Od klizavih podova, spektra svetlosti do manipulisanja putem muzike: Da li znate kojim trikovima se trgovci služe kako bi prodali proizvod?

Čini se kao da nam u poslednje vreme odlazak u prodavnicu stvara najveću glavobolju. Novogodišnje rasprodaje tek počinju, cene idu na dole, stvaraju se enormne gužve, a sve u nameri da za određenu stvar budemo maksimalno zadovoljeni. Često se u svom tom ludilu susrećemo sa raznim trikovima trgovaca i to najčešće kada su u pitanju proizvodi na akciji. U trci za privlačenjem velikog broja kupaca, deluje kao da trgovci misle da baš i ne znamo toliko matematiku. Sa namerom da prodaju što više svojih proizvoda, pribegavaju različitim vidovima manipulacije kako bi doprli do džepova potrošača.

Pritisnuti inflacijom koja je pogodila čitav svet i podstaknuti opasnošću da će zbog poskupljenja potrošači lako posegnuti za proizvodima konkurenata, u većini slučajeva nismo ni svesni da nas trgovci uvlače u zamku "marketinških trikova".

Kupovina na akcijama može da donese uštedu, ali u isto vreme pokreće i večito pitanje kvaliteta proizvoda koji su sniženi i koliko su nam oni zaista potrebni, a zatim i koliko ih kupujemo samo zato što su tog dana nekoliko dinara jeftiniji nego inače. 

I na prvi pogled ništa čudno na rafovima neće primetiti. Ni da su preko noći plastične čaše jogurta, pavlake ili kiselog mleka sa 200 smanjene na 180 mililitara, čokolade sa standardnih 100 grama "oslabile" za čitavih 20 grama, da su "olakšale" i paste za zube, šamponi i dezodoransi. Svedoci smo i činjenice da supa u kesicama nekih proizvođača već duže vreme važi za dva ili tri, umesto za četiri tanjira, dok je testenina spala sa pola kilograma na 350 grama. Takođe, pakovanje jednog proizvoda od 100 grama često je skuplje od dva pakovanja istog proizvoda od po 50 grama.

Pixabay/Steve Buissinne

Sigurno ste primetili da danas maltene svaka veća radnja ima i svoju pekaru, a to je zato što je potražnja za pecivom postala ogromna. Razlog za to nije samo u poboljšanju usluge. U pekari možete naći samo pecivo, ali odlaskom u market dobijate uslugu "2 u 1". To podrazumeva da ćete pored namirnica koje inače kupujete u prodavnici, pazariti i toplo, sveže pecivo za doručak. Takođe, trgovci često proizvode pakuju u veći i teži, masniji papir. Na taj način se dobija na gramaži i praktično se uz proizvod, prodaje i papir. 

Poslednji primer je i pakovanje napolitanki, u koje je jedan proizvođač umesto četiri, spakovao tri reda, dok se u standardnoj ambalaži jednog popularnog keksa umesto nekadašnjih devet sada nalazi šest keksića. 

Ali zađimo malo dublje u ovu problematiku. 

Zamka za nepažnju koja mnogo košta 

Nisu samo cene i gramaže te koje dovode potrošače u zabludu. Postoje različiti trikovi trgovaca, koje udruženja za zaštitu potrošača često ocenjuju kao nefer delo trgovinske prakse.

Da li ste nekada realno razmislili o samom ambijentu većih marketa i tržnih centara? Svaki detalj je isplaniran tako da vas navede da kupite što više stvari i ostavite što više novca na kasi. 

Naime, u pitanju su dobro osmišljene psihološke manipulacije koje utiču na našu podsvest, a kako biste mogli da im se oduprete - prvo morate da skapirate kako vas tačno mame.

Svi prolazi u tržnim centrima su jako osvetljeni, kroz njih odzvanja glasna muzika, podovi su popločani, a ponekad i vrlo klizavi. Ali čim uđete u neku od prodavnica, podovi postaju mekši, svetla prigušenija, a muzika je iznenada tiša i prijatna za uvo. Na taj način stvara se osećaj ugodnosti i navodi vas da duže ostanete u prodavnici. 

Često se u ovu „igru“ uvrsti i rasveta usmerena na prehrambene proizvode. 

Pitanje „nesavršenih“ boja rešava se pomoću osvetljenja, pa tako određeni spektar može učiniti da bilo koja roba izgleda bolje. Najlepše babane su one koje imaju najlepšu nijansu žute boje, zar ne?

Zatim su tu i ekstra velike korpe, odnosno kolica koja stvaraju osećaj "da ništa niste kupili", jer ih je teško popuniti. Ako se, na primer, poslužite malom korpom, sve i da vam nešto još zafali, a pritom ste korpu već popunili do vrha, verovatno ćete se odmah uputiti na kasu, a ono što nedostaje kupićete drugi put. 

Profimedia

Takođe, koncept "kratkog daha" obično podrazumeva proizvode koji su na sniženju određen vremenski period, a putem kojih trgovci često stvaraju mitove o potražnji, što vas automatski tera da ih kupite odmah, iako vam možda trenutno ne trebaju. Slično je i sa prehrambenim artiklima kojima uskoro ističe rok trajanja, pa onda uglavnom budu sniženi do 30 odsto.

Finansijski savetnik Dušan Uzelac sa portala Kamatica objasnio nam je da postoje dve strategije koje pospešuju prodaju.

- U suštini sve što prodavci rade, rade sa ciljem da nam nešto prodaju i to treba razumeti. Oni koji se detaljno bave time kako da pospeše tu prodaju su morali da zađu u psihologiju potrošača. Tu se nametnulo pitanje - kako da poboljšaju prodaju svojih proizvoda kada kupac dođe u prodavnicu? Postoje dve strategije. Jedna je ona koja vas zove da uđete u prodavnicu, gde od momenta ulaska nastaje jedna poptuno nova priča – kako da potrošite što više novca, objašnjava Uzelac za 24sedam.

Već ovde, nameće se jasno pitanje koji su to onda neprijatelji potrošnje?

- Zasigurno, uticaji na zdrav razum, distrakcije odnosno ometači pažnje ka spoljnom svetu. Sve to rezultiralo je time da nemate prozore ni u jednoj prodavnice, da faktički danas ulazite u „podrume“, ali je taj podrum potpuno osvetljen, sve sljašti, čuje se najprijatnija muzika i vi tu dolazite u odvojenost od protoka vremena. Stvara se jedna konstantna atmosfera koja vas sve više zadržava, objašnjava Uzelac.

Više kupujemo ako više vidimo 

Jedan od učestalijih trikova je i gde će se određeni proizvodi izložit, na dohvat ruke i očiju ili dalje od dohvata ruke i očiju. 

- Da biste kupili hleb i mleko, morate ići uglavnom dijagonalno do najdalje tačke od ulaznih vrata.. To je ono što je u svim prodavnicama uglavnom napravljeno kao univerzalni „set-up“, ističe Uzelac.

Sa ovom teorijom, saglasan je i Goran Papović, predsednik Nacionalne organizacija potrošača Srbije koji je za naš portal objasnio zašto je to baš tako. 

- Kupovina najosnovnijih namirnica smeštena je uvek na dnu marketa što vas „primorava“ da prođete pored svih rafova i dobro pogledate sve što vam se nudi. Uvek je tu propratni element u vidu mirisa, atmosfere, muzike. Sve vas to privlači da što više pazarite. 

Profimedia

Ako je kraj prodavnice rezervisan za osnovne životne namirnice, da li ste nekada razmišljali šta je onda ono što se nameće odmah na početku prodavnice? To je svakako raznorazno zelenilo, povrće, voće i svi ostali proizvodi naznačeni kao "zdrav izbor". Ali zašto je to baš tako? 

- Naime, prodavci su došli do zaključka da ćete 12 odsto više potrošiti na nezdrave opcije onog trenutka kada ste već u korpi zadovoljili onaj zdrav način života - ističe Uzelac i dodaje:

- Uvek je u visini očiju odraslih ono što je namenjeno odraslima i gotovo je uvek u visini očiju dece oni sto je njima namenjeno za prodaju. Da bi deca dohvatila, suludo je da prozivodi namenjeni njima budu na vrhu rafa. 

Sniženja bez pravog sniženja

Pexels

 

Sasvim je sigurno i da 90 odsto ljudi nikada ni ne obrati pažnju na redovnu cenu proizvoda koji se u datum trenutku plasira kao "proizvod na akciji", a koja je pritom ispisana sitnim brojevima. Uvek u oko upada ova "akcijska" koja je niža.

Prodavci tako često manipulišu pričama o potražnji nekog proizvoda, pa u skladu sa tim često umeju da snize cenu proizvoda za dinar ili dva i da to oglase kao specijalnu akciju, kako bi namamili potrošače.

Povodom ovih gotovo svakodnevnih trikova, iz udruženja za zažtitu potrošača upozoravaju da se u marketima posebno obrati pažnja na akcijska sniženja.

- Jednom prilikom se desilo da su u jednom trgovinskom lancu objavili cene proizvoda na akciji, gde je za jedan prozivod pisalo da je koštao 59 dinara, a da je nova cena 69 dinara. Tada sam pitao prodavca da mi to razjasni i dobio odgovor da "nisu naveli da je akcija za potrošače, nego za trgovce", priča Papović i dodaje:

Profimedia

- U tim silnim akcijama, jedna od najvećih obmana je jedna cena na rafu, a druga na kasi. Kada to shvatite, bude vam neprijatno da uopšte i intervenišete. Odmah na red stupaju i visoke marže. Svi ćete dobiti u papirima da su marže od 15 do 20 odsto, ali imate i prikrivene marže koje se kreću i do 300 posto. Svakako da bi pojačani tržišni nadzor mogao da reši ove probleme. 

Kako bismo saznali na šta se potrošači najviše žale, kontaktirali smo i Dejana Gavrilovića iz Udruženja za zaštitu potrošača Efektiva, koji nam je ispričao da nesumnjivo najveću glavobolju potrošačima zadaje neusklađenost cena na policima i kasama, pa, tek kad kod kuće pogledaju fiskalni račun, shvate da su neki proizvod na kasi platili skuplje od cene koja je bila istaknuta na rafu.

- Da li je to svesna, namerna obmana ili ne, vrlo je diskutabilno za odgovoriti. U svakom slučaju, najviše žalbi postoji za ovaj problem. Zakon kaže da potročač plaća cenu koju je video na rafu. Dakle, ako vidite da nešto košta 80 dinara, a na kasi za isti proizvod piše 100 dinara, imate pravo da tražite da vam naplate cenu koja piše na rafu. 

Saveti za pametniju potrošnju

Ipak, sve ono što je transparentno naznačeno smatra se da je ispravno i u skladu sa zakonom i da je potrošač prilikom kupovine imao mogućnost da se upozna sa samoma količinom proizvoda.

Teško je iskontrolisati ovu pojavu i reći kako da se potrošači zaštite, ali uvek postoji način da se uštedi nekoliko hiljada dinara. 

Savet potrošačima uvek polazi od teze da se uvek proveravaju cene u više prodajnih objekata, ili u slučaju da kupca zanima proizvod koji ima veću vrednost, ipak jedan period, ili neposredno pred "Crni petak" uoči koja je cena bila pre, pa da donesu odluku o kupovini.

- To se može realizovati i čestom proverom računa i prijavom inspekciji. Konstantna kažnjava naterace trgovce da posluju u skladu sa zakonom - kaže Gavrilović.

U poslednje vreme sve više potrošača kupuje i preko društvenih mreža od strane nepoznatih profila pa se dešava da ne dobiju to što su tražili, da ih trgovci iza profila blokiraju, pa na kraju ostanu bez novca i robe. 

Uvek je sigurnije kupovati na mestima koja su proverena, na sajtovima gde postoje podaci o firmi koji moraju da budu javno istaknuti (ime firme, PIB, matični broj firme, adresa sedišta i kontakt) kako bi znali šta kupujete, kao i da znate kome da se obratite ukoliko nastane neki problem.

- Niko vas ne laže da ćete kupiti prašak za 2.000 dinara. Tu nema obmane. Proizvod koji vi kupite je onaj koji ste vi izabrali i platili. Sistem se zasniva na tome da vi imate volju izbora. Ono na šta trgovci "igraju" je nešto što je sveprisutno, a to je nemar za upravljenjem kućnim budžetom. I to uvek pravi problem - priča Uzelac. 

Imajući u vidu sve navedeno, treba imati svest o tome da prodavcu nije konačna destinacija "prevaren kupac", već samo i isključivo prodati artikal. Iz tog ugla možemo razumeti da je upravo u nama moć da rasuđujemo tokom kupovine, te da uvek pažjivo biramo i kupujemo pametno.

Kada u žurbi, nakon napornog dana u korpe "trpamo" stvari za koje smo uvereni da su nam preko potrebne, a koje nam se plasiraju kao super snižene i koje važe za one za kojima vlada velika potražnja, često nam promakne da stvari nisu onakve kakvima se čine... baš na to se i računa.  

Bonus video

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi