Ljubav je američkog muzičara odvela u Hrvatsku, a EKV ga dovela u Beograd: Ekskluzivna ispovest za "24sedam"

Nisu svi koji lutaju, menjaju gradove i države izgubljeni. Neka putovanja vode ih daleko od kuće, a neke avanture do njihovih sudbina. Prateći srce kao jedini kompas, omiljena mesta neretko im postaju ona koja nikada nisu videli. A duh tog mesta – u ovom slučaju Beograda – teško je napustiti.

Takav primer je Kristijan Lok (40), rok muzičar iz Arlingtona, grada u američkoj saveznoj državi Teksas, koga su srce i sudbina u martu 2012. godine poslali na Balkan, i to zbog devojke koju ne poznaje. Ali, i jugoslovenskog roka!

“A gde je Nataša?”

Kako za “24sedam” kaže ovaj muzičar iz daleke Amerike, prva stanica za njega bila je Hrvatska, u koju ga je, priznaje, odvela “ljubav preko žice”.

–  Iz dosade sam se u to vreme dopisivao sa raznim ljudima na Fejsbuku. I sa devojkom Natašom, koja živi u Zagrebu. Četiri meseca trajala je ta “internet saga”, a onda sam odlučio da otputujem u Hrvatsku i upoznam je. Međutim, dve nedelje kasnije shvatio sam da život za mene ima drugačije planove, pa sam ušao u jednu biblioteku i iskoristio internet da joj kažem da nam je potrebna pauza – priča Kristijan, i dodaje da mu je sada smešna pomisao na potez koji je načinio, ali da je u tom trenutku to bila “velika i važna ljubav”.

Nakon izvesnog vremena, priseća se ovaj roker, putujući Dalmacijom upoznao se sa Beograđaninom Borkom, koji mu je otkrio velikane rok muzike bivše Jugoslavije – EKV i “Partibrejkerse”, a bez kojih on sada, kaže, ne može da zamisli svakodnevicu.

– Stekao sam predivne prijatelje i pošao na kurs jezika. U restoranu Matije Nikolića, koga sam upoznao na ostrvu Prvić, svirao sam punih mesec dana i učio da pevam. Prva pesma koju sam savladao bila je “Ona se budi”, “Šarla akrobate”. Bilo je interesantno slušati jugoslovensku muziku, a ne samo “Rolingstounse” i slično. Pre nego što sam došao na Balkan, nikada nisam čuo za ove bendove – priča naš sagovornik.

Prvo veče u Beogradu

I, tako ga je dve godine kasnije put doveo Beogradu, a prve večeri u prestonici posebno se seća:

– Zgrabio sam gitaru i otišao na Studentski trg, gde sam sreo grupu mladića koji su me pozvali da popijemo pivo. Ubrzo sam počeo da sviram pesmu “Par godina za nas”, grupe EKV. Kad sam završio, zameneli su, ne verujući da sam iz Teksasa – kaže on i otkriva koje bendove najviše voli:

– Jedna od omiljenih grupa mi je “Ekatarina Velika”, jer je bila originalna i drugačija. Tekstovi su im fantastični. Milan Mladenović je bio sjajan pesnik. Volim i “Smak”, kao i sjajne gitariste poput Točka i Josipa Bočeka. Osećam veliku strast prema toj muzici i kulturi. To mi pomaže da ljude na Balkanu bolje razumem i da se s njima povežem – navodi Lok.

Srpski jezik je “kul”

Umetnik iz Amerike kaže da mu se sviđa što u srpskom jeziku važi pravilo Vuka Karadžića “piši kao što govoriš, čitaj kako je napisano”.

– Kad se osvrnem na engleski jezik, u kojem ima i takmičenja u spelovanju, pa moraš da se trudiš da zapamtiš kako se koja reč speluje, deluje čudno u poređenju sa srpskim jezikom. Izgleda kao da je srpski rešio taj problem. Volim engleski, naravno, ali ponekad ne znaš kako da speluješ neku reč, pa moraš nekoga da pitaš da ti pomogne. Srpski nema taj problem i mislim da je to prilično kul – ocenjuje Kristijan Lok.

Inspirisan jugoslovenskim rokom, Kristijan je u Beogradu snimio svoju prvu, autorsku pesmu na srpskom jeziku, čime je, kaže, ostvario svoj san.

– Bio je veliki korak za mene, a imam u planu da ih još snimim na engleskom i srpskom jeziku. Tekst mi je poslao hrvatski pesnik Krešimir Butković, nakon što je pročitao moj intervju na jednom portalu. Rekao mi je da je bio inspirisan načinom na koji živim – govori Kristijan.

Teksaško-srpski duo

On je oformio i bend pod nazivom “Kiki Brava’s Tex–Yu Duo”, a objašnjava nam kako je došao do ovog kreativnog imena:

– To je duo koji činimo moj prijatelj Dušan Stojaković, koji svira usnu harmoniku, i ja. On je pre toga imao bend koji se raspao, pa smo nas dvojica odlučili da uradimo nešto zajedno. Samo ime naše grupe je zanimljivo. Kiki Brava je, inače, moj nadimak, koji sam dobio od jedne profesorke u Hrvarskoj. Ona mi je rekla da je skraćeno od Kristijan – Kiki, a da moje prezime Lok znači brava. I, tako je nastao nadimak Kiki Brava, koji sada koristim kao umetničko ime. A kad je u pitanju drugi deo imena grupe – “Tex-Yu Duo” – lako je: čovek iz Teksasa svira eks-ju rok, pa je tako nastao “Tex-Yu” rok – priča kroz osmeh Kiki.

Najveća želja mu je, otkriva on, da snimi pesmu s Bajagom ili Darkom Rundekom.

– To bi bilo fantastično! Sreo sam ih nekoliko puta u Zagrebu i Beogradu. Ali obično takve stvari ne planiram, one se, jednostavno, spontano dese – kaže on, i dodaje da ga porodica iz Amerike podržava u svakoj odluci koju donese.

Eto takva je pustolovina Kristijana Kikija Brave. Pre šest godina je došao u Beograd. Na gitari stvara muziku koja je, baš kao i on, pronašla svoj drugi dom.

Život u Beogradu je sporiji nego u Americi

Kristijan kaže za naš portal da je u Beogradu život sporiji nego kod kuće u Americi.

– Ali to mi se dopada. Fraza “samo polako” budi lepa osećanja. To je kao kod nas “hey, slow down, enjoy yourself, don’t worry”. U Americi je to mnogo drugačije. Na primer, ovde možeš da piješ kafu satima i da pričaš sa svojim prijateljima, dok u Americi možeš da odeš po kafu autom i odmah da se vratiš na posao. Takođe, ljudi u Beogradu su kreativni i ljubazni, a sam grad me mnogo inspiriše i ovde se sve spontano dešava – kaže nam on.

Latio se gitare zbog “Nirvane”

 Kristijan je gitaru počeo da svira kada je imao 12 godina, a inspirisao ga je, kako kaže, čovek iz jednog crkvenog kampa.

– Tokom takmičenja za talente, taj čovek je svirao pesmu “Nirvane” i svi prisutni su podivljali! Najpre sam učio slušajući pesme, a kasnije sam pošao na časove gitare. Veliki sam fan i “Led cepelina”, a Džimi Pejdž je jedan od najboljih gitarista, koji me je, takođe, inspirisao – objašnjava ovaj muzičar.

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi