Konačno rezultati koji se tiču svih nas: Koliko nas depresija povređuje u odnosu na početak pandemije?

Nivo depresije kod ljudi smanjio u odnosu na period kada se virus pojavio u Srbiji, pokazalo je istraživanje Instituta za mentalno zdravlje o uticaju pandemije na psihu ljudi, rađeno tokom druge godine pandemije.

Prema rečima psihijatra dr Marije Dabetić, istraživanje iz prve godine pandemije pokazalo je da je stopa depresivnosti kod ljudi dvostruko veća u odnosu na period pre pandemije.

- S početkom pandemije 2020. godine, naše stanovništvo je doživelo veliki stres, to je stopa umerene i blaže depresivnosti, koje mogu da se razreše uz pomoć psihoterapija - kazala je Dabetić.

Ona ističe da je nastavak istraživanja pokazao da se u međuvremenu nivo depresivnosti smanjio, što znači da su se pojavili zaštitni mehanizmi stanovništva, jer su počeli da se prilagođavaju životu u pandemiji.

- Stopa teške depresivnosti koja nužno zahteva da se obratimo stručnjacima iz te oblasti je stalno ista i pre pandemije i posle, zanimljivo je da su to ljudi koji su stalno kod kuće i nisu se nikada javili za pomoć - navela je Dabetić.

Dabetić kaže da je istraživanje pokazalo i da je za 7,1 odsto povećana upotreba alkohola i psihoatiktivnih supstanci u odnosu na period pre pandemije.

Profimedia

Zato savetuje da ljudi potraže stručnu pomoć kada primete da imaju zastoj u raznim životnim oblastima i kada ne mogu sami da prevaziđu neke probleme.

- Sve ono što traje neko vreme, što ne prevazilaze, kada imaju zastoj u životu u raznim životnim oblastima i kada im okolina to sugeriše - navela je Dabetić.

Dečiji psihijatar dr Emina Garibović kazala je da je pandemija ostavila veće posledice na decu i adolescente, jer oni ne mogu tako dobro kao odrasli da razumeju socijalne krize.

- Kod mlađe dece, koja su kod kuće ostajala sa roditeljima, bio je zabeležen poremećaj privrženosti, kada dete nije sigurno u u situacijama kada se nakratko odvoji od roditelja - kazala je Garibović.

Ističe da je kod dece svih uzrasta za vreme pandemije zabeležen poremećaj pažnje i razdražljivost, a kod adolescenata depresivnost i specifični problemi pažnje.

Doktorka ukazuje da roditelji treba da obrate pažnju na ponašanje dece i ističe je vreme da se potraži stručna pomoć kada primete hiperaktivnost, ekstremnu razdražljivost, a ključni alarm je, kaže, kada prestanu da se igraju.

- Treba da potraže stručnu pomoć kada primete da se deca povlače, ekstremnu razdražljivost, hiperaktivnost, nemogućnost da ih smire i zainteresuju, a najvažnije kada deca prestanu da se igraju - navodi Garibović.

Na Institutu za mentalno zdravlje ljudi danas je održan forum "Duševno zdravlje ponovo u fokusu", na kojem je predstavljeno istraživanje o učestalosti psihijatrijskih poremećaja i jačini distresa tokom pandemije.

BONUS VIDEO:

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi