Lek koji svi imamo u kući, a daje se za kovid, može da bude jako opasan: Posebno za decu!

Acetisalna kiselina, upakovana u tablete, pod 100 godina poznatim tržišnim imenima, a koju svi pozitivni na koronavirus ili oboleli od kovida dobijaju u sklopu terapije, uopšte nije naivan lek!

Da ne bude zabune, ako upišete „acetisalna kiselina“ u internet pretraživaču i podignete pogled na sopstvenu policu gde držite lekove, videćete da imate barem jednu vrstu tih lekova u kući. Toliko su rasprostranjeni.

Uzimamo ih zbog glavobolje, bola u mišićima, za prevenciju infarkta, tokom prehlada…

Ne bi trebalo da ga pijemo

Dakle, vreme je za razbijanje još jednog mita, a to za „24 sedam“ savršeno radi dr Sandra Radak, specijalista interne medicine i subspecijalista angiologije u Institutu za kardiovaskularne bolesti “Dedinje”.

– Za razliku od antikoagulantne terapije ili one za sprečavanja zgrušavanja krvi i pravljenja trombova, primena acetilsalicilne kiseline u lečenju upale pluća izazavne virusom korona, nije uobičajena. Tako piše u svim terapijskim vodičima. Opet, taj lek ima široku primenu u lečenju i prevenciji mnogih bolesti kao što su kardiovaskularne, maligne, a pominje se i njegova uloga u inhibiciji replikacije nekih virusa ili sprečavanju razmnožavanja tih mikroorganizama – počinje ona priču o najpoznatijem planetarnom leku, kojeg ima svaka kuća u Srbiji.

Prema njenim rečima, shodno tome, svakodnevna upotreba malih doza acetisalne kiseline kod ljudi koji imaju veći rizik da dobiju infarkt srca ili šlog zbog začepljenja krvnog suda je opravdana.

-Naučne studije pokazale su da se tom terapijom značajno smanjuje rizik od pomenutih komplikacija ateroskleroze ili začepljenja krvnih sudova – ističe dr Radak.

Izaziva komplikacije

Sa druge strane, naglašava ona, taj lek nikako ne treba uzimati na svoju ruku, bez konsultacija s lekarom jer postoji mogućnost da dođe do komplikacija.

Pročitajte još

Počinje uvoz “Fajzerove” vakcine u Srbiju! Agencija za lekove dala odobrenje

Ne testirajte se sami na kovid, opasno je, testovi iz apoteka nisu za kućnu upotrebu

-Neke od njih su gastrointestinalna krvarenja ili krvarenja u sistemu organa za varenje, alergijske reakcije ili astmatični napad. Veće doze od preko četiri grama, dovode do trovanja. Acetisalnu kiselinu nikako ne smeju uzimati deca do 12. godine starosti, a po nekim autorima i do 16, jer se može javiti Rejov sindrom, koji se manifestuje letargijom ili stanje koje podseća na težak premor, poremećajem disanja, konvulzijama ili poremećajem svesti – upozorava dr Radak.

Ne sprečava infekciju

Kada je to sve razjašnjeno, dr Radak ističe da oboleli od kovida imaju povećan rizik od stvaranja ugrušaka ili tromba u krvnim sudovima, posebno oni s težom kliničkom slikom upale pluća, koji završe u odeljenjima intenzivne nege.

-To je, svakako, deo inflamatornog odgovora na infekciju. Istovremeno, acetisalna kiselina nije lek koji može da spreči infekciju koronavirusom. Ima smisla davati ga u cilju sprečavanja stvaranja trombova. Neke naučne studije pokazale su da inficirani mogu imati koristi od uvođenja tog leka u terapiju. Ali za ozbiljnije zaključke su svakako potrebne veće studije – ističe ona.

Ovo je jako važno

Dr Radak nije propustila priliku da kaže da je epidemija koronavirusa u Srbiji „skrajnula“ sve druge teške bolesti i stanja u drugi plan.

– Što se tiče Srbije, teška tranziciona drama, koju proživljavamo poslednje tri decenije, dovela je do pojave vidljivog i nevidljivog stresa, obilja loše hrane i teške psihološke nestabilnosti zbog opšte neizvesnosti. Sve ovo podstiče i razvoj ateroskleroze, koja je suštinska osnova za bolesti srca i krvnih sudova – upozorava ona i nastavlja da su rezultati istraživanja pokazala da su značajno smanjeni brojevi dijagnostičkih metoda kao što su mamografije, koronarografije, bronhoskopije za 20 do 40 odsto, kada se uporedi period pre i nakon početka pandemije koronavirusa.

– U ovoj prenapregnutoj situaciji zbog epidemije, mnoga druga životno ugrožavajuća stanja su na periferiji naše pažnje. Šta se dešava s ljudima koji dobiju infarkt srca, moždani udar, trombozu ili neko drugo urgentno stanje? Ne verujem da je taj broj manji sada, tokom pandemije, jer ne umiru svi od kovida-19. Opšti je utisak da su ovi meseci prisilne izolacije, mirovanja i višestrukog stresa doveli do tihe progresije ili porasta kardiovaskularnih, endokrinoloških i drugih bolesti, čije su posledice zanemarene – opominje dr Radak.

Ko je na vrhu, on mora da bude najbolji!

-U  medicini, kao i u vojsci, mora da postoji hijerarhija. Onaj koji je na vrhu mora da bude najbolji od nas. Sada je najteže kolegama koji rade u kovid bolnicama. Ovo nisu vremena za borbu sujeta, potrebni su nam znanje, poverenje, jednostavne instrukcije i iskustvo kompetentnih ljudi – podseća dr Sandra Radak.

 

 

 

 

 

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi