Koliko su važni podaci danas? Pa, pitajte Švajcarce čime "menjaju“ banke (FOTO)

Podaci su pravo zlato i globalna moneta već danas, a kamoli u budućnosti, i "prave“ banke vrednosti biće ne one koje drže novac, već one koje skladište i barataju podacima, iz prve ruke su reportera portala 24sedam uverili u Švajcarskoj.

- Ako su "podaci zlato“ onda su data centri mesta gde se čuvaju "zlatne rezerve“ – kaže jednostavno Marko Stadler, direktor prodaje u "Grin data centru Cirih siti“, jednom od brojnih centara za digitalne podatke koji su u poslednjih nekoliko decenija nikli u ovom gradu.

Druga 'najgušće' napakovana zemlja

Švajcarska, do juče poznata kao zemlja sigurnih banaka koje rigorozno čuvaju privatnost novca svojih klijenata, sve više postaje globalni centar samih podataka, uverili su se novinari dvadesetak redakcija iz Evrope koji su učestvovali na konferenciji NEXT koju je kompanija za sajber bezbednost "Kasperski“ organizovala krajem juna u Cirihu. Od tek nekoliko medija iz regiona, konferenciji je prisustvovao i portal 24sedam.

U Švajcarskoj, pre svega zbog njenih strogih zakona o privatnosti i visokih tehnoloških standarda, otvara se toliko veliki broj data centara da je postala u tom pogledu druga 'najgušće' napakovana zemlja. Prvi su, naravno, Irci, koji su na IT-ju zasnovali ceo svoj ekonomski model.

- Prednost Švajcarske je što ovde kao korisnik možete da koristite EU pravila, recimo o GDPR-u ali i ne morate jer naša zemlja nije član EU i onda se povinujete samo domaćim zakonima – ističe Stadler.

"Grin“ ima najveću infrastrukturu za data centre u Švajcarskoj, imaju ih četiri u Cirihu i dva u izgradnji. Četiri godine zaredom su od strane ISG proglašeni za najboljeg švajcarskog provajdera. To i ne čudi, kada su u ovaj biznis uložili 500 miliona franaka.

Vaši podaci su na sigurnom, a jeste li vi?

Koliko su data centri od presudne važnosti za način na koji posluje savremeni svet, pokazala je i nedavna polemika u Švajcarskoj o tome koliko su tamo podaci sigurni, pre svega sa infrastrukturne strane. U zemlji koja struju ne dobija iz uglja nego 90 odsto iz hidro i atomskih elektrana, pobojali su se da nemaju dovoljno struje. A bez struje nema ni podataka.

- Ta priča je brzo utihnula kada je pokazano da data centri imaju trostruku zaštitu snabdevanja. Mi ovde u „Grin data centar Cirih siti“ imamo nezavisna paralelna napajanja iz dve električne centrale, baterije za celokupan sistem i dizel agregate koje sa dizelom iz našeg skladišta mogu da rade najmanje 72 sata. Dve trećine infrastrukture ovde je samo da bude energetski bekap. Pitanje koje smo potom mi postavili je „imate li vi obezbeđenu struju za vaše kancelarije, odakle koristite 'naše‘ podatke?“ - kaže Hansper Gehtig, produkt menadžer u „Grinu“.

Poruka je bila jasna i sada u „Grin“ data centrima kompanije imaju i zakupljene „kancelarije za vanredne situacije“, da bi imali sigurnu vezu sa svojim kritičnim podacima i u slučaju masovnog gubitaka struje, zemljotresa ili neke druge katastrofe.

Digitalizacija je globalna, za pretnje ne postoje barijere

Zbog svega navedenog ne čudi i da je jedan od brojnih korisnika data centra „Grina“ u Cirihu i kompanija „Kasperski“, koja tamo od 2018. godine obrađuje, između ostalog, podatke korisnika iz Evrope, Bliskog istoka, kao i Severne i Latinske Amerike u tehnički veoma naprednim i neverovatno bezbednim uslovima.

Posebno osetljivi podaci iz celog sveta o najozbiljnijim sajber pretnjama stižu samo na servere ovog data centra. Taj centar je deo „Kasperski global transparensi inicijative“ (GTI), kojom ova kompanija pokušava da uspostavi saradnju u sajber bezbednosti i poverenje na globalnom nivou.

- Živimo u vreme kada se mnogo priča o „digitalnom suverenitetu“. Pretresa se koja oprema, infrastruktura i podaci mogu da uđu u neku zemlju i izađu iz nje. Ali tu se postavlja osnovan i veoma veliki problem, ako je nešto lokalno i nacionalno suvereno, nemate pregled globalnih pretnji i niste svesni globalnog rizika . To ne može savladati neki lokalni sajbersekjuriti provajder. Sajberkriminalci i sajber pretnje ne deluju lokalno i zbog toga ni bezbednost ne može biti lokalna – napominje Julija Šličkova, direktor za odnose sa javnim institucijama kompanije #Kasperski“.

Međutim, „Kasperski“ u Cirihu ima i svoj Transparensi centar u kojem predstavnici kompanija, institucija i vlada raznih država mogu da se lične uvere i provere proizvode kao i nagrađivana bezbednosna rešenja koje za zaštitu od sajber napada nudi „Kasperski“.

Na licu mesta mogu da provere sve kodove programa, kao i toga kako bi oni uticali na rad njihovih programa, ili nekih programa trećih strana koje koriste. Takođe, tu se vrši i uslužna obuka za razvoj mehanizama i veština za procenu sajber bezbednosti, modelovanje potencijalnih pretnji i menadžment bezbednosti.

Ove mogućnosti i procese, koji su prošli SOC 2 Type 2 reviziju nezavisnog oditora, već su iskoristile vlade i agencije Vijetnama, Indije, Indonezije i Tajlanda.

BONUS VIDEO

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi