I deflacija je muka: U Kini padaju cene, i to je sad problem za ceo set
Dok Srbiju, kao i veći deo Evrope i sveta, muči inflacija Kinezi imaju potpuno suprotan problema - njihova ekonomija je ušla u deflaciju
Iako je pad cena, iz ugla potrošača, na prvi pogled poželjan ishod ekonomskog razvoja, zapravo je deflacija problem možda i gori od inflacije.
Kineska ekonomija je skliznula u deflaciju u julu prvi put posle više od dve godine i zvanična statistika kaže da su je opšti nivo cena pao za 0,3 odsto u odnosu na prethodnu godinu.
Sada je vlada u Pekingu, kažu analitičari, pred izazovom kako da podstakne potražnju u drugoj najvećoj privredi sveta koja ima podatke i o lošem izvozu i uvozu, piše BBC.
U utorak su službene brojke pokazale da je kineski izvoz pao za 14,5 odsto u julu u usporedbi s godinom ranije, dok je uvoz pao za 12,4 odsto.
Pročitajte još:
Deflacija i lošiji trgovinski bilans nadovezuje se na rastući dug lokalne samouprave i dugogodišnje izazove na tržištu nekretnina. Pad cena otežava Kini smanjenje duga te ističe sve izazove koji iz toga proizlaze, kao što je sporija stopa rasta, kažu analitičari.
Ne postoji tajni sastojak koji bi se mogao primijeniti za podizanje inflacije - kaže Daniel Marej iz investicione kuće „EFG aset menadžment“ i predlaže "jednostavnu mešavinu veće državne potrošnje i nižih poreza uz lakšu monetarnu politiku".
Različite posledice korone
Na Zapadu je većina razvijenih zemalja zabeležila procvat potrošačke potrošnje nakon završetka pandemijskih ograničenja kovida-19. Ljudi su uštedeli novac u vreme pandemije jer nisu mogfli jednako da troše kao ranije, i odjednom su bili i sposobni i voljni da troše, pa su se (još krizom uzdrmana) preduzeća borila da održe korak s potražnjom.
Ogromno povećanje potražnje za robom čija je ponuda bila ograničena - zajedno s rastućim troškovima energije nakon ruske invazije na Ukrajinu - naduvalo je cene proizvoda ali i usluga.
No, to se nije dogodilo i u Kini, gde cene nisu skočile jer je privreda izašla iz „zaključavanja“ - najstrožih svetskih pandemijskih ograničenja. Tražnja je ostala slaba i cene su počele da padaju, i u fabrikama i na tržištu.
- Ovo je zabrinjavajuće jer pokazuje da je potražnja u Kini slaba dok se ostatak svijeta budi, posebno Zapad. Deflacija neće pomoći Kini. Dug će postati sve teži. Sve ovo nisu dobre vijesti - rekla je Alicia Garsia-Herero, docenti na Univerzitetu nauka i tehnologije u Hong Kongu.
A kad Kinezi štede...
A problem nema samo Kina, već ceo svet za koji ona proizvodi veliki deo robe. Prva posledica jeftinije kineske robe bi bio pozitivan na Zapadu, jer bi obuzdao rast cena u drugim delovima sveta.
Ali, kako jeftinija kineska roba preplavi globalna tržišta, to će ubrzo da se negativno odrazi na učinak na proizvođače ma gde u svetu. A onda padaju i investicije i posledično, smanjuje se zapošljavanje.
Globalni problem „Kine u deflaciji“ je još veći ako se pogleda efekat u samoj zemlji. Manja dobit prduzeća i manja potrošačka potrošnja znači i padom potražnje na najvećem svetskom tržištu - za energijom, sirovinama i hranom… To bi pogodilo globalni izvoz.
Izgradnja poverenja između ulagača i potrošača biće ključna za oporavak Kine, smatra Esvar Prasad, profesor trgovinske politike i ekonomije na Univerzitetu Kornel.
- Pravo je pitanje može li Vlada da vrati poverenje u privatni sektor, tako da domaćinstva počnu da troše umesto da štede, a preduzeća da počnu da ulažu. Vlada u tome dosad nije uspela. Mislim da ćemo morati videti neke značajne podsticajne državne mere, uključujući smanjenje poreza – zaključuje profesor Prasad.
BONUS VIDEO
Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.
Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi
Komentari