Domaći lingvisti upozoravaju da je srpski ugrožen: Ako se jezik zaboravi, nit se prekida i gubi se deo identiteta

Širom sveta danas se obeležava Međunarodni dan maternjeg jezika, kako bi se promovisale jezička i kulturna raznovrsnost, kao i višejezičnost.

Prema nekim procenama, gotovo svakodnevno u svetu nestane po jedan jezik, a lingvisti prognoziraju da će od oko 6.000 jezika, do kraja 21. veka odumreti više od polovine, čak i do 90 odsto.

Domaći lingvisti upozoravaju da se srpski jezik našao pred sve većom najezdom engleskog i da je ugrožen u meri u kojoj su to čak i neki svetski jezici – francuski, nemački, italijanski.

U Srbiji je u službenoj upotrebi, pored srpskog jezika, još 11 jezika nacionalnih manjina i to: albanski, bosanski, bugarski, mađarski, makedonski, rumunski, rusinski, slovački, hrvatski, crnogorski i češki, dok su vlaški i romski jezik u službenoj upotrebi u pojedinim naseljenim mestima.

Generalna skupština UNESKO 1999. godine proglasila je 21. februar za Međunarodni dan maternjeg jezika, kao sećanje na studente koji su 21. februara 1952. godine ubijeni u Daki u istočnom Pakistanu, jer su protestovali zbog toga što njihov maternji jezik nije proglašen za zvanični. Redovno se obeležava od 2000. godine. UNESKO ukazuje da više od 40 odsto svetskog stanovništva nema pristup obrazovanju na jeziku koji govori ili razume.

Tema Međunarodnog dana maternjeg jezika 2021. godine je “Negovanje višejezičnosti za uključivanje u obrazovanje i društvo”.

Srbija je 2006. godine pristupila Evropskoj povelji o regionalnim ili manjinskim jezicima Saveta Evrope, kako bi doprinela zaštiti i očuvanju multikulturalizma i višejezičnosti u Srbiji i Evropi. Time se obavezala da štiti sve manjinske jezike koji se tradicionalno koriste u našoj zemlji, u obrazovanju, medijima, upravnim i sudskim postupcima, ekonomskom, društvenom i kulturnom životu, napominje Ministarstvo za ljudska i manjinska prava.

Srbija obezbeđuje, osim na srpskom jeziku, celokupno obrazovanje na maternjem jeziku na još osam jezika: albanskom, bošnjačkom, bugarskom, mađarskom, rusinskom, rumunskom, slovačkom i hrvatskom jeziku. Osim toga, još osam jezika se izučava u okviru nastavnog predmeta Maternji jezik sa elementima nacionalne kulture: bunjevački, vlaški, makedonski, nemački, romski, slovenački, ukrajinski i češki jezik, a oko 60.000 dece pohađa nastavu na manjinskim jezicima na svim nivoima obrazovanja. Osim što se na manjinskim jezicima izdaju novine, časopisi, publikacije, zbornici, elektronski mediji emituju programe na jezicima nacionalnih manjina, podseća Ministarstvo.

Nije najlakši za učenje, ali je jedan od najlepših

Povodom Međunarodnog dana očuvanja maternjeg jezika 21. februara, Uprava za saradnju sa dijasporom i Srbima u regionu pokreće kampanju za očuvanje srpskog jezika, saopštilo je Ministarstvo spoljnih poslova.

Данас смо покренули кампању за очување српског језика. Језик није само средство комуникације. Језик се налази у сржи културе и идентитета сваког народа. Српским језиком преносимо део себе и својих предака својој деци. Срећан #данматерњегјезика 🇷🇸 pic.twitter.com/EuC2a1MWXZ

— Arno Gujon (@ArnoGujon) February 21, 2021

U medijima i na društvenim mrežama biće emitovano više spotova u kojima različitim narečjima srpskog jezika govore Srbi iz cele Srbije, od Kosova i Metohije do Vojvodine, iz regiona – Hrvatske, Bosne i Hercegovine i Crne Gore, kao i iz dijaspore.

Arno Gujon, direktor Uprave za saradnju sa dijasporom i Srbima u regionu, kaže da je srpski jezik bogat i raznovrstan, da nije najlakši za učenje, ali da je jedan od najlepših.

-Namera nam je da, u godini kada se u okruženju sprovodi popis stanovništva čiji je jedan od ključnih elemenata baš maternji jezik, podignemo svest o značaju srpskog jezika. Mi ne možemo da utičemo na to kako će drugi nazivati svoj jezik, ali možemo da utičemo na to kako ćemo mi sačuvati svoj, ističe Gujon.

On dodaje da je u dijaspori srpski jezik osnovna nit koja povezuje čitavu tu zajednicu.

-Ako se jezik zaboravi, ta nit se prekida i gubi se deo identiteta. Svaki Srbin, pogotovo pripadnik druge ili treće generacije u inostranstvu, koji pored jezika države u kojoj živi, zna i srpski jezik, predstavlja most između Srbije i sveta i bogatstvo za sve nas, poručio je Gujon.

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi