Niste bogomdani, za svoja nedela ćete odgovarati, žene više ne ćute: Poruka ministarke Mihajlović povodom talasa ispovesti #NisamPrijavila

Ispovesti devojaka uz hešteg #NisamPrijavila u kojima navode kakvo su zlostavljanje doživele i zašto nisu prijavile nasilnika pokrenule su čitavu lavinu, te su prerasle u svojevrstan pokret.  

Sve je iniciralo javno priznanje dveju devojaka da su u vezi trpele maltretiranje i batine od istog muškarca. Naravno, usledilo je i pitanje: "Zašto nisu ranije prijavile to nasilje?" 

U potresnim svedočenjima, na hiljade njih dalo je odgovor na pitanje zašto ga nisu prijavile - zato što ih sredina osuđuje, zato što ne očekuju pomoć, zato što ih mnogi okrivljuju da su same krive. 

Ministarka i potpredsednica Vlade i predsednica Koordinacionog tela za rodnu ravnopravnost Zorana Mihajlović u izjavi za 24sedam napominje da svako iskustvo nasilja i traume koje su preživele i proživljavaju žene žrtve nasilja nikog normalnog ne mogu da ostave ravnodušnim.

- Ova godina je bila posebno važna kada je borba za prava žena u pitanju – godina solidarnosti i empatije, u kojoj se ženski glas čuo – bilo da je reč o hrabroj Mileni Radulović i drugim devojkama žrtvama Miroslava Aleksića, ženama iz Petnice i svakoj drugoj ženi koja je smogla snage da se odupre stigmi, strahu i osudi i progovori o svom iskustvu. To je mnogo važno i zbog svih drugih žena – da im pošaljemo poruku da nisu same i da prijave nasilnike. Isto tako ovim se šalje poruka i svima nama da ne ignorišemo nasilje ako znamo da se dešava u našoj blizini, dužni smo da odreagujemo i prijavimo. Ali ovo je poruka i nasilnicima – niste bogomdani, za svoja nedela ćete odgovarati, žene više ne ćute - navodi u izjavi za 24sedam ministarka Mihajlović.

Ona napominje da je svuda u svetu nasilje nad ženama ogroman društveni problem koji zahteva da se uključe svi – država, koja donosi i primenjuje zakone i strategije, ali i međunarodni partneri, nevladin sektor, mediji i svaki građanin i građanka. 

Tanjug/ Strahinja Aćimović

- Ono na čemu stalno insistiram je da nasilje nije privatna stvar, da ne smemo da okrećemo glavu i da pustimo da se to dešava u nečija četiri zida. Svako nasilje za koje znamo ili čujemo moramo da prijavimo i pomognemo žrtvama da se iz začaranog kruga izvuku. Društvo se pokrenulo, žene su se okuražile da progovore i prijave nasilnike koji im zagorčavaju živote. Ipak, svi zajedno moramo mnogo više – i državne institucije, nevladin sektor, međunarodni partneri, mediji. Moramo da radimo više na prevenciji, da radimo sa počiniocima nasilja, da edukujemo mlade o štetnosti nasilja. Važno je da ohrabrimo i osnažimo žene u svom okruženju da ako trpe bilo koji vid nasilјa – bilo ono fizičko, psihološko ili seksualno, nasilnike prijave i da zatraže pomoć i zaštitu. I svi mi, ako znamo da nasilјe postoji – da to prijavimo, umesto što okrećemo glavu opravdavajući nasilјe privatnom stvari - poručuje predsednica Koorodinacionog tela za rodnu ravnopravnost. 

Dodaje da iako se iz godine u godinu povećava broj prijava nasilja, ženama koje trpe nasilje nekada je teško da govore o svom iskustvu, da prijave i potraže pomoć.

- Neke od prepreka za prijavlјivanje su strah za sopstvenu bezbednost i bezbednost dece, ekonomska zavisnost od nasilnika, osećaj sramote i stida, strah od osude okoline. Na nama je da pružimo podršku svakoj ženi koja je pretrpela nasilje, da joj poverujemo, da zna da nije sama i da je ohrabrimo da nasilnika prijavi. Mi smo ti koji pružamo primer budućim generacijama da se o nasilјu otvoreno razgovara i da se ono ne sme tolerisati. Taj narativ da je žena kriva je na mnogo načina pogrešan, štetan i nedopustiv - jasna je ministarka Mihajlović.

Profimedia

Podseća da ono na čemu Koordinaciono telo insistira, a na šta ih obavezuju i međunarodne konvencije čiji su potpisnici, jesu koordinisan rad svih resornih institucija, nesmetana primena Zakona o sprečavanju nasilјa u porodici, podrška radu sigurnih kuća i SOS linija, ali i uklјučivanje medija, kako bi žene bile pravovremeno informisane o svojim pravima.

- Zajedno sprovodimo projekte koji su usmereni i na jačanje institucionalnih mehanizama u odgovoru na nasilje. Ne samo policijski službenici, već i sudije i tužioci, zdravstveni radnici i radnici socijalne zaštite prolaze obuke i upoznati su sa protokolima postupanja u slučajevima rodno zasnovanog nasilja. Nikome nije u interesu da štiti nasilnike i svaki slučaj nasilja zahteva ozbiljan pristup i pružanje podrške žrtvama, kao i pravovremeno procesuiranje nasilnika - zaključuje ministarka u odgovoru za naš portal. 

Bonus video:

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi