Odgajamo korona generaciju! Hoće li neizvesnost "ubiti" mlade?! Dr Nevena otkriva sve ožiljke koje će imati naša deca

Naučnici širom sveta govore da upravo stasava korona generacija, generacija na prekretnici života, koja će imati posledice odrastanja u okolnostima pandemije. Psihijatar dr Nevena Čalovska Hercog govori za 24sedam o tome gde su mladi nakon dve godine izmenjene stavrnosti, otkriva nam koji su to “efekti ožiljaka” koje oni mogu poneti i kako je to njihova "budućnost na čekanju".

Profesor sociologije na Univerzitetu Hildeshajm Mihael Korsten se u svom obiimnom istraživačkom radu usredsredio na korona generaciju. Sa svojim timom sproveo je anketu među mladima o socijalnoj distanci.

Ovaj sociolog smatra da će pandemijska kriza imati dugoročne posledice na planiranje života kod mladih. Smatra da u ovom trenutku postoji cela generacija čija je "budućnost na čekanju" i koja stalno mora da pronalazi novu orijentaciju. Prema rečima profesora Korstena, to bi moglo da dovede do velike frustracije, jer se neke šanse u sticanju znanja i iskustva ne mogu nadoknaditi.

Psihijatar i profesor na FMK na Univerzitetu Singidunum dr Nevena Čalovska Hercog slaže se sa Korstenom i navodi da je jasno da postoji korona generacija.

- Iako je ranije bilo stanovište da pre isteka pet godina od nastanka neke pojave ne možemo govoriti o "generaciji", sada smo shvatanja da već u ovom trenutku nakon dve godine pandemije možemo to tako nazvati – korona generacija. Ubrzali su se sociološki procesi sa jedne strane, a s drugi su zaustavljeni. Imamo do sada neviđeni karakter društvene dinamike i sazrevanja - pojašnjava dr Čalovska Hercog.

Ugroženi oni koji biraju struku, grade porodicu...

Pixabay

 

Ona naglašava da su naročito ugroženi oni koji biraju struku, koji treba da počnu svoj posao i razvijaju karijeru, da grade porodicu, da ostvare dobar partnerski odnos, da stabilizuju svoju društvenu mrežu... Sve to je sada na čekanju ili je veoma komplikovano. Stoga već sada možemo da govorimo o "efektima ožiljaka".

- Ukoliko pravimo analogiju sa ranjavanjem i medicinskim zaceljivanjem, možemo da kažemo da rane i dalje krvare. Mi smo i sada u situaciji da očekujemo još veći porast broja obolelih. Nadamo se kraju epidemije i tako se i ponašamo, ali podaci govore da se ne vidi kraj koroni. Čak i da bude kraj, kako govore, do leta imamo još celo jedno godišnje doba - kaže naša sagovornica.

Privatna arhiva/Nevena Čalovska

Kako ističe, mnogi procesi su drugačiji – procesi školovanja, procesi druženja, mogućnost planiranja je ukinuta. Istovremeno, mladi ljudi su inteligentni a osetljivi, vrlo vešti u pristupanju informacijama.

Sve popularniji pokreti aktivista

 

Profimedia

- Ono što mi kao stručnjaci vidimo jeste to da su oni razočarani nama, institucijama, autoritetima. Izgubili su poverenje u starije generacije, u društvo, u vlade. Mnogo smo grešaka napravili, svuda u svetu se mnogo grešilo. Osim što se malo znalo o koroni, bilo je mnogo kontradiktornih izjava, poruka, mnogo straha i neznanja. Oni će sada sticati poverenje jedni među drugima, među generacijom, to je novi socijalni momenat – upozorava dr Čalovska Hercog, i dodaje da zbog toga pokreti mladih pobeđuju, pokreti aktivista su sve popularniji jer im je to platforma koja ima smisla, koja je plemenita.

Globalni problem sa pandemijom je taj što imamo utisak da ne možemo ni na šta da utičemo, da ništa nije u našim rukama.

- Taj osećaj bespomoćnosti i taj osećaj ugroženosti u skladu sa kontradiktornim porukama je jedna fantastična podloga za raznorazne devijantne ideje, koje se onda množe. Vidite da se sada izjednačava zaštita zdravlja sa socijalnom represijom. To nije u redu - naglašava dr Čalovska Hercog.

Ona ističe da su stariji tinejdžeri i mladi pred stupanje u bračnu zajednicu najugroženiji i smatraju se korona generacijom.

- Stariji tinejdžeri imaju manje vremena da konstruišu svoj životni put, u situaciji su da prave izbore, a taj proces je vrlo kompromitovan. Njihova budućnost je na čekanju. Među mladima je ogromna nezaposlenost, izgubila se mogućnost i onih povremenih sezonskih poslova. Nove tehnologije nameću veću potrebu za novim zanimanjima. Neizvesnost je sveprisutna i ona odlaže procese - kaže doktorka, dodajući da je važno nešto učiniti kako mlade ta neizvesnost ne bi paralisala.

Mladost je burna, nestrpljiva, aktivna, zainetesovana i ima mnogo kreativnih ideja. U svemu tome, zaustavljanje je za mladost dramatično. Treba razmišljati o tome kako individualno ublažiti "efekte ožiljaka".

Kako pomoći mladima i usmeriti ih

 

Pixabay

- Vrlo je važno sada kod mladih sačuvati zdrav razum. Usmeriti ih i okružiti sa svega nekoliko izvora informacija u koje će moći da imaju poverenje. Treba ih takođe usmeriti na to da imaju svakodnevnu rutinu, ali da i pored toga imaju smisao života. Važno je negovati komunikaciju, a najvažnija je komunikacija sa bliskim osobama. Naglašavam da fizička distanca nije isto što i socijalna diistanca, jedno je mera, a drugo je ugrožavanje i odlazak u socio-emocionalnu izolaciju – onaj gotovo najveći ljudski egzistencionalni strah, strah od samoće – objašnjava dr  Čalovska Hercog.

Mladima mogu da pomognu roditelji, a pored toga, u nekim slučajevima se može potražiti i stručna pomoć.

- Biće situacija kada će se kod mladih pojaviti znaci emocionalne nestabilnosti, znači i emocionalnog poremećaja – nesanica, strah, psihosomatske tegobe, depresivnost, suicidalna razmišljanja, zavisnost od nehemijskih i hemijskih sredstava... Ipak, ovo neće biti praksa, već izuzeci kada se traži stručna pomoć. Ipak, ono o čemu mi ovde govorimo u najvećem broju slučajeva nije patologija, već globalna situacija u kojoj nismo bili nikada, te o tome treba razmišljati, diskutovati, dogovarati se. Cilj je zaštititi se od epidemije, da sačuvamo mladima smisao života, da sačuvamo dobre odnose – savetuje psihijatar.

Potreba u sazrevanju je ta da se istražuju svoji potencijali i svoji afiniteti, te je neophodno izbeći pasiviziranost mladih. Kako bi se to učinilo, možemo promeniti orijetaciju na primer u sticanju zananja i iskustava, jer se to ne može nadoknaditii. Sve suprotno bi moglo da izazove frustracije.

- Jedno veliko istraživanje, u kome je učestvovalo više od 200 psihoterapeuta iz Evrope, pokazalo je da se mladi ljudi žale na anksioznost, potištenost i, u velikom broju slučajeve, na nehemijske zavisnosti – zavisnosti od interneta. Tu su, naravno, i hemijske zavisnosti, iz želje da samo "nešto što pre prođe". Rezultati israživanja pokazuju da je mlada generacija ugrožena, odnosno da oseća ugroženost – kaže dr Čalovska Hercog.

Mnogo propuštenog, ali postoji i nešto pozitivno

AP Photo/Darko Vojinović

 

Postoje stvari koje se nikada ne mogu nadoknaditi i koje su mladima oduzete tokom ove dve godine.

- Ono što im je oduzeto je na socijalno-emocionalnom planu – druženje, neposredni socijalni kontakt, planiranje, putovanja... Sad će ih tek ekonomska situacija usporiti i otežati im ostvarenje ciljeva – jasna je dr Nevena Čalovska Hercog.

Ipak, postoji i nešto pozitivno što će doneti pandemija korona generaciji.

- Mladi će biti zreliji, mnogi će revidirati šta im je važno i šta im nije važno, postaće više politički aktivni. To obećava da će biti u budućnosti više socijalne pravde, da će biti manje korupcije, više zaštite životne sredine. Svet je za mlade postao manji, a opet su stekli i svest o lokalnoj zajednici - naglašava dr Čalovska Hercog.

Sistem vrednosti se promenio, kao i posle svake traume, stiče se svest o tome šta je zaista važno, a šta je potpune nevažno u životu. Socijalna kohezija ima prioritet nad materijalnim. Sada činjenica da li imate ili nemate novca ne pravi veliku razliku.

Bonus video

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi