Srbija mora imati svoj zakon o veštačkoj inteligenciji
U Društvu informatičara veoma su zabrinuti razvojem situacije sa tehnologijama koje koriste veštačku inteligenciju ali i ugrožavanjem privatnosti na društvenim mrežama
Ono što trenutno najviše zabrinjava srpske informatičare okupljene u Druptu za informatiku Srbije (DIS) je pitanje koje „muči“ i ceo svet – veštačka inteligencija i zloupotreba interneta i društvenim mreža. Tome su posvetili i svoja poslednja dva skupa u proteklim mesecima, odakle je nadležnima stiglo nekoliko predloga.
- Veštačka inteligencija je veoma ozbiljan problem i mi u Srbiji moramo da se što pred suočimo sa ti i pokušamo da pronađemo naša rešenja. Poslali smo naše preporuke na nekoliko adresa u Vladi. Tamo verovatno čekaju da EU donese direktive u tom smeru ali mislimo da je aktuelno da e donese domaći zakon na tu temu. Mora biti reda, jer ako krenu svi da primenjuju kako im pada na pamet… Mora da se zna šta je autorsko delo nekog čoveka a šta mašine, i šta je autorsko pravo nad informacijom – ističe Marković.
U Društvu informatičara kažu da je dobro što je usvojen etički kodeks o veštačkoj inteligenciji, koji su predlagali oni ali i Institut za veštačku inteligenciju, ali da to nije dovoljno ni sa pravne strane ni praktično.
Učestala kršenja privatnosti na internetu
Iz Društva informatičara Srbije predloge o poboljšanju stanja u struci ali i praksi šalju i po pitanju interneta i društvenih mreža.
Vlada Srbije u u martu ove godine donela „Etičke smernice za razvoj, primenu i upotrebu pouzdane i odgovorne veštačke inteligencije“. U smernicama je navedeno u kojim oblastima se sistemi veštačke inteligencije smatraju visokorizičnim (biometrijska identifikacija, upravljanje kritičnom infrastrukturom, zdravstvo, obrazovanje, krivično gonjenje), odnosno u kojim oblastima je potrebna njihova posebna analiza i procena.
Primena etičkih smernica se, kako se navodi, preporučuje organima državne uprave, autonomnim pokrajinama, opštinama, gradovima, gradu Beogradu, javnim preduzećima, ustanovama, javnim agencijama i drugim organizacijama „prilikom razvoja, primene i upotrebe sistema koji mogu biti klasifikovani kao sistemi veštačke inteligencije ili nabavke istih“.
- Nije dovoljno ni samo se propisima baviti ovom temom. Od Privredne komore Srbije tražimo da organizuje tematske skupove o načinima primene i izazovima veštačke inteligencije, od metalske industrije, preko trgovine, poljoprivrede..., pa nadalje – kaže Nikola Marković, predsednik Društva informatičara Srbije.
Njihovo je da predlažu...
Društvo za informatiku Srbije (DIS), koje ovog meseca slavi pola veka postojanja, pored široke promocije informatičke delatnosti pokušava da nadležnim institucijama pomogne u unapređenju ove sfere ali i rešavanju problema koji sa razvojem tehnologije postaju sve veći i veći.
Od brojnih predloga i sugestija poslatih na razne adrese u poslednjih nekoliko decenija, od predlog za smanjivanje ili ukidanje carine na informatičku opremu iz 1995. godine preko predlog mera za stimulisanje uvođenja elektronskog poslovanja iz 2002. godine do zahteva za usvajanjem novog zakona o Zaštiti podataka o ličnosti i regulisanju video nadzora, krađa ličnih podataka, pravljenja lažnog identiteta, zlonamernog softvera iz skorašnjeg perioda…, usvojeno je, kažu u DIS-u, samo trećina.
- Tih trideset procenata izgleda i malo i mnogo, ali i s tim treba biti zadovoljan. Mi ćemo nastaviti da predlažemo poboljšanja, kako bi Srbija držala korak sa svetom na polju informatike. Ali, sada to više nije samo pitanje „branše“ jer informatika ja zašla u sve pore privrede i društva – zaključuje Nikola Marković, predsednik Društva.
BONUS VIDEO
Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.
Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi
Komentari