„Moj je život Švicarska…“: Kako u Cirihu zarađuju Balkanci

Život u Švajcarskoj većini ljudi iz daljine, bilo da se radi o Balkanu, postkomunističkoj Istočnoj Evropi ili egzotičnim krajevima Afrike i Azije, deluje kao stihovi poznate pesme iz naslova teksta „…skoro pa savršen…imam sve što poželim…“.

Međutim, kažu za 24sedam strani radnici sa kojima smo razgovarali u Cirihu, postoji i onaj nastavak pesme „…imam sve što poželim, samo jedno ne...".

- Kada kažete nekom u Srbiji da radite u Švajcarskoj, prva je reakcija „blago tebi!“. Još kada čuju da je plata 4.000 franaka (4.100 evra), misle da ovde teče med i mleko. A niko ne uzima u obzir koliki su ovde troškovi i  čega se sve odričete. Ovde nema stana koji možete da iznajmite a da je ispod 1.000 franaka – kaže nam Brankica iz Paraćina, konobarica u ciriškom hotelu „FIVE“ u kome je održana „EXIT“ konferencija kompanije „Kasperski“.

Brankica, koja u hotelu radi sa suprugom Makedoncem, kaže da u Švajcarskoj može da se „normalno živi“ ali zbog visokih troškova života, ne može da se uštedi. Bar ne sa poslom sa nižim primanjima, za koje Švajcarci masovno zapošljavaju strance. Prema nekim statistikama, četvrtina radnika u toj zemlji su stranici.

A da u ugostiteljskom biznisu u Švajcarskoj nedostaje radnika primer je sam pomenuti hotel, koji i pored toga što je kategorisan sa pet zvezdica, nema željeni broj osoblja. Ljudi koji tu rade dolaze sa svih kontinenata, pa možete videti Indijce na recepciji, Afrikance u kuhinji do Meksikanaca u restoranima na čuvenom Ciriškom jezeru.

Za nekoliko dana boravka u Švajcarskoj, od aerodroma do hotela, razgledanja grada i okrepljenja u restoranima, teško da ćete videti nekog „pravog“ Švajcarca. Sve usluge, od vožnje taksijem ili kombijem, do spremanja obroka pružiće vam neki stranac.

Profimedia

- Nije teško dobiti papire za rad u Švajcarskoj, ali samo ako ste iz EU. Ljudi iz šengenske zone ni ne trebaju dozvole za poslove koji traju kraće od šest meseci. Za one van šengena je malo teže, jer moraju da imaju potvrdu poslodavca a dužina dozvole im zavisi i od toga da li imaju posao koji se radi najmanje 40 sati nedeljno. Moja devojka, iako Mađarica, ne može da dobije trajniju dozvolu jer radi manje od toga – kaže nam Lukas, Holanđanin sa petogodišnjom „B“ dozvolom“.

Može da se uštedi, ali to znači…

Normalan život, koji podrazumeva i „normalan“ rad, u Švajcarskoj za strance (ako nisu dobro plaćeni lekari, inženjeri ili IT-jevci) znači da će živeti pristojno ali ništa više od toga. Za sve „preko toga“, moraćete da podnesete poprilične žrtve, kažu sagovornici 24sedam.

- U Cirihu sam šest godina, a već 16 radim u ugostiteljstvu, od kruzera u SAD do hotela u Tajlandu. Ovde radim kao konobarica u hotelu i jednom restoranu, što je oko devet do deset sati dnevno. Zaradim oko 4.000 franaka mesečno, i to neto, Uspevam da mi ostane 2.000 ušteđevine – kaže nam Marija iz Banske Bistrice u Slovačkoj.

Ali to ima svoju cenu jer, kaže, nema tu privatnog života. Na pitanje kako izdržava i kako to funkcioniše sa dečkom/mužem, kratko odgovara.

 - Moj san je da otvorim svoj restoran. U tridesetima sam i dok još imam energije da ovako radim, učiniću sve da taj san ostvarim. Kome odgovara da sa mnom deli moj san – OK, a kome ne odgovara može odmah da ide – napominje Marija.

Napominje i da sigurno neće biti gastarbajter koji se sa parama vraća u rodni kraj.

- Slovaci nemaju kulturu da jedu napolju. A nemaju ni para za to, poslednjih godina kirija im je poskupela sa 350 na 500 evra za prosečan stan u manjem gradu a plata je i dalje oko 800 evra. Tamo sigurno neću otvoriti restoran – ističe naša sagovornica.

Da se može zaraditi i uštedeti, ali krvavim radom, potvrđuje i jedan naš zemljak, koji je grupu novinara sa konferencije „kao zamena“ vozio autobusom.

- Inače vozim kamione, a sada me je tast zamolio za uslugu. Vožnja kamiona je težak ali dobro plaćen posao. Uz decenije odricanja uspeo sam da kupim apartman u Vrnjačkoj Banji i jedan u Grčkoj. To mi je penzija, apartman u Srbiji za mene a u Grčkoj za izdavanje – kaže Vojo iz Prokuplja.

Prosečna plata 60.600 franaka - bruto

Znači, u Švajcarskoj može da se prođe „i ovako i onako“. Sve je pitanje „cene“, kako već ko može i želi da plati.

Prema podacima OECD-a, prosečna plata u Švajcarskoj, koja se nije mnogo menjala poslednju deceniju, je u 2020. bila 60.600 franaka (61.450 evra) godišnje. Kada od toga odbijete poreze (federalne, kantonske, komunalne, crkvene i lične, kao i doprinose i takse), ostane vam oko 41.700 franaka, ili 3.475 franaka mesečno (oko 3.560 evra).

Naravno, specijalisti zarađuju mnogo više, pa je tako godišnja bruto plata IT stručnjaka oko 117.000 franaka, produkt menadžera 105.000 a akaunt menadžera oko 95.550.

Kalkulatori na sajtovi za imigraciju iz Švajcarske kažu da inženjer sa pet godina iskustva ima 7.310 franaka mesečno u Cirihu (plate se prilično razlikuju po kantonima), odnosno 6.870 koliko je prosek za celu zemlju, dok je plata lekara/više sestre 6.990, odnosno 6.640 franaka.

Malo ili mnogo, teško je reći već i zbog toga što je prosečna cena rentiranja stana sa jednom spavaćom sobom, van centra Ciriha oko 1.700 franaka, a trosobnog 3.000. Komunalije za stan od 85 kvadrata su oko 280 franaka mesečno, trošak za mobilni telefon 60 franaka, koliko je i mesečno internet, dok mesečna pretplata za gradski prevoz košta oko 100 franaka...Paklica malboroa je oko devet franaka, obrok za dvoje u restoranu 130 franaka.

Ako imate decu, privatna vrtić je 2.800 franaka mesečno a privatna osnovana škola više od 33.000 franaka godišnje. I tako...       

BONUS VIDEO

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi