Novo istraživanje: Da li imunitet na koronu može da traje i više meseci?

Ljudsko telo zadržava snažan imuni odgovor na koronavirus najmanje osam meseci nakon infekcije, a potencijalno i duže, rezultati su najnovije američke studije.

Koronavirus se pojavio pre nešto više od godinu dana, a jedno od najvećih pitanja od tada je koliko dugo traje imunitet kod onih koji su prelećali ovu bolest, kao i mogu li se više puta zaraziti ovim virusom. To razumevanje imunološke odbrane na virus SARS-CoV-2 presudno je i za poboljšanje dijagnostike i upotrebu vakcina, kao i za procenu budućeg toka pandemije kovida19.

Zato je oko 20 naučnika sa kalifornijskih i njujorških epidemioloških, imunoloških i infektoloških instituta objavilo 6. januara studiju u časopisu “Science” pod naslovom “Imunološka memorija na SARS-CoV-2 može potrajati i do osam meseci nakon infekcije”.

Dugotrajan imunitet

U svom istraživanju oni su pregledali 188 uzoraka krvi i otkrili je da je oko 90 odsto pacijenata pokazao dugotrajan i stabilan imuniteta, a utvrđeno je da su višestruki elementi imunog sistema – ne samo antitela – i dalje bili efikasni u prepoznavanju i reagovanju na virus.

Iz njihove studije proizlazi da se pet do osam meseci nakon pojave simptoma, imunološka memorija se ne gubi i antitela se generišu, što znači da postoji mogućnost trajnog imuniteta na zarazu kovida19.

Analiza krvi pokazala je da IgG (vrsta antitela) na spajk protein bio je relativno stabilan i nakon više od šest meseci. Memorijskih B-ćelija, specifičnih kod spajk proteina, bilo je više nakon šest meseci nego mesec dana nakon pojave simptoma.

– Naši podaci sugerišu da je imunološki odgovor prisutan – i on ostaje – rekao je profesor Alesandro Sete, doktor bioloških nauka i dodao:

– Izmerili smo istovremeno antitela, memorijske B ćelije, pomoćne T ćelije i T ćelije ubice. Koliko nam je poznato, ovo je najveće istraživanje ikada, za bilo koju akutnu infekciju, koje je merilo sve četiri te komponente imunološke memorije .Naravno, imuni odgovor se vremenom smanjuje do određene mere, ali to je normalno. To imuni odgovori rade. Oni imaju prvu fazu pojačavanja, a nakon te fantastične ekspanzije, na kraju se imuni odgovor donekle sužava i dolazi stabilno stanje studija pratila odgovore na prirodnu infekciju SARS-CoV-2, a ne imunološku memoriju nakon vakcinacije.

Stvari su, ipak, malo komplikovanije

Ako se osoba ponovo susretne sa SARS-CoV-2, ove memorijske B ćelije bi mogle da se reaktiviraju i proizvedu antitela na SARS-CoV-2 u borbi protiv ponovne infekcije.

Pročitajte još

Poznate sve tri faze vakcinacije: “Batut” objavio tačan redosled imunizacije

Šta znamo o novim sojevima koronavirusa? Ima ih četiri i sve su bliži našoj zemlji

Sa druge strane, poznati srpski epidemiolog, virusolog i vakcinolog, dr Radmilo Petrović smatra da se zaštitni imunitet razlikuje od osobe do osobe, kao i da u istraživanju nije učestvovalo dovoljan broj ljudi za takvu tvrdnju.

– Iako su sve studije od značaja, rekao bih da je ispitivanje rađeno na malom broju ljudi. Ono što je takođe problem je što postoje ljudi čiji je imunološki odgovor slabiji, kao i oni koji ga uopšte ne stiču. To znači da njihovi antigeni nisu dovoljno potentni i potrebni su im dodaci kako bi se izborili sa virusom, a oni se nalaze u vakcini. O imunitetu nakon preležanog virusa još uvek je rano govoriti, posebno za studije vakcina koje su u početnoj fazi – zaključio je naš sagovornik.

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi