Nemci odlučili: Radnici s Balkana mogu da dođu, ali uz ograničenje

Odluka koja se tiče sudbine nekvalifikovane radne snage sa Zapadnog Balkana pala je i ovoga puta je poslušan zahtev Vlade Nemačke a ignorisane primedbe poslodavaca i privrede generalno.

Na dnevnom redu su bili predlog Vlade Nemačke da se postojeća dozvola za dolazak produži do kraja 2023. godine, uz uvođenje kvote od 25.000 radnika godišnje, kao i potpuno suprotan predlog nekoliko saveznih država.

Četiri savezne države traže da se ukine kvota i omogući neograničen dolazak nekvalifikovanih radnika.

Uredba koja je na snazi od januara 2016. godine, a ističe do kraja ove, omogućila je zapošljavanje i sigurniju budućnost u Nemačkoj nego kod kuće za desetine hiljada radnika iz Albanije, Bosne i Hercegovine, sa tzv. Kosova, iz Severne Makedonije, Crne Gore i Srbije.

Da se tako nastavi, predložile su i dve komisije Bundesrata – Komisija za rad, integracije i socijalna pitanja, te Komisija za unutrašnje poslove.

Za ukidanje ograničenja zalažu se Rajnland Falc, Bremen, Tiringen i Hamburg, jer smatraju da su nemačkoj privredi ovi radnici neophodni, pišu banjalučke „Nezavisne novine“.

Nema automatizma

Zidari i drugi niskokvalifikovani ili nekvalifikovani radnici sa Zapadnog Balkama tako će moći i dalje na “bauštelu”, ali dovola za ulazak nije „automatska“. Sa dolaskom mora da bude saglasna i Savezna agencija za rad. Ona proverava da li za postojeće otvoreno radno mesto ima nemačkih radnika ili radnika iz drugih zemalja EU, i da li su uslovi rada isti kao i za građane Nemačke.

Prošle godine, izdato je 27.259 viza u sklopu projekta „Pravila za Zapadni Balkan“, ali agencije za zapošljavanje dale su saglasnost za više od 62.000 zaposlenja. Ponekad se međutim na vizu predugo čekalo, dodaje se u tekstu.

Poslanica Zelenih Filic Polat kritikuje novouvedenu gornju granicu.

– Iako je očigledno da postoji realna potreba, veštački uvedena gornja granica ne može se opravdati – kaže ona.

Najveća potreba za radnom snagom je, kao i ranije, u građevinskoj industriji, logistici odnosno transportu, a velika je potreba i dalje za negovateljima, prenosi DW.

Privreda se buni

Savez nemačkih privrednih komora (DIHK) upozorio je u avgustu da posle krize, kada potražnja za kvalifikovanim radnicima ponovo poraste, predviđeni kontingent može postati usko grlo. Sličan stav ima i Savezno udruženje nemačkih udruženja poslodavaca (BDA).

Trećinu BDP naprave stranci

Poslovni dnevnik „Handelsblat“ je pisao da od dodatne radne snage nisu samo preduzeća profitirala, već i nemački fondovi socijalnog osiguranja.

Studije naglašavaju da je od 2009. do danas čak trećina nemačkog bruto domaćeg proizvoda ostvarena zahvaljujući uvezenoj radnoj snazi. Analiza eksperta za migracije Herberta Brikera i njegovih kolega sa Instituta za istraživanje zapošljavanja (IAB) pokazuje da se strahovi u vezi s (opterećujućim) prilivom radnika sa Zapadnog Balkana nisu obistinili.

Udeo nezaposlenih i primalaca socijalne pomoći među onima koji dolaze na osnovu Uredbe o Zapadnom Balkanu je najmanji u poređenju sa svim ostalim grupama migranata. Više od polovine ih rade kao stručnjaci, odnosno kvalifikovani radnici, dok 42 procenta rade kao takozvani pomoćni radnici.

Savezna vlada se u predlogu kvote poziva na veliko opterećenje konzularnih predstavništava zbog viza za radnike, a Ahim Derks, zamenik izvršnog direktora Nemačke privredne komore (DIHK), rekao je letos da bi umesto određivanja kvote, političari trebalo da uvedu efikasnije procedure za izdavanje viza.

A ko će nam zidati Nemačku?

Centralna asocijacija nemačke građevinske industrije (ZDB) procenila je da oko 50.000 građevinskih radnika sa Zapadnog Balkana radi na nemačkim gradilištima, uključujući visokodeficitarne armirače. Nemački poslodavci upozorili su vladu da bez više useljavanja radnika sa Zapadnog Balkana neće imati ko da zida. Herman Šulte Hiltrop, predsednik ogranka za građevinarstvo Nemačkog udruženja poslodavaca, upozorio je da će u narednih nekoliko godina 150.000 radnika u građevinarstvu otići u penziju.

– Ako izgubimo 50.000 radnika godišnje, koliko smo do sada dobijali zahvaljujući ovom pravilu, situacija će se ozbiljno pogoršati. Od 2021. godine možemo računati na potpunu obustavu u pojedinim branšama poput izgradnje kuća. Reč je o poslovima za koje je kod nas nemoguće naći kvalifikovane radnike – rekao je Hiltrop.

Vladin predlog, pošto je usvojen, odmah stupa na snagu.

Radnici sa Zapadnog Balkana u Nemačku, inače, dolaze po tri različita osnova. Pored pomenute uredbe, koja omogućava zapošljavanje radnika bez diploma, tu je i Zakon o doseljavanju stručne radne snage.

Taj zakon omogućava olakšanu proceduru za doseljavanje potrebnih kvalifikovanih radnika, bilo sa zanatskom ili tehničkom srednjom školom ili fakultetskim obrazovanjem iz oblasti tehničkih nauka. Izuzetak su informatičari, za koje ne treba diploma, već dokaz o radnom iskustvu.

I na kraju, treći osnov je doseljavanje medicinskog osoblja i negovatelja, s obzirom na to da Nemačka ima velike potrebe i deficit u ovoj oblasti.

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi