Paprika i paradajz krivi za inflaciju: Visoke cene hrane iznenadile NBS
Centralna banka Srbije je zatečena sezonski neuobičajenim rastom cena povrća, kao i rastom cena mleka i mlečnih prerađevina, zbog kojih je uz očekivano skupo gorivo, inflacija stigla na 15 odsto
Skupa hrana i gorivo na svetskom i domaćem tržištu pogurali su cene naviše i to se odrazilo na inflaciju koja je veća nego što je prvobitno očekivano, rečeno je danas u Narodnoj banci Srbije na predstavljanju redovnog mesečnog Izveštaja o inflaciji.
Skok cena hrane, pogotovo sezonski neuobičajeno velik rast cena povrća, iznenadio je NBS, pa je zbog toga izostalo najavljeno smirivanje inflacije čiji je vrhunac trebalo da bude u avgustu. Međutim, avgustovskih 13,5 odsto godišnje inflacije se u septembru pretvorilo u 14 odsto, a u oktobru i čitavih 15 odsto.
Rast od čak 66 odsto
Mesečni rast cena hrane u oktobru iznosio je 3,5 odsto i, ističu u srpskoj centralnoj banci, bio je vođen sezonski neuobičajenim rastom cena povrća, kao i rastom cena mleka i mlečnih prerađevina, koje su u proseku povećane za 11,3 odsto.
Posmatrano u odnosu na isti mesec prethodne godine, cene prerađene hrane u oktobru bile su više za 23,1 odsto, dok su cene neprerađene hrane zabeležile sličnu stopu rasta (22,7 odsto).
Pročitajte još:
Šta je to tako od povrća poskupelo? Za razliku od avgusta, kada je inflacija povezivana sa cenom krompira, ovoga puta su na zelenim pijacama Srbije cenom prednjačili paradajz i paprika. Od avgusta do novembra paprika i paradajz su poskupeli za čak 66 odsto.
Ilustracija: 24sedam/G.M.Š.
Prema podacima STIPS (Sistem tržišnih informacija poljoprivrede Srbije pri resornom ministarstvu), cena je na Kaleniću, centralnoj pijaci u Beogradu, skočila sa 150 na 250 dinara za kilogram. Međutim, vidi se iz našeg grafika odabranih proizvoda, godišnji rast cene ova dva proizvoda je "samo“ 25 odsto, dok je krompir i dalje šampion na godišnjem nivou sa rastom cene od 50 odsto.
Meso i mleko "važniji" od povrća
I u Nemačkoj skupe namirnice
U Nemačkoj namirnice iz nedelje u nedelju postaju sve skuplje, od onih osnovnih do kafe i soka od pomorandže. Hleb je u proseku poskupeo za 18 odsto, litar mleka u septembru prošle godine koštao još 90 centi, a godinu dana kasnije 1,17 evra (30 odsto). Puter je sa 1,5 evra za 250 grama otišao na 2,5 evra, a kilogram gaude sa 5,9 evra na 7,9 evra.
Salame su skuplje čak 60 odsto, jaja umesto 1,7 evra za pakovanje od 10 komada, sada koštaju dva evra. Ni oni koji vole da započnu dan sa kafom i sokom od pomorandže nisu pošteđeni jer kafa je poskupela 50 odsto, a sok od narandže gotovo 60 odsto.
Zvuči neverovatno, ali imamo i dva proizvoda koji su danas jeftiniji nego pre godinu dana – boranija i kupus, kojima je cena pala za 25, odnosno 20 odsto.
Agroekonomista Milan Prostran ne smatra da je cena povrća presudna za skok inflacije na 15 odsto, ma koliko da je velik sezonski rast cena.
- Povrće ima malo učešće u strukturi potrošnje građana, jer su mu cene relativno male i ima samo sezonski uticaj. Za veliki doprinos hrane u celokupnoj inflaciji više su zaslužne visoke cene mesa, hleba i mleka i mlečnih proizvoda – kaže Prostran.
Cene mesa su u poslednjih godinu dana skočile za 27 odsto kod piletine do 34 odsto kod svinjetine, a mleko i jogurt za 70 do 80 odsto, pokazuju podaci iz maloprodaje vebsajta Cenoteka.rs.
- Meso i mlečni proizvodi su osnovne prehrambene namirnice, a ne zaboravimo da je i hleb značajno poskupeo jer ne možemo meriti prema kontrolisanoj ceni hleba "sava“, koji učestvuje manje od trećine u hlebu i pekarskim proizvodima – napominje Prostran.
On kaže da se cene hrane neće zaustaviti, iako su sada na veoma visokim nivoima i kod nas i u svetu.
Ilustracija: 24sedam/G.M.Š.
S time se slaže i Aleksandar Bogunović, sekretar Udruženja za biljnu proizvodnju i prehrambenu industriju u Privrednoj komori Srbije, koji podseća da se unazad nekoliko godina FAO indeks cena hrane povećavao po stopi od 30 odsto.
- Cene će rasti ali sada više ne zbog toga što skaću cene nafte, što je važno za ratarstvo i transport, i gasa bez koga nema đubriva, ili što smo u pandemiji pa je komplikovana logistika i nema hrane... već zbog toga što prete česte suše i pada prinos zbog sve manje primene agrotehničkih mera zbog veoma skupog đubriva. Nažalost vesti tu nisu optimistične - zaključuje Bogunović u izjavi za 24sedam.
BONUS VIDEO:
Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.
Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi
Komentari