Muka za Nemce, ali i za Srbe: Skup oproštaj od benzinaca i dizelaša
Proizvođači auto-delova u Nemačkoj trpe velike posledice zbog korona krize, i to u vreme kada se spremaju za velike troškove zbog oproštaja od klasičnih m
Nemačka državna medijska kuća „Dojče vele“ (DW) ocenjuje da su domaći proizvođači delova za automobile u samom svetskom vrhu, da je globalni lider u toj oblasti „Robert Boš“, koji ima pogon i u Srbiji, ali i da je konkurencija sve opasnija.
Sudeći po rezultatima studije konsultantske firme „Prajsvaterhaus Kupers“ (PwC), azijski proizvođači su u prošloj godini znatno povećali svoj udeo na svetskom tržištu, na 43 odsto. „Boš“, „Kontinental“, ZF iz Fridrihshafena i drugi nemački proizvođači, zajedno imaju udeo od 26 procenata. To je još uvek relativno veliki deo kolača, ali tržišna utakmica sve je žešća.
Prošlog vikenda je objavljeno da francuska „Forisija“ (Faurecia) preuzima nemačkog konkurenta i dobavljača auto-delova „Helu“, sa sedištem u Lipštatu.
Svi navedeni giganti imaju proizvodnju ili tehničke centre i u Srbiji, koja ima prilično razvijen auto-klaster i zapošljava više od 50.000 ljudi u proizvodnji delova i komponenti za automobile pod stranim markama. Kao grupacija je najveći industrijski segment u zemlji i nosilac ekonomskog i tehnološkog razvoja Srbije.
Pad prometa zbog posledica pandemije uticao je, po navodima studije, i na pad stope sopstvenog kapitala kod nemačkih dobavljača. Ona trenutno iznosi u proseku 21 odsto. Kod azijskih konkurenata ta stopa je ostala manje-više nepromenjena, 48 odsto. Iz toga se može izvesti zaključak da oni bolje kontrolišu svoje izdatke.
Nije vreme za štednju
Pritom je teško očekivati da će nemačkim firmama u ovom trenutku pasti na pamet da štede. Ta branša se nalazi u procesu najveće transformacije u istoriji – automobilska industrija polako odustaje od fosilnih izvora energije i motora s unutrašnjim sagorevanjem i okreće se održivim pogonskim rešenjima, posebno elektromobilnosti.
Prema rezultatima studije konsultantske firme „Dilojt“ i nemačkog Udruženja automobilske industrije (VDA), više od 80 odsto ispitanih preduzeća polazi od toga da će se e-mobilnost etablirati kao novi standard. Takođe, više od 80 odsto firmi uvereno je da je već započeo proces prelaska na električnu mobilnost.
Iz Srbije za svet: FAbrika Fišer automotiv, Tanjug/Strahinja Aćimović
Ipak, 88 procenata ispitanika računa na potpunu „zamenu“, odnosno dominaciju e-motora, tek od 2030, ili čak i kasnije. Jedan deo ispitanih dobavljača očekuje da bi mogli da se etabliraju i motori s gorivim ćelijama, odnosno sintetička goriva.
Za potrebe studije o transformaciji auto-branše, Dilojt i VDA su proletos anketirali firme koje proizvode automobilske delove, odnosno dodatnu opremu. U anketi su učestvovale 83 kompanije.
Više od 30 odsto svojih izdataka za istraživanje i razvoj ispitane firme investiraju u područje električnih pogonskih tehnika, iako njihov udeo u ukupnom prometu iznosi samo 15 odsto, a 85 procenata preduzeća je profit iz tradicionalnog posla vezanog za tehnologiju motora s unutrašnjim sagorevanjem iskoristilo kako bi paralelno steklo konkurentnost i na polju e-mobilnosti.
A to je i te kako potrebno, jer mušterije kompanija koje proizvode komponente za automobile, a to su proizvođači vozila, vrše pritisak kad se radi o procesu transformacije u smeru elektromobilnosti.
„Folksvagen“, najveći evropski i drugi globalni proizvođač vozila, najavio je da će između 2033. i 2035. napustiti proizvodnju vozila s unutrašnjim sagorevanjem.
„Dajmler“ („Mercedes“) namerava i pre 2039. da ponudi svojim kupcima paletu modela koji bi u potpunosti bili CO2 neutralni. BMW zasada ne želi da precizira datum napuštanja klasične tehnologije (fosilnih goriva), ali u sedišta koncerna u Minhenu očekuju da bi do 2030. svako drugo prodato vozilo trebalo da bude „na struju“.
Pročitajte još:
Preduzeća iz automobilske industrije, sudeći po rezultatima studije, žale se na nedostatak političke podrške i nesigurnost oko (dugoročnijeg) planiranja.
– Klimatska politika je više od pukog postavljanja ciljeva, a da bi se ostvarili najambiciozniji klimatski ciljevi na svetu, potrebni su nam i najbolji uslovi za poslovanje na svetu – kaže za DW Hildegard Miler, predsednica VDA.
Pored toga, ona od vlasti zahteva i aktivniju ulogu u procesu transformacije, i to usvajanjem industrijsko-političkih mera koje bi pratile tu transformaciju veka.
– To znači podsticanje obučavanja radne snage u regionima, podršku investicijama i inovacijama i kreiranje alternativnih ponuda – zaključila je Milerova, prenosi DW.
Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.
Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi
Komentari