Stevan je tri puta pilotirao avionom kada mu je javljeno da je unutra bomba: Otkrio šta kao pilot nikada nije smeo da kaže putnicima!

Srbija je poslednjih dana bila svedok čak osam dojava o postavljenoj bombi na letovima Beograd - Moskva. Sve dojave su upućene u roku od nedelju dana, a MUP je svaki put kontradiverzionim pregledom letelice utvrdio da su dojave lažne.

Nažalost, nikako se ne isključuje mogućnost da će se ovako nešto ponovo dogoditi.

Srpski pilot u penziji Stevan Ignjatović imao je tokom karijere na svojim letovima čak tri lažne dojave o bombi u avionu. Kako kaže, kada god su dojave bile na njegovim letovima pomišljao je da te bombe nema.

- Ljudima koji nisu svesni toga kakvu pometnju mogu da naprave, u glavi je samo jedno - da izazovu haos, i onda, zato što su dokoni, dojave da u avionu postoji bomba. Jer da bi neko uneo bombu u avion, trebalo bi da bude ludački hrabar i svestan toga da će svi u avionu poginuti, pa i on, ako tu bombu aktivira - objašnjava Ignjatović, i dodaje da u poslednje vreme postoji velika zaštita i vrši se više kontrola nego što je to bilo ranije.

Pilot ističe da su se njemu lažne dojave o bombi uvek događale u nekom periodu kada je na sceni bio loš politički trenutak, kao što je i sada. Nije važno da li je političko stanje loše u našoj državi, susednoj ili bilo gde drugo.

- Prvi put se to dogodilo 1982. godine, kada sam bio kopilot na "boingu 727" posle Titove smrti i kada je nestabilnost nastupila u Jugoslaviji. Drugi put pred definitivni raspad Jugoslavije, po ukidanju sankcija, i treći 1997. godine, pred bombardovanje - kaže on.

Prvi put mu je bilo teško jer je, kako kaže, bilo mlad kopilot, sa dve godine iskustva. Let mu je bio iz Dubrovnika za Glazgov. Dojava je svakako bila lažna, a kapetan na tom letu im je rekao da ne paniče i da on najverovatnije zna šta je u pitanju.

Ignjatović objašnjava da se neretko dešava da neko iz kompanije, ko radi na aerodromu, bude umešan u plasiranje takvih informacija, pa i u učestvovanje u tome kada uzbuna nije lažna. On zato napominje da je najvažnije da zaposleni budi suvi profesionalci, a da oni koji zapošljavaju ljude dobro provere koga zapošljavaju. To se desilo i na njegovom letu iz Dubrovnika.

- Kad je urađena kompletna provera i kada je ustanovljeno da nema nikakve bombe, objašnjeno nam je da je dojava došla od službenika JAT-a iz Dubrovnika koji se na taj način svetio kapetanu leta. Ispostavilo se da je otac tog službenika bio pripadnik službenih jedinica i da je streljan u Blajburgu. On je tako pokušao da se osveti kapetanu koji je bio u partizanskim jedinicama i visoko pozicionirani oficir u to doba. Međutim, policija je tada efikasno uradila svoj deo posla i on je proveo posle toga šest godina u zatvoru - kaže bivši kapetan.

Foto: Youtube/HappyTV

Ipak, Ignjatović kaže da je teže bilo kad je na letu bio sam, jer je morao da bude miran i staložen. Zadatak mu je bio da ljudima stavi do znanja da ne treba da se plaše, da ne dozvoli da se stvara panika i da utiče na to da svi urade ono što zavisi od njih.

- Bio sam svestan situacije, ali, srećom, opasnosti nije bilo - kaže on.

S obzirom na sukob u Ukrajini i na to da smo mi još uvek jedina zemlja iz koje su omogućeni letovi za Moskvu, postavlja se pitanje kakva je procedura kad se nađete u tuđem vazdušnom prostoru, a Ignjatović objašnjava da je sve regulisamo pravilima o kontroli letenja.

- Da biste ušli u vazdušni prostor nečije države, pogotovo kada u svetu postoje političke i vojne tenzije, javljate se kontroli letenja koja bi trebalo da vas prihvati i daje vam uputstva koja pratite dok ste na njihovoj teritoriji. Kad se približavate sledećoj zemlji, ta kontorola na kojoj ste trenutno transferiše vas narednoj, i tako je sve dok ne dođete do destinacije na koju ste upućeni. Zbog toga je mala verovatnoća da se potkrade greška da neko obori avion a da nije imao nameru da to uradi, pa čak i u najgorim uslovima, kad je ratno stanje - kaže on.

Koja je procedura i kako pilot reaguje na dojave o bombi?

Ignjatović objašnjava da sve posade tokom školovanja prolaze obuku za tu vrstu neprijatnosti koja može da im se dogodi u avionu. To podrazumeva osnovna saznanja o vrstama bombi, o tome kad bomba može da eksplodira, da li će da eksplodira i šta uraditi ukoliko bude pronađena.

Obuke uglavnom drže ljudi koji se bave bombama u policiji i Vojci Srbije, a svi su prošli tu stručnu, teorijsku nastavu i razgovarali o tome. Međutim, najbitnije je, kako kaže, da operativni centar nacionalne kompanije u trenutku saznanja direktno ili preko kontrole letenja javi posadi da problem postoji. Tada kapetan i ostali članovi posade moraju da primene određene procedure.

- Na kapetanu je odgovornost da proba da zaštiti ljude u avionu ukoliko do detonacije dođe, da proba da vrati taj avion. Što se tiče pomoći u slučaju da bomba eksplodira, ona zavisi od toga na kojoj visini se to dogodilo i kolika je jačina eksplozije. Ako se ne oštete vitalne funkcije motora, znači da avion može da leti. On to može i sa jedim motorom, ali ako su mu oštećene komande, tu je bespomoćan i pilot, i avion, i svi članovi posade - kaže on.

Što se tiče putnika, Ignjatović objašnjava da je procedura da im pilot objavi da mora da se vrati na aerodrom odakle je poleteo i kao razlog navede tehničke probleme. Jer kad bi se putnicima objavilo da postoji i najmanja mogućnost da je u avionu bomba, došlo bi do neviđene panike i bilo bi žrtava zbog toga, a bombe najverovatnije ne bi ni bilo.

Nakon dojave, avion se vraća i parkira na prostor predviđen za takve situacije i sve propratne službe se tada angažuju oko aviona. U zavisnosti od ozbiljnosti situacije, putnici i posada se ili brzo evakuišu, tako što se spuštaju svi slajderi i ljudi istrčavaju, ili se mirno iskrcaju. Posle toga dolazi policija sa psima, koji bi trebalo da detektuju eksploziv. Ukoliko ne pronađu ništa, avion ostaje na tom mestu do vremena kada je trebalo da sleti na destinaciju ka kojoj se uputio, da bi svi bili sasvim sigurni da u avionu ne postoji baš nikakva eksplozivna naprava. Tek onda se dalje taj avion čekira po svim preostalim ček-listama da bi mogao da nastavi let.

Kako putnici mogu da reaguju da bi se zaštitili?

Stevan Ignjatović objašnjava da i putnici mogu da pomognu zaposlenima na aerodromu i posadi tako što će da prijave osobu za koju smatraju da se čudno ponaša. On objašnjava da treba obratiti pažnju na one ljudi koji su nervozni, koji cupkaju i znoje se.

- Građanska je dužnost, da biste zaštitili sebe i sve ostale u avionu, da prijavite službama, odnosno radnicima KD kontrole, da ste uočili da sa jednim putnikom ili više njih nešto nije u redu i da se ponašaju čudno. Trebalo bi obratiti pažnju na sve, jer ljudi primenjuju razne metode da bi se istakli. Retko kad je u pitanju neka velika zavera - kaže Ignjatović.

BONUS VIDEO:

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi