Svetski dan hronične opstruktivne bolesti pluća: U Srbiji pola miliona ljudi boluje od toga

Hronična opstruktivna bolest pluća (HOBP) četvrti je uzročnik smrti u svetu, posle bolesti srca, šloga i zapaljenja pluća, upozoravaju stručnjaci.

Tako, više od polovine obolelih od ove bolesti nemaju postavljenu dijagnozu i nisu svesni da su bolesni. Upravo je to bio razlog da se ustanovi Svetski dan posvećen HOBP-u, kako bi se što pre shvatila opasnost od ove bolesti. Stotine miliona ljudi bori se svakodnevno sa njenim simptomima, ali je HOBP i dalje među bolestima koje se nedovoljno dijagnostikuju.

U susret 18. novembru, Svetskom danu HOBP, u organizaciji Udruženja pulmologa Srbije održana je online tribina „Zdravo bez kašlja“ o značaju i prevenciji kako kašlja tako i HOBP. Stručnjaci upozoravaju, posebno u vreme pandemije SARS CoV2, da je ova progresivna i potencijalno fatalna bolest savremenog čoveka u stalnom porastu i da od nje pati svaki deseti stanovnik naše planete.

 

Takođe, jedna je od retkih bolesti koja u 21. veku ima rastuću stopu oboljevanja i smrtnosti, a procene su da blizu pola miliona ljudi u Srbiji ima problem sa HOBP.

Bolest starije životne dobi

– Pre svega ovo je bolest starije životne dobi, više bolest muškaraca, pušača, onih koji rade ili žive izloženi respiratornim agensima, hroničnog i progresivnog toka sa nedovoljno karakterističnim simptomima od kojih je pre svega prisutan kašalj – poručila je prof. dr Lidija Ristić, pulmolog i predsednica Udruženja pulmologa Srbije.

Ona je istakla da u svetu, a posebno kod nas, oboleli se suviše kasno obraćaju lekaru.

– Tegobe se zanemaruju, a jutarnji kašalj i iskašljaj prepisuje se pušačkoj navici. Otkrivanje ove bolesti suviše kasno zahteva ozbiljnije lečenje, česte posete lekaru, dugotrajnu primenu više lekova. HOBP vodi u respiratronu slabost, značajno narušenu radnu i životnu aktivnost. Ova pandemija i zagađenost vazduha, koji dišemo, učinila je da moramo ozbiljno da vodimo računa o stanju naših pluća – istakla je prof. dr Ristić.

Kašalj – alarm za odlazak kod lekara

Kako je navela, “kašalj jeste odbrambeni mehanizam kojim se organizam, u normalnim okolnostima, brani i odstranjuje udahnute čestice iz disajnih puteva, međutim, simptomi poput učestalog i dugotrajnog kašalja u napadima, sa iskašljajem koji je izmenjene boje, u prevelikoj količini ili promenjene gustine, su sve alarmi za odlazak kod lekara ili pulmologu kako bi se uradila spirometrija, ispitivanje plućnih disajnih parametara”.

– Funkcija pluća duplo brže opada kod pacijenata sa HOBP-om, u odnosu na zdravu populaciju. Sa svakim pogoršanjem HOBP-a, pluća su sve slabija, a kvalitet života tih pacijenata ugrožen – poručila je ona.

Važno je ojačati imuni sistem

Prema rečima prof. dr. Ristić, “važno je zaštiti i ojačati imuni sistem i pluća, koja kada su oslabljena, bivaju podložna raznim virusnim i bakterijskim infekcijama”.

– Stoga mi savetujemo prestanak pušenja, redovnu primenu propisane terapije, fizičku aktivnost i uzimanje dovoljno voća i povrća. Prema svetskim smernicama za lečenje HOBP-a savetuje se primena raznih lekova, pumpica, ali i mukolitika N-acetilcisteina u dužem vremenskom periodu. Najnovija preporuka britanskih smernica jeste uzimanje meda i proizvoda od meda kao prve linije u borbi protiv kašlja. Ne treba uzimati antibiotike, a savetuje se podizanje imuniteta – savetuje prof. dr Ristić.

Prevencija najbolji lek

Ono što je zajednički simptom većini respiratornih oboljenja jeste nagomilani sekret sa kašljem koji smeta svakoj osobi, a pogodno je tlo za razvoj infekcija. Zato je neophodno voditi računa o zdravlju disajnih puteva, objašnjava doc. dr Sanja Krejović-Trivić, specijalista ORL- fonijatar iz Udruženja laringologa Srbije.

– Respiratorne infekcije se mogu manifestovati različitim intenzitetom, od blage kliničke slike do komplikacija koje se moraju lečiti u bolničkim uslovima. Kašalj predstavlja veliki problem, kao jedan od najkompleksnijih respiratornih simptoma. Najčešći uzrok kašlja su rinosinuzitis koji dovodi do slivanja sekreta niz zadnji zid ždrela, kao i pulmološke bolesti i refluksna bolest. Prevencija je uvek najbolja terapija – zaključuje doc. dr Krejović-Trivić.

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi