FREN: Privreda Srbije nešto otpornija na krizu od drugih, ove godine rast do četiri odsto

Privreda Srbije pokazala se nešto otpornijom na zdravstvenu krizu u odnosu na druge evropske zemlje, budući da je pad BDP-a Srbije u 2020. iznosio jedan odsto BDP-a, objavljeno je u novom broju Kvartalnog monitora.

To je osetno manje u odnosu na prosek drugih zemalja Centralne i Istočne Evrope, gde je pad BDP-a iznosio 3,9 odsto i čitave EU, gde je pad bio 6,2 odsto, rečeno je na predstavljanju 63. broja Kvartalnog monitora koji izdaju Ekonomski fakultet u Beogradu i Fondacija za razvoj ekonomske nauke (FREN).

Kako je navedeno u saopštenju, svega četiri evropske zemlje imale su manji pad BDP-a od Srbije u 2020. godini, Irska, Norveška, Litvanija i Turska.

Zajedničko za zemlje koje su u krizi relativno dobro prošle jeste da u privredi imaju malo učešće delatnosti poput turizma i automobilske industrije koje je kriza naročito snažno pogodila, a veliko učešće delatnosti koje nisu bile pogođene krizom.

Tako u Irskoj IT sektor ima učešće u privredi od čak 15 odsto, a u Srbiji poljoprivreda i prehrambena industrija čine oko 12 odsto privrede.

Dodatni razlozi za manji pad BDP-a je to što je Srbija u krizu ušla s relativno visokom stopom privrednog rasta, kao i što je primenila relativno snažne fiskalne i monetarne stimulanse, dok su epidemiološke mere u većem delu godine bile blage.

– Za sad ne menjamo prognozu privrednog rasta prema kojoj u 2021. očekujemo rast privrede između tri i četiri odsto. Naime, manji pad u 2020. povećao je osnovicu s kojom će se porediti rezultati iz 2021, a uz to, sad se vidi i da će trajanja epidemije, a time epidemioloških ograničenja, biti nešto duže, kao i da će oporavak evropskih privreda biti sporiji – kažu autori Kvartalnog monitora.

Pročitajte još

“Plata od hiljadu evra“: Za majstora treba vreme, ali posla ima

Sada svakako neće doći: „Kralj kobasica“ prodaje mesnu industriju?

Zaposlenost je u 2020. neznatno umanjena i to samo u neformalnom delu privrede.

– Identifikovali smo više razloga zbog kojih zdravstvena kriza nije značajnije uticala na tržište rada u Srbiji. Pre svega pad BDP-a od jedan odsto nije bio toliko dubok da izazove veliko smanjenje broja zaposlenih. Zatim, mere vlade, poput isplate minimalca, pokazale su se efikasne, dok većina poslodavaca još uvek očekuje brz završetak krize – navode iz Kvartalnog monitora.

Takođe, kažu da se očekuje da će rast nezaposlenosti biti postepen i da će trajati godinu dve nakon okončanja pandemije.

Zarade u privatnom i javnom sektoru su nakon stagnacije u prvih 11 meseci u decembru 2020 imale visok, iako dobrim delom sezonski rast. Preneti rast zarada iz 2019. godine je bio visok pa su jedinični troškovi rada u 2020. godini porasli za 8,8 odsto.

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi