"Gasna kriza“ na lokalu: Srbija se snašla, biće gasa - pitanje je samo po kojoj ceni

U jeku energetske krize u Evropi, koju već mesecima obeležavaju poluprazna skladišta gasa  uzavrele cene na berzama, Srbija je upala u regionalnu mini gasnu krizu. Srećom, situacija će biti normalizovana već za dan, dva, ali je ova "gasna kriza na lokalu“ pokazala koliko je važno imati alternativu u svemu, a u energetici posebno.

Zbog pucanja cevi gasovoda "Bulgartranza“ u ataru sela Vetrino 1. novembra pred zoru, delovi dve susedne zemlje ostali su bez snabdevanja gasom. Rumunija je gas dobila veoma brzo, a ventili na cevi Balkanskog toka ka Srbiji su ostali zavrnuti do popravke čiji završetak se očekuje u sredu ili najkasnije u četvrtak.

Pomogle nam i sopstvene rezerve

- To je sve normalno jer Srbija ima linijske gasovode. Kao što je slučaj i sa cevovodom od Horgoša do Niša i Leskovca, tako i kada se ovde nešto pokvari, zaustavlja se protok u celom gasovodu. Srećom, mi sada imamo dva i kada se ovako nešto desi, a to je veoma retko, možemo da snabdevanje nastavimo iz drugom pravca – kaže za 24sedam Vojislav Vuletić, predsednik UO Gasne asocijacije Srbije (GASAS).

Upravo to se ovih dana i dogodilo i privreda i građani koji koriste gas da se nešto vanredno dešava osetili su samo u danu incidenta, u ponedeljak 1. novembra. Čak ni tada celog dana, jer hitnom intervencijom "Srbijagasa“ povučene su dodatne količine gasa iz Mađarske, s mogućnošću dobijanja gasa i iz Austrije i Ukrajine.

- Sa tih dodatnih pet miliona kubnih metara dnevno iz Mađarske, i rezervama iz domaćeg strateškog skladišta u Banatskom Dvoru, u potpunosti su pokrivene dnevne potrebe Srbije za gasom. Na pitanje zašto smo uvozili gas, kome sada nije mala cena na tržištu Evrope, kad imamo rezerve, odgovor je jednostavan. Iz Banatskog Dvora se u sistem ne može brzo povući koliko god hoćete, jer ima određeni projektovani kapacitet koji iznosi pet miliona kubika. Zbog toga se deo uzima odatle a deo uvozi – objašnjava Vuletić.

Dnevno trošimo 10 miliona kubika

Srbija godišnje potroši 2,6 milijardi kubika gasa, što bi dalo prosečnu dnevnu potrošnju od oko sedam miliona kubnih metara. Ako računamo da je potrošnja u zimskim mesecima i triput veća, to daje procenu da nam treba najviše oko 20 miliona kubika dnevno. S tolikom potrošnjom, i da Bugari ne poprave gasovod kao što se očekuje, gasa uz taj mali interventni uvoz iz Mađarske ne može da nedostaje.

- Mislim da dnevna potrošnja sada nije tolika, mada ju je teško odrediti i zna je samo dispečer "Srbijagasa“. Grejna sezona nije u punom jeku, a pitanje je koliko povlači industrija. U svakom slučaju, gasa ima dovoljno i biće ga i dalje – kaže Vuletić.

Prema navodima generalnog direktora "Srbijagasa“ Dušana Bajatovića, kod nas se trenutno troši 10 miliona kubika dnevno, a u Banatskom Dvoru ima 400 miliona kubika gasa u rezervi. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao da su rezerve u poslednje vreme smanjene sa 246 na 219 miliona kubika. Delom i zbog toga što TE "Obrenovac“ ne proizvodi struju, niti daje grejanje zbog remonta.

Ko će to da plati?

Trenutna cena gasa na spot tržištu (isporuka "sutra“) u Evropi je 63,4 evra za megavatčas (TTF čvorište u Holandiji), odnosno 685 evra za 1.000 kubika. To je gotovo duplo manje nego pre mesec dana, kada je 6. oktobra dosegla 114,2 evra za MWh, odnosno 1.205 evra za 1.000 kubika gasa.

Postavlja se pitanje da li je Srbija pomenutih pet miliona kubika (dnevno) od Mađara uvezla po toj ceni i "ko će to da plati“, odnosno da li će da se cena te intervencije prelije na građane i privredu.

Bajatović je rekao da "Srbijagas“ ima para za dodatni gas, da je pronašao ko ga ima, obezbedio dodatne transportne kapacitete i platio gas.

- Da li smo platili tu cenu ili smo gas samo pozajmili je takođe teško reći. To je poslovna tajna "Srbijagasa“ i on će, svakako, taj gas da plati. Građanima je već ranije garantovano da neće biti promene cene do kraja grejne sezone, a privreda ima svoje cene iz ugovora. Ne mislim da će tu biti promena – napominje Vuletić.

Znak uspeha ili neuspeha Turskog toka

Incident u Bugarskoj pokušala je da iskoristi Ukrajina, najveći protivnik izgradnje alternativnih pravaca dotoka ruskog gasa u Evropu – Balkanskog toka (Rusija – Turska – Bugarska – Centralna Evropa) i Severnog toka 2 (Rusija – Baltičko more – Nemačka).

Naime, Ambasada Ukrajine u Beogradu je, uz nuđenje interventne pomoći u gasu Srbiji i Mađarskoj, napomenula da je "nesreća na gasovodu u Bugarskoj zapravo pokazala koliko 'pouzdano' funkcioniše direktna gasna ruta Rusija - Turska - Srbija - Mađarska, koja je sa velikim oduševljenjem pokrenuta pre mesec dana zaobilazeći 'nepouzdani' put kroz Ukrajinu".

- To je potpuno politička a ne ekonomska i energetska izjava. Ukrajina je decenijama bila dobar snabdevač Evrope ruskim gasom ali to je vreme prošlo izgradnjom dva gasovoda. Zapravo je njihov gasovod, kojim i dalje dobijamo gas preko Mađarske, taj koji je nepouzdan jer urađen je davne 1973. godine. Ne samo da je star, već se otad i tehnologija gradnje višestruko promenila. A uz to, sami Ukrajinci su nepouzdan partner. Sećamo se kada su 2009. izazvali energetsku krizu u Evropi jer su samoincijativno zaustavili protok tuđeg gasa ka Evropi zbog sporenja sa Rusijom – ističe Vuletić.

BONUS VIDEO

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi