade više, osim ako je to u funkciji takmičenja. Ima izrazito pametne (i kasnije ekstremno uspešne) dece kojima sistem takmičenja ne odgovara. Oni, na primer, vole da zadatke rešavaju polako ili kreativno, da tragaju za neobičnim i nestandardnim rešenjima ili, jednostavno, ne žele da se trkaju sa drugima, već da rade nešto samostalno bez štoperice i komisija koje im stoje nad glavom. Takvi često ostaju neprimećeni i nenagrađeni. Originalno i neobično rešenje nekog problema, čak i ako nije baš najtačnije, ukazuje na dragocene intelektualne kvalitete koji mogu biti od ključne važnosti za profesionalni razvoj i uspeh u životu, predočava Majić.

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi