Mađarska kao električno dvorište Kine u Evropi

Kina je najveći investitor u Mađarskoj, i to treću godinu zaredom, i sa tm su u Budimpešti sasvim ok. Trgovinsku politiku vlade Viktora Orbana to smatra svojim „istočnim otvaranjem“, i pod njega svrstava i Rusiju ali i Indiju, Vijetnam, Indoneziju, Maleziju..., piše na portalu RTV Vojvodina.

Nekad je sinonim za mađarske partnere u Aziji bila Južna Koreja, delom i Japan, a danas je to nesumnjivo Kina. Kineska ulaganja u Mađarsku lane su dostigla tri milijarde evra, a za nekoliko godina bi mogla da se učetvorostruče i premaše 13 milijardi, procenio je ministar za privredni razvoj Marton Nađ nakon boravka u Pekingu.

U Pekingu je, nešto ranije, bio i mađarski premijer Orban, priključivši se grupi od 14 država „Pojas i put“ (među kojima je i Srbija), a koji asocira na davnašnji „put svile“ – od Kine do Evrope.

Taj potez je loše primljen u Briselu, koji nastoji da se, posebno od izbijanja ukrajinsko-ruskog rata, što više distancira od Pekinga, navodno zbog prećutne solidarnosti sa Moskvom ali realno zbog ekonomske pretnje koju moćna kinseka privreda globalno predstavlja.

Ali , kao što se Orbanov kabinet nije obaziorao na packe Zapada od 2016. godine, u jeku „trgovinskog rata“ koje su SAD pokrenule protiv najvećeg trgovinskog rivala na globalnom planu, do danas, tako se ne obazire mnogo ni na protest iz Brisela.

– Mađarska ne podržava mere Evropske komisije kojima se otežava dolazak kineske robe, usluga i novca i tu strategiju smatra tragičnom. Spremni smo da stavimo veto na svaku odluku koja bi remetila naše odnose sa Kinom – izjavio je ministar spoljne trgovine i diplomatije Peter Sijarto, koji je, oktobra prošle godine, takođe bio gost kineskog rukovodstva.

Takva politika mađarske vlade donela je i praktični rezultat, nesumnjivo na obostranu korist. Kineske investicije u Evropi, mahom u velike korporacije u Velikoj Britanije, Francuskoj i Nemačkoj, spale su na osam milijardi evra, a isto toliko će jedna kineska firma uložiti u samo jednu fabriku u Mađarskoj.

Reč je o kompaniji „Katl“ (CATL), koja je u Debrecinu počela izgradnju giga fabrike akumulatora za električne automobile, za koje stručnjaci predviđaju da će do 2030. činiti polovinu kola u svetu.
Proizvodnja vozila na struju se, inače, u obe zemlje smatra okosnicom budućeg privrednog rasta, pa su najavljeni novi kineski pogoni u toj oblasti: još jedan u Debecinu („Iv paur“ – Eve Power), zatim u Aču (fabrika katodnih cevi - „Huayou Cobalt“) i „Njiređhazi“ (Sunwoda).

Od 10 najvećih evropskih projakata u izradi akumulatora nove generacije četiri će biti u Mađarskoj – zahvaljujući saradnji upravo sa Pekingom.

Te benefite, međutim, ne vide ekolozi, koji su u više navrata protestovali u Debrecina strahujući od zagađenja okoline.

Razlozi za tu „veliku ljubav“ dve države su višestruki. U Mađarskoj živi oko 20.000 Kineza sa stalnom dozvolom boravka, lideri dveju zemalja su izgradili i lično prijateljstvo, Mađarska ima najniže poreze na profit u EU, plate su konkurentne, a stručnost radnika neupitna.

Mađarska je, sem toga, veliki proizvođač i izvoznik automobila, jer u njoj posluju nemački giganti „Audi“ (Đer), „Mercedes“ (Kečkemet) i „BMV“ (Debrecin), a tu su i „Opel“ (Sentgothard) i japanski „Suzuki“ (Komarom). Tome bi trebalo dodati i Centralno skladište u Vacu (Cesz Goup), gde će uz 210 zaposlenih „raditi“ i 700 robota.

Saradnja dve zemlje je izražena i u telefoniji, računarstvu, farmaceutskoj industriji, obrazovanju, a u poslednje vreme i u niskogradnji, o čemu najbolje svedoči izgradnja „brze pruge“ Budimpešta – Beograd, gde su Kinezi glavni izvođači radova i vodeći finansijeri.

Taj projekat je doduše stao, jer iz Brisela je stiglo upozorenje da se železnička infrastruktura u Evropi ne može raditi po neveropskim bezbednosnim ali i građevinskim standardima.

BONUS VIDEO

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi