Saudijci spremni da „zamene“ Ruse: Koliko naftni embargo košta Moskvu?

Rusija može da preusmeri deo svoje nafte koju je dosad plasirala na Zapad drugim državama, ali embargo koji joj je uvela, odnosno najavila EU, imaće značajne posledice po tu zemlju, kažu zapadni energetski analitičari.

Ali, posledice će za Moskvu biti (samo) finansijske a za ostatak sveta i privredne. Svakako će biti ugroženo tržište nafte u svetu, ali i snabdevanje robom koja će biti sve skuplja i u snažnim ekonomijama poput Nemačke ocenjuje se u današnjoj analizi medijskog servisa Dojče vele (DW).

To bi samo malo mogla da olakša Saudijska Arabija, koja je najavila da je spremna da poveća proizvodnju nafte ako „ruska proizvodnja značajno padne“ zbog zapadnih sankcija koje su joj uvedene, piše „Fajnenšel tajms“ (FT) pozivajući se na dobro obaveštene izvore.

Pored Saudijske Arabije SAD i EU vode razgovore i sa Ujedinjenim Arapskim Emiratima da odmah povećaju proizvodnju, što bi moglo da bude objavljeno na današnjem sastanku grupe OPEK+, rekao je za „FT“ jedan diplomata, prenosi Rojters.

Šuška se da bi iz OPEK+ mogla da bude istisnuta Rusija, čime bi se olakšalo pregovaranje o budućim povećanjima proizvodnje, ali to trenutno nije mnogo verovatno jer se i neke druge zemlje opiru povećanju proizvodnje u trenutku kada nafte na tržištu  ima „gotovo dovoljno“.

Energetska ranjivost Rusije velika nepoznanica

Koliko će sama Rusija biti pogođena (delimičnim) embargom EU na naftu samo se ugrubo može proceniti. Prema briselskom trustu mozgova Brojgel, EU i Velika Britanija su prošle godine iz Rusije uvozile 3,5 miliona barela nafte dnevno i za to plaćale oko 88 milijardi evra godišnje.

Ako bi EU do kraja godine zaista mogla da se odrekne 90 odsto svog dosadašnjeg uvoza nafte iz Rusije, to bi odgovaralo obimu od preko milijardu barela godišnje. Na osnovu trenutno veoma visokih cena, Rusija bi od sledeće godine mogla da izgubi više od 120 milijardi evra prihoda od izvoza nafte u EU.

U trenutno napetoj tržišnoj situaciji, Rusija, međutim, ima alternative. Iznad svega, sada joj se isplati blisko partnerstvo sa Kinom koja je poslednjih godina postajala sve važniji kupac ruske nafte.

Prema studiji Nemačkog ekonomskog instituta (IW), između 2010. i 2020. udeo ruske nafte u kineskom uvozu tog energenta se više nego udvostručio, sa 6,4 na 15,4 odsto.

Nedavno je i Indija uočena kao kupac sankcionisane ruske nafte. Prema podacima kompanije "Refinitiv Ajkon", od početka ruske invazije na Ukrajinu, Indija je uvezla 34 miliona barela nafte, što je trostruko više u odnosu na isti period prošle godine.

Ono što je izvesno jeste da će se zbog sankcija i postepenog nestajanja uspostavljenih transportnih pravaca Moskva suočiti sa značajnim logističkim problemima.

Trenutno jeu okviru šestog paketa sankcija EU udareno na naftu koja se transportuje morskim putem, odnosno brodovima, što je veći deo ruskog izvoza.
Međutim, ukoliko se zabrani i dotok naftovodima, ćemu se sada žestoko protive Mađarska, Slovačka i Češka, to bi bilo mnogo efikasnije. Ta nafta teško može da se preusmeri kao ona koja ide preko luka.

Pare stižu s Istoka

U svakom slučaju, zahvaljujući ogromnim cenama na berzi, Rusija će verovatno moći da nadoknadi deo izgubljenog prihoda na nafti koju ne proda na Zapadu a s popustom proda u Aziji.

Nafta tipa brent je više od 70 odsto skuplja nego pre godinu dana, i to ide na ruku Moskvi, koja i s velikim diskontom, recimo, Indiji i dalje dobro zarađuje na svakom barelu.

Trenutno ima malo prostora za kontinuirani pad cena nafte. Jer, uprkos visokim cenama – ponuda ostaje ograničena. Naftni kartel OPEK je u više navrata saopštavao da ne vidi sebe u poziciji da kompenzuje nestašice u snabdevanju iz Rusije, koja je najveći svetski neto izvoznik.

- Embargo EU je maksimalno opterećenje za tržište. Za cene nafte i dalje je veoma važan razvoj globalne ekonomije, a u poslednje vreme ovde je uvek bilo trenutaka opuštanja - kaže Andreas Šreder, šef za energetske analize u istraživačkom centru ICIS.

Nemci se sami odrekli ruske nafte

Nemačka, kao do sada najvažniji kupac ruske nafte u Evropi, igra odlučujuću ulogu u ovom embargu. Na početku rata, Nemačka je dobijala 35 odsto sirove nafte iz Rusije - krajem aprila to je bilo samo dvanaest odsto. Dobrovoljnim odustajanjem od isporuka naftovodom da kraja godine, Nemačka je sebi nametnula još jedan težak teret.

Pritom je tržište nafte fleksibilnije od tržišta gasa, a Nemačka je već sklopila važne sporazume sa Norveškom, SAD i drugim zemljama proizvođačima – naravno, po višim cenama. Ministar ekonomije Robert Habek je već krajem aprila bio uveren da se potpuna nezavisnost od ruske nafte može postići za samo nekoliko dana.

Pored snabdevanja sirovom naftom, mora se obezbediti i snabdevanje naftnim derivatima kao što su benzin, kerozin ili lož ulje. I tu je dodatna prednost Rusije, jer Nemci mogu da se nađu u situaciji da kupuju derivate od ruske nafte koja je prerađena od treće strane. Naravno, i ovde po znatno većoj ceni.

Nemcima je fokus posebno na velikoj rafineriji „PCK“ u Švedu u saveznoj državi ini Brandenburg. Tamo je do sada jedini izvor bila ruska sirova nafta preko naftovoda „Družba“.
Habek traži alternativne rute isporuke za Šved, tankerima preko Rostoka i Gdanjska. Ali, pokrajina Brandenburg strahuje da će rafinerija tako raditi sa samo do 60 odsto kapaciteta. Poseban problem je što rafinerije ne mogu tek tako da se prebace sa jedne vrste nafte na drugu, već je tehnologija malo komlikovanija i zahteva dodatna ulaganja u konverziju.

Pored zabrinutosti za oko 1.200 zaposlenih, postoji i bojazan da bi moglo doći do problema sa isporukama istočnonemačkim benzinskim stanicama, industriji i skladištima lož ulja.

Ono što je sigurno, krajnji potrošači će se sigurno suočiti sa daljim opterećenjima. Većina stručnjaka se slaže da nemačka vlada svojim paketom olakšica može da ublaži neke posledice po potrošače, ali ih ne može u potpunosti nadoknaditi, navodi DW.

BONUS VIDEO

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi